ДОБРОДОШЛИ НА АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ ФОРУМ

Ако још увек нисте члан нашег форума препоручујемо Вам да се региструјете и придружите нам се. Поделите са нама ваша искуства и мишљења. Желимо вам пријатан боравак и дружење на АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ форуму.


Поздрав, чекамо вас !!!


КОРАК СРЦЕМ, УМОМ И РЕЧЈУ СТАЗАМА ПРАВОСЛАВЉА
 
HomePortalCalendarFAQ/УпутствоРегиструј сеПриступи
+ ДОБРО ДОШЛИ НА ФОРУМ! МОЛИМ ТЕ ДА НЕ БУДЕШ САМО ЧИТАЛАЦ ТЕКСТОВА. ПОСТАНИ ПРИЛОЖНИК ПРАВОСЛАВЉУ, ВЕЛИКА ДЕЛА СТВАРАЈУ МАЛИ ЉУДИ ПРОЖЕТИ ЉУБАВЉУ ПРЕМА ВЕРИ И НАЦИЈИ!!! + • + "Будите мудри као змије и безазлени као голубови". • + "Мудрост ће вас сачувати да вас вуци нe растргну, а доброта ће вас сачувати да ви не постанете вуци". • + Патријарх Српски, Г. Павле + •
ИЗВИЊАВАМО СЕ ПОСЕТИОЦИМА ФОРУМА ЗБОГ РЕКЛАМА КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ ИСПОД БАНЕРА (испод овог текста). РЕКЛАМЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ НА ФОРУМУ ИЗ ЈЕДНОСТАВНОГ РАЗЛОГА ЈЕР ЈЕ КОРИШЂЕЊЕ СОФТВЕРА ФОРУМА БЕСПЛАТНО И НА ИЗБОР РЕКЛАМА НЕМАМО УТИЦАЈ. ХВАЛА НА РАЗУМЕВАЊУ.

Share | 
 

 МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
АуторПорука
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:42 pm


МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ

Пошто се, дакле, над преминулим православнш хришћанином заврши опијело, његово се тијело полаже у гроб и прекрива земљом, до краја времена и свеопштег васкрсења мртвих, које чекамо, јер нам га је обрекао Господ Исус Христос, побиједивши Својом Крсном смрћу и тридневним Васкрсењем смрт и власт сатанину занавијек. За престављенога у коме је доскора пламсао живот са својим бескрајним плановима, очекивањима и надама на земљи се све завршило. Сви рачуни са живима на земљи закључени су, преостаје само онај посљедњи, коначни рачун о сопственом проживљеном животу са којим му ваља изићи пред - Господа...

Љубав Цркве, пак, према своме дјетету не престаје ни пошто се његово тијело преда земљи. Као добра Мајка, она се свагда брине за судбину свеколике своје дјеце, не само праведне него и грешне...

О животу послије смрти и посмртном стању наших душа ријеч Божија и учење Цркве откривају нам само онолико колико нам је то ваистину потребно. Оно што остаје неоткривено, не открива нам се зато што нам и није потребно, зато што нам је заправо у садашњем животу излишно, јер би нам остало у суштини несхвативо. Свети апостол Павле који се још за земаљског живота удостојио да проникне у тајне будућега, када је био узнесен у рај рекао је да је тамо слушао неисказане ријечи, које човјек није кадар препричати (2. Кор. 12, 4)...

Православна Црква учи да се човјекова душа по разлучењу од тијела приводи Богу на суд, који се, за разлику од свеопштега, Последњег Суда, назива "посебним'', зато што се не савршава торжествено пред лицем читавога свијета, него посебно и који има за циљ да опредјели удио душе не за читаву вјечност, него само до свеопштега васкрсења и Суда о Другом доласку Христовоме.

О стању праведних душа до свеопштег Суда Свето Писмо говори да се оне, послије исхода из овога живота, награђују за животне подвига на на земљи - блаженством, као нпр. праведни Лазар који је одмах послије смрти однесен био у крило Авраамово (Лк. 16,22) или покајани, благоразумни разбојник коме је Господ, док је још био на Крсту, обећао ''данас ћеш бити са Мном у рају" (Лк. 25, 43). Праведне душе ће се наслађивати покојем (Л. 14, 25; 2 Кор. 5, 8 ) или слободом од скрби и страдања (Откр. 7, 16-17), налазећи се у општењу са праведницима и Ангелима (Мат. С, 11; Лк. 16, 22) и служећи Богу (Откр. 5, 8 .-9; 7, 9-10) хвалебним славословљем и молитвеним заузимањем за оне који живе на земљи. Али, то стање још није оно коначно. Пуна слава и блаженство свакога, сходно његовим заслугама, по Милости Божијој, услиједиће тек послије свеопштег Васкрсења и свеопштег Суда, када Господ буде дошао у назначени дан (Дела ап. 17, 31) и обавио коначни Суд, чије се пресуде неће никада промијенити (Мт. 25, 46).

О стању душа грешних откривено је да су оне удаљене од Лица Божијег (Мат. 7, 21; 8 ,12), затворене у тамницу палих духова (1. Петр. 3, 18 ) или у ад, мјесто таме и мучења (Лук, 16,22), бивајући свјесне и осјећајући губитак блаженства (Лук. 16, 21, 23), осјећајући прекоре савјести и узалуд настојећи да саме побољшају свој несрећни положај (Лук. 16, 24-25). Али, њихово стање неће бити једнако, него сходно морално-духовном стању сваке поједине душе (Мат. 5,22). А опет, ни стање ових душа није опрецјељено занавијек, није коначно, него - прелазно, за једне у стање озлобљености и вјечне непокајаности, а за друге у наду у помиловање од Бога и Живот Вјечни (Фил. 2,10-11,1. Петр. 3,18 -19). Ове посљедње јесу душе оних грешника, који на земљи нијесу донијели плодове покајања, него су умрли са сјеменима вјере и благочашћа - зато оне и не трпе страдања каква трпе грешници непокајани, него остају са могућношћу да добију помоћ од Цркве. Јер, тако учи и Апостол: "Ако неко види брата својега где гријеши, нека се моли и Бог ће му дати живот, то јест ономе ко гријеши гријехом не к смрти. Постоји гријех к смрти, за њега не говорим да се моли..." (1. Јов. 5, 16.

Мјесто камо одлазе душе праведника и пребивају до свог поновног сретења са својим васкрслим тијелом о свеопштем васкрсењу мртвих назива се "Рајем", "наручјем Авраамовим", "Царством Божијим", "Домом Оца Небескога", "Градом Бога Живога" или "Небеским Јерусалимом". Којим год именом од наведених назвали ми то мјесто, нећемо погријешити, само ако знамо и прихватамо да душе престављених праведника пребивају у Благодати Божијој и, како се каже у црквеној пјесми, на Небесима. Свети апостол Павле је, још се находећи на земљи био узнијет у у Рај (2 Кор. 12, 2-4), као и свети Андреј Јуродиви који је током двије недеље сагледао невидиви свијет... Из виђења овог последњег види се да је Рај земљи најближе небеско обиталиште или "прво небо", изнад кога се налазе друга небеса, величана пророком Давидом (Пс. 148, 8 ) као "Небеса Небеса". У тим горњим обиталиштима пребивају сада душе праведника, предокушајући вјечно блаженство.

Мјесто камо одлазе душе грешника после посебног суда назива се "адом", "тамом најкрајњом", "тамницом духова", "безданом", "преисподњом", "гееном", "пећи огњеном" и другим именима, која, уосталом, сва једну суштинску ствар изражавају - да је мјесто на које доспијевају због гријехова - мјесто осуђења и гњева Божијег. Гдје се управо налази мјесто мучења грешника - ријеч Божија о томе не говори непосредно и јасно. Једни су замишљали ад у унутрашњости или најдубљој дубини земље, и црквене пјесме често о њему говоре у томе смислу, а други, као на примјер свети Јован Златоусти, претпостављали су да се геена налази изван свијета: "Ти питаш, на ком мјесту ће бити геена? По моме мишљењу негде изван овог свијета. Као што се царске тамнице и рудници налазе негдје далеко, тако ће и геена бити негдје ван ове васељене". Али, овдје је боље од свега памтити друге ријечи истог Светитеља: "Питаш гдје ће и на каквом мјесту бити геена? Али, шта је теби до тога? Неопходно је да знаш да она постоји, а не гдје се скрива. Дакле, потрудимо се не да дознамо гдје је она, него како да је избјегнемо!"

Као што муке грешника нијесу једнаке, но сразмјерне греховима свакога може се сматрати да ад има своја посебна обиталишта, затворе и чувалишта душа, своја посебна "одјељења", од којих се једно назива "адом", друго "гееном", треће "тартаром", четврто "језером огњеним".

Значи, онај ко се коначно не отргне од Цркве, Тијела Христовог (Еф.1, 23), као члан, уд тога Тијела, може се надати на помоћ и од појединих других чланова Цркве иод Цркве у цјелини, и сам је способан да ту помоћ прими. "Страда ли један уд, страдају са њим и сви удови. Прославља ли се један, радују се са њим сви удови'' (1. Кор.12, 26). Сходно тако тијесној међусобној повезаности хришћани имају могућност да помажу својим ближњима,одвојеним од њих огромним пространствима, који се налазе у заробљеништву или тамници, или се муче у болестима, својим молитвама за њих Богу (Фил. 1, 4, 19; Кол.1, 9; 2 Тим. 1, 3). Молитва, по учењу Светога Писма и Предању Цркве, може да упливише и на свијет од нас отишлих душа, пружа се својом снагом, по Милости Божијој, и на област ада. Ко што постоји гријех смртни који се "неће опростити ни у овом ни будућем вијеку (Мат. 12, 32) и за који је бескорисно молити се, постоје и гријеси који нијесу смртни, за чије опраштање молитва може да се покаже плодном, не испразном. "Ниједан човјек који је у себи имао трунку квасца добродјетељи (хришћанске врлине), али који није успио да је претвори у хљеб, пошто, без обзира на своју жељу, то није могао да учини или по лењивости или по немару или због тога што је то одлагао из дана у дан, и што је неочекивано био достигнут и покошен смрћу - ниједан такав неће бити заборављен од Праведног Судије и Владике. По смрт његовој, Господ ће побудити сроднике његове, ближње и пријатеље, управиће њихове мисли, привући срца и упутити душе њихове како да му помогну", каже између осталога свети Јован Дамаскин, у својој бесједи "О умрлима у православној вјери''. Душама људи који су, додуше умрли у гријесима, али су притом почели да се кају, света Православна Црква указује помоћ својим молитвама, дјелима милостиње - дијељења земних блага убогима (чиме увећавамо број људи који се моле за спасење умрлих) а особито приношењем Свете Бескрвне Жртве (Св. Литургије), помажући им тиме да се чисте од гријеха и просећи за њих од Бога опроштај. И у чувеној Посланици источних патријараха о православној вјери каже се: "Душе људи који су пали у гријехе, али приликом смрти нијесу очајавали, него су се још за живота покајали, али нијесу успјели да покажу плодове достојне покајања - молитве, сузе, клечање, скрушење, помагање сиромаха милостињом и испољавање у дјелима љубави према Богу и ближњима, што Православна Црква сматра богоугодним и потребним, силазе у ад и трпе муке због учињених гријеха, али се не лишавају наде у олакшавање ових" (члан 18 ). Тако, дакле, у животу послије смрти узници ада могу да добију помиловање али не сопственим покајањем него по Милости Божијој доброчинством и молитвама појединих људи и Цркве у цјелини, јер Господ Исус Христос, Који је на себе узео гријехе свијета, говорио "за што год узмолите у име Моје, то ћу учинити" (Јов. 14, 14).
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:44 pm

ПОЈЕДИНАЧНИ ПОМЕНИ И БЕСКРВНА ЖРТВА ЗА УМРЛЕ

Молитвено помињање умрлих постојало је још у старозавјетној Цркви. У Цркви Христовој оно се чини од најранијих времена. Као што свједоче "Апостолске установе", хришћанске заједнице су тада приносиле молитве за умрле на Светој Литургији, и још тада су чиниле и посебне помене за новопрестављене у трећи, девети, четрдесети и годишњи дан од њихове смрти. Црквени Оци и Учитељи увијек истичу да Божанствена Литургија, као принос Бескрвне Жртве за наше спасење и као благодарење Богу и мољење у коме учествују земаљска и небеска Црква, отуда и јесте најмоћније средство спасења умрлих чланова земаљске Цркве. По жељи њихових блиских и самог свештенослужитеља, на проскомидији се (поред честице за преминуле у заједници са Богом уопште) може вадити и честица светога Хлеба за сваког престављеног поименце. У томе случају, они се именом помињу и на јектенији за упокојене (која претходи молитвамаза оглашене) и, најзад, уз друге преминуле у вјери, на самој молитви Приношења. Овакво молитвено заузимање за престављене израз је тајанствене повезаности земаљске и небеске Цркве у љубави Христовој, и зато им пружа највећу утјеху. По свједочењу светих Отаца, они на начин познат само Господу, примају благодат која није ништа мања од оне коју ми добијамо примањем свете Крви и Тијела Христовог. Зато се и данас по манастирима, на захтјев родбине, служи 40 светих Литургија за новопрестављеног нарочито драматичном периоду од 40 дана послије смрти.

Божанствена Литургија на којој се помињу (и) умрли и на којој се (и) за њих приноси Бескрвна Жртва јесте, као што је речено, најмоћнији и најдјелотворнији пут да се овима прибави Милост Господња. Ту се Сам Господ приноси и покреће Своје Божанствено Милосрђе да опрашта гријехе умрломе, за кога се на Светој Литургији заузима Највеличанственији Заступник - Сам Господ Исус Христос! Може ли се не очекивати опроштај и утјеха за преступника заповијести Цара Небескога тамо гдје се Сам Син Царев заузима за опроштај, само ако се преступник, бар у тренутку умирања, покајао?! О, са несумњивом надом и уздањем треба очекивати да се свим умрлим очевима, браћи и сестрама нашим који се преставише, са макар и магновеним чувством покајања пред Богом, и за које се приноси Бескрвна Жртва, избришу гријеси те да и они добију могућност да пређу у боље стање. Ова несумњива нада Свете Православне Цркве заснива се, са једне стране, на томе што стање њених умрлих чеда до Последњег суда још није коначно одлучено, а са друге стране, на томе што се неизречено Милосрђе Божије и сила заслуга Христа Спаситеља пружају и пружаће се у сва времена и на све људе до Страшнога суда Господњег.

"Нијесу Апостоли безразложно установили'', каже свети Јован Златоусти, "да се при савршавању Страшних Тајни Христових (Свете Литургије, Евхаристије) помињу умрли, јер када сав народ стоји и подиже руке к Богу за њих и када Страшна Жртва предлежи, како да не умолимо Господа, молећи се за умрле?!" (Бесј. 41, на 1 Посл. Коринћ.). Када Свеблаги Бог Сина Свога није поштедјео но га је за нас све предао, како да нам с Њиме све не дарује?! (Рим. 8, 32). Слично расуђује и свети Јефрем Сиријски: "Ако свештеници који бијаху под Законом, богослужењима очишћаху гријехе убијених и оскврњених безакоњима, као што помиње Свето Писмо (2 Мак. гл. 12), зар свештеници Новога Завјета Христовога не могу ваистину лакше очишћати дугове грешника који са земље одоше, светим Приносима и молитвама уста својих!?" (Соч-Ј-С, т. 2, стр. 280). При савршавању Најсветије, Бескрвне Жртве за спасење умрлих у лицу свештенодјејствујућих ту Жртву приноси Сам Христос, па зар би посредовање тако Великог Заступника који умољава Бога Оца и Бога Светога Духа могло остати без плода? Свети Кирило Јерусалимски каже: "Помолимо се за све умрле међу нама, вјерујући да највећу корист добијају оне душе, за које се приноси молитва Велике и Страшне Жртве предложене на Часној Трпези. У то бих да вас увјерим поређењем. Када неки цар пошаље у тамницу оне који су се о њега огријешили, ако би њихови ближњи, сплевши вијенац, донијели цару овај за њих који су под казном, зар то већ не би донијело олакшање њихове казне?! Исто тако и ми, приносећи молитве за умрле, не вијенац, но Христа, закланога /као Јагње/ за гријехе наше, приносимо, умилостивљујући Човјекољупца". Честице, које се издвајају из просфоре на Божанственој проскомидији за поменуте душе умрлих, погружавају се у Животворну Крв Христову, при чему свештеник изговара "омиј, Гослоде, гријехе овдје поменутих Крвљу Својом Часном молитвама Светих Твојих..." А Крв Господа нашега Исуса Христа очишћује од свакога гријеха!...

Не малу корист престављенима доносе и друге врсте молитава и приноса, који се за њих врше у храмовима Божијим и нашим домовима, а нарочито читање Псалтира, паљење свијећа, приношење тамјана и уља... "Не одбијај ни кандило ни свијећу да запалиш на гробу умрлога, јер је то пријатно Богу и многу плату доноси... Постарајмо се, дакле, умјесто суза, умјесто ридања, умјесто зидања раскошних гробница, да умрлима помажемо молитвама, милостињом и прилозима те да тако и за њих и за себе задобијемо обречена блага!...", позивају свети Кирило Александријски и свети Јован Златоусти. Из тога позива се види још нешто веома значајно: да је помињање умрлих душекорисно и за нас саме који помињање савршавамо, јер тиме заправо најдјелотворније испуњавамо заповијест Божију о љубави према нашим ближњима... Уз то, молитве, пјесмопоји и обреди који улазе у састав помињања преставњених преиспуњени су тако силним и дирљивим мислима које могу дјеловати и на најтврђе срце...

Помен у трећи дан од смрти Црква држи, прије свега, у част тридневног Васкрсења Господа Христа, као и у част Пресвете Тројице у чије је име умрли крштен. Тај помен има за циљ да нас подсјети на три највеће хришћанске врлине - вјеру, наду и љубав, које је покојник настојао да оствари у своме животу. Трећег дана се још молимо Богу да помилује преминулог зато што је он као човјек најчешће гријешио на три начина - ријечју, дјелом и мишљу.

Помен у девети дан од смрти Црква чини у част девет чинова Анђелских. Они су наши молитвеници пред Богом и њихове свете молитве за престављеног нарочито су угодне Господу. Осим тога, Црква има и у виду и циљ да се умрли удостоји да буде вјечни садруг Анђела Божијих.

Четрдесетодневни парастос стоји у вези са четрдесетодневним оплакивањем Мојсијеве смрти од стране Израиљаца. Осим тога, познато је да је број четрдесет имао значајну улогу у библијској историји. Тако се, на примјер, пророк Мојсије удостојио да говори са Богом на Синајској гори и прими Таблице Закона послије 40 дана поста. Пророк Илија се попео на гору Хорив за 40 дана. Израиљци су дошли у Обећану земљу послије четрдесетогодишњег лутања по пустињи. И кушање Христа Спаситеља у пустињи збило се послије четрдесетодневног поста. Господ Христос се и вазнио на небо послије 40 дана од Васкрсења. Због свега тога, Црква је установила да се у четрдесети дан од смрти православног хришћанина молимо за њега, да би његова душа узишла на свету гору небеског Синаја, удостојила се гледања Лица Божијег и достигла обећано блаженство. да би се узнијела на небеса и настанила у небеским насељима с праведницима.

Годишњи парастос је Црква установила зато што се у њој и иначе празнују годишњице важних догађаја из историје спасења. Тако се сваке године светкују Господњи и Богородичини празници и спомен на свете Божије угоднике. Годишњи парастос се, дакле, служи у знак незаборава и љубави према умрломе. И за њега самог, несумњиво, дан његовог престављења мора бити значајан, јер је то уствари дан у коме се родио за нови, вјечни живот. Понегдје постоји обичај да се спомињање умрлих врши и у двадесети дан, као и на три, шест и девет мјесеци од њихове смрти. Парастоси се, међутим, не врше од Божића до Богојављења, прве седмице Великог поста, Страсне седмице почев од Великог четрвртка, Свијетле седмице, као и у све недјељне дане, Господње и Богородичине празнике.

Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:45 pm

СТАЊЕ ДУШЕ ПОСЛИЈЕ СМРТИ И ПОСЕБАН СУД

Поред наведених, постоје и други разлози, засновани на Светом Предању, због којих је Црква увела заупокојене службе у трећи, девети, четрдесети и годишњи дан од смрти хришћанина.

По разлучењу од тијела, душа не добија одмах одређено мјесто обитавања, него 40 дана пребива у "неопредјељеном стању". По ријечима св. Кирила Александријског, душа тада пролази кроз тзв. "митарства" - страже злих духова које испуњавају поднебесна пространства. Када хришћанинова душа почне да узлази на небо, вођена светим Анђелима, зли духови на митарствима износе пред њу њене непокајане гријехе. По учењу Светих Отаца, не задржавају се све душе на митарствима подједнако, већ према степену свога моралног савршенства и чистоте. Душе чисте и свете уопште се ни не задржавају, него их Анђели, као и душу убогог Лазара из Јеванђеља, односе право ка наручју Авраамовом.

Какву утјеху душа осјећа од наших молитава и милостиње коју за њу удјељујемо - за нас је тајна, будући да се у Светом Писму о томе не говори одређено. Међутим, за утјеху нама живима, Господ је дјелимично открио ту тајну преко својих Анђела и изабраника. Један од њих био је и св. Макарије Александријски, Светитељ је једном упитао Анђеле који су га пратили по пустињи, какву корист има душа новопрестављеног од наших молитава у трећи, девети и четрдесети дан од њеног разлучења од тијела. Анђео Божји му је одговорио сљедеће:

"Трећега дана наше молитве доносе утјеху души умрлог која се жалости због разлучења од свога тијела. У обнаженој души рађа се нада. Прва два дана она, праћена својим Анђелима, ходи куда жели по земљи. Душа која је претјерано вољела своје тијело, вије се око куће у којој се од тијела раздвојила, понекад око гроба у коме јој тијело почива и, као птица, тражи себи гнијездо. Добродјетељна душа, међутим, у току та два дана ходи по мјестима која је на земљи највише вољела и мјестима на којима је чинила добро. Трећега дана, из мртвих Васкрсли Господ позива хришћанинову душу к Себи и Анђели је узносе на небеса ради поклоњења Богу Сведржитељу, Творцу неба и земље. Када први пут стане пред Лице Божије, душа не може а да не осјећа страх и трепет. Зато трећег дана Црква молитвено и предстоји пред Богом, као заступница новопрестављеног, и тиме пружа његовој души велику радост и утјеху.

Послије поклоњења Господу, Бог заповиједа Анђелима да покажу души обиталишта Светих у рају. У њиховој пратњи душа наредних шест дана ходи по различитим мјестима блаженства праведних. Гледајући љепоте рајских насеља, она се мијења и заборавља на жалост због растанка са својим тијелом. Ако је, пак, душа многогрешна, она почиње да се жалости и да укоријева себе због промашеног живота. Сагледавши за шест дана све радости Праведних, деветога дана душа се са Анђелима узноси на друго поклоњење Богу. Када и по други пут стане пред Лице Свевишњег, пред Којим се страхом и трепетом стоје и сами Анђели, сва је обузета страхом и бригом хоће ли је Бог помиловати и настанити у рајска насеља. Зато је Света Црква тог деветог дана опет заступница преминулог и својим молитвама иште од Господа да са Светима настани њено преминуло чедо. Послије другог поклоњења Господу, Анђели по заповијести Божијој, одводе душу у ад и показују јој мјеста мучења окорјелих и непокајаних грешника. Ту се она вије тридесет дана у страху да и сама не буде осуђена. Четрдесетог дана душа се и по трећи пут узноси Богу на поклоњење, и тада јој милостиви Судија одређује одговарајуће обиталиште. Тиме се над душом извршава "посебан суд", тј. суд на коме Бог свакој души појединачно одређује мјесто обитавања до свеопштег васкрсења и општег, тзв. "Страшног суда". Црква, дакле, мудро поступа када узноси молитве и заупокојену службу у четрдесети дан од хришћаниновог престављења.

Што се тиче службе на годишњицу смрти, иако се тада душа већ налази на Богом одређеном мјесту пребивања, заупокојна молитва Цркве доноси радост покојниковој души. Она не може да заборави свој живот на земљи, сроднике и пријатеље које је тамо оставила, и њој мора бити угодно и драго што је они воле, што је се сјећају и моле се за њу. Парастоси које им дајемо, утврђују душе наших покојника у нади да ће Црква свагда чувати успомену на њих.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:45 pm

ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ

Поред ових појединачних дана, Црква је установила и опште дане за спомињање свих "од вијека преминулих, праотаца, отаца и свих православних хришћана". То су: све суботе у години (осим Лазареве, Велике суботе и суботе Свијетле седмице), јер је у тај дан Господ сишао у ад и ослободио душе умрлих старозавјетних праведника и увео их у Своје вјечно Царство; затим, задушнице у суботу Месопусне седмице, па у суботу уочи Свете Тројице (Духова) и у суботу уочи св. Димитрија (Митровдана). Помињање умрлих врши се и у тзв. "побусани понедјељак", први дан по Томиној недјељи.

Месопусне суботе Црква се у својим молитвама сјећа прије свега оних који су умрли напрасном смрћу и који нијесу опојани онако како је то установила Света Црква. Свеобухватност њених молитава на тај дан управо је потресна. Она се тада не моли за преминуле уопште, него помиње сва њихова поколења, звања и сталеже, и све видове смрти којима су неки изненада скончали:

"Упокој рабе Своје у дворима Својим и њедрима Авраамовим, оце и браћу нашу, пријатеље и сроднике, свакога човјека који Ти је вјерно послужио и преставио се к Теби и удостој их Свога Небесног Царства!... Упокој, Господе, све који благочасгиво уснуше: цареве, свештенике, архијереје, монахе, мирјане, у сваком узрасту људскога рода!... Са четири краја земље примајући, Господе, благовјерно уснуле, погинуле на мору или копну, у ријекама или на изворима или језерима или у равницама, оне који посташе плен звијери или птица или гмизаваца, све их упокој!... Оне које потопи вода, и покоси рат, које трус однесе и огањ попали, о Милостиви, уврсти у Заједницу Праведних!... Оне који изненада уграби муња или смрзну мраз или однесе смртоносна рана,... које уби мач или коњ или град, снијег или туга умножена, или их цигла усмрти или земља затрпа,... оне које убише врачарски напици, отрови, који се кошћу задавише, упокој са Светима, Господе!..."

Зашто је Црква ове своје молитве везала баш за Месопусну суботу? Зато што се сљедећег дана, у Месопусну недјељу, по уставу Светих Отаца, помиње Други Христов долазак и Страшни суд. По мишљењу Цркве, то је најприкладнији тренутак да се Господу узнесу молитве за све преминуле од Адама до данас.

Помен умрлима на Духовске задушнице установљен је зато што је на свету Педесетницу запечаћено искупљење рода људског силом Животворног Пресветог Духа Који се излива и на живе на земљи и на упокојене. Црква тада приноси "молитвена очишћења'' за душе преминулих и моли се да се ови упокоје на мјесту освјежења, јер ''Те неће мртви хвалити, Господе!"

Митровске задушнице установљене су у Руској Цркви ради помена војницима погинулим у бици Димитрија Донског са Мамајем, у коју је руски великаш ушао по благослову св. Сергија Радоњешког (у XIV вијеку). Ове задушнице су се касније усталиле и код нас. У ту суботу ми посјећујемо гробља и чинимо помене не само изгинулим војницима, него и свим преминулим сродницима и пријатељима. У Српској Цркви дан одређен за нарочито помињање свих погинулих "за вјеру и отачаство" јесте Видовдан. Помен умрлима у "побусани понедјељак" установљен је да бисмо послије свијетлог празника Васкрсења Христовог могли да подијелимо са упокојенима радост Васкрсења. Тога дана излазимо на гробове својих сродника и пријатеља да бисмо их поздравили радосним поздравом Спаситељеве побједе над смрћу - "Христос васкрсе!''
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:47 pm





ДА ВАМ НЕ ДОТУЖИ МОЉЕЊЕ ЗА ПРЕМИНУЛЕ!

Само се по себи разумије да, ако желимо да се престављени наши ближњи удостоје да добију спасоносне плодове помињања, они који савршавају помињање морају да се придржавају неких услова.

Најприје, помињање мора да се савршава у духу истинске православне вјере и са пуним уздањем у Милосрђе Божије, у силу заслуга Христових. Само тако помињање је свето, моћно и успјешно у прибављању духовне користи умрлима.

Јеванђелска историја пружа нам најубједљивије примјере тога како се цијени жива вјера и како много она може да значи и за наше ближње уснуле у Господу. Вјера небо приклања, вјера ад потреса, вјера демоне окива, вјера узе греховне растрже, вјера гробове отвара, вјера мртве васкрсава, вјера Гњев Божији у Милост превраћа. "Није добро отети хљеб од дјеце и дати га псима", рекао је Господ Исус Христос жени Хананејки, која га је молила за помоћ, али када је жена, гоњена вјером, завапила: "Да, Господе, али и пси једу од мрвица које падају са трпезе господара њихових", Спаситељ је тада рекао жени вјерујућој: "О жено, велика је вјера твоја, нека ти буде како хоћеш!" Шта, послије овога, не би могла да учини снажна вјера за утјеху умрлима!"

Друго, помињање умрлих треба вршити, испуњавајући услов срдачне у Христу љубави према њима. Јер, како ми можемо да привучемо Љубав Божију к умрлима, ако сами према њима љубави немамо? Наша љубав према умрлима треба да буде проводник Божије љубави према њима. Наша љубав у томе случају треба да дјелује онако како дјелује љубав оца, када он из воденог понора извлачи изнемоглога сина који се дави. Тада снаге очеве замјењују немоћ синовљеву, љубав очева чини све оно што би за своје спасење учинио сам син, да није остао без средстава и снаге за то. Такво њежно, пријатељско, братско расположење у Господу душа наших према уснулој сабраћи мора бити угодно Богу. Јер Сам Он заповиједио нам је да љубимо ближње као саме себе, да их љубимо искрено, од све душе, и у животу и послије смрти. "Љубав ближњег свога као себе самога", (Мар - 12,13), рекао је Господ наш Исус Христос. С обзиром на то, и молитва савршавана из љубави и са љубављу хришћанском, бива угодна Богу, а успјех богоугодне молитве је несумњив. Свети Јефрем Сиријски вели:

"Када молитву прати љубав, она узлази ради разговора са Богом и отварају јој небеска врата и нико јој улазак не брани - ни Анђели ни Серафими не пријече јој да се, по својој жељи, приближи Богу и добије оно што иште".

На крају, помињање умрлих треба савршавати колико је могуће чешће. Бог понекад не испуњава одједном наше жеље. Он, већином, куша нашу вјеру, гледа наше трпљење и често нам не испуњава другачије наше молитве, него након дуготрајних и појачаних наших мољења.

"Понекад наше молитве не бивају брзо услишене", каже свети Макарије Велики, ''по неизрецивој некој премудрости ради испитивања слободне воље да би се видјело да ли исправно и вјерно поштују Бога, Који је обећао да ће дати онима који ишту и да ће отворити онима који (о врата) куцају, да би се видјело да ли су они повјеровали у ријеч Његову и хоће ли остати у неколебивој вјери и хоће ли свом својом љубављу молити и искати, неће ли се одвратити од Бога у злострадање и у страху, неће ли се предати лењивости, павши у невјерје и безнађе и не истрајати до краја, због одуговлачења и испитивања њихове воље и хтијења. (Бесједа 29, 2)

Зато ми, не очајавајући у погледу успјеха наших молитава за умрле, треба при помињању умрлих да продужимо своју молитву не посустајући, и својом вјером и постојанством у молитви да умилосгивимо праведни Суд Божији. Господу Богу је угодно да се молимо са трпљењем и да не очајавамо у погледу успјеха молитве наше, све док не добијемо оно што желимо. По том основу молитве за умрле, које трпељиво и стално продужавамо, прије или касније треба да донесе корист умрлима. Зато је света Православна Црква молитве за умрле уврстила међу молитве свете Литургије, која има да се продужава до Другог Христовог доласка.

Када би се пред нама отворили бездани вјечности, када бисмо ми видјели умрлу сабраћу нашу, зацијело би прва њихова ријеч, прва њихова молба нама била молба да их помињемо! Они би нам рекли: "Браћо! ви не можете да у потпуности замислите колико је за нас потребно и утјешно ваше помињање! Какву нам корист, каква добра доноси! Једно ћемо вам рећи: Својим помињањем ви отварате тајанствена врата кроз која к нама улазе и свјетлост и живот и спокојство и радост!" Не останимо глухи на молбе наше у Господу уснуле браће! Молимо се са вјером и љубављу за упокојење њихово читавог свог живота. Небески Отац Љубави, видјећи нашу љубав према умрлима, као Милостиви и Сведобри, неће им отказати Љубав Своју: "Јер, ако ви, будући зли, умијете да добра дајете чедима својим, колико ће више Отац ваш Небески дати добара онима који их у Њега ишту (Мат. 7, 11).

Црква се моли: "Спаситељу, сјети се уснулих по добром закону и у доброј вјери. Упокој их са Светима... Дај им заједницу у светлости благодати!... Избави их од сваког мучења!... Боже, поштеди и оне обнажене од благодати, који отворене душе стоје пред Твојим Лицем!... У дан свеопштег васкрсења... Ти ћеш открити дјела таме и мисли људских срдаца. Поштеди тада, као Човекољубац, оне који Ти сагрешише али од Тебе не одступише... Очисти њихову греховну маглу и удостоји их Својих благодатних дарова!..." А Христос Спаситељ прима мољења Цркве и, поред све своје вјечне Правде или, можда, баш због ње, не престаје да бива "бездан милости" за њену престављену дјецу. Својом благодаћу постепено их очишћује од гријеха и страсти, и помаже да се у њима развију клице вјере, наде и љубави према Њему Самом... И најзад, када је Њему познато и угодно, уводи их у присну заједницу са Собом и светим житељима Неба.

__________________________

*) Дан смрти рачуна се по црквеном до 4 часа по подне, тј. до вечерња. Да би се израчунало у који ће дан пасти четрдесетница, узима се дан смрти и броје се дани до пет, на пр. умрло је лице у петак до 4 по подне - треба бројати: петак, субота. недјеља, понедјељак, уторак - значи 40. дан пада у уторак. Четрдесетодневни парастос се служи тачно у 40. дан, па ма у који дан он пао.

ИЗВОР: Живот послије живота, Светигора, Цетиње, 1995.год.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:49 pm


.
МОЛИТВЕ ЗА УПОКОЈЕНЕ

• Молитва за покојене са молитвом светог Нифонта у смртни час
• Молитва за почившу децу
• Молитва за преминуле родитеље
• Молитва за упокојене Пресветој Богородици
• Молитва за упокојене
• Молитва за упокојене учитеље и васпитаче
• Молитва за упокојење православних војника
• Молитва по исходу душе Ангелу Хранитељу



.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:50 pm


.
MОЛИТВА ЗА ПОКОЈНЕ
са молитвом светог Нифонта у смрти час


Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.

Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.

Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

или

Господе Боже наш, помени слуге Твоје преминуле у вери и нади вечног живота, и као добар и човекољубив, праштајући грехе и бришући неправде, ублажи, отпусти и прости им сва сагрешења вољна и невољна; избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују вечним добрима Твојим, спремљеним за оне који Те љубе, јер иако сагрешише, они не одступише од Тебе, Оца и Сина и Светог Духа, Бога у Тројици слављеног, и све до последњег даха исповедаху Јединицу у Тројици, и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив према њима и њихову веру у Тебе Ти им урачунај уместо дела, и као милосрдан упокој их са Светим Твојим. Јер нема човека који би поживео а не би сагрешио. Само си Ти једини без икаквог греха и правда је Твоја правда вечна. И Ти си једини Бог доброте сажаљења и човекољубља. И Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин!

или

Спаси Господе оне који су окончали у тешким мукама, који су убијени, који су живи сахрањени, који су затрпани земљом, које су прогутали таласи и огањ; које су звери растргле, који су умрли од глади, мраза и буре или од пада са висине и мученички окончали. Даруј им Твоју вечну радост, како би благосиљали време својих страдања као дан искупљења, вапијући: Алилуја!

Mолитва светог Нифонта, епископа Константијане Александријске, у смртни час

Он (свети Нифонт) подиже руке ка небу и поче да тражи милост Господњу у часу смрти и исхода душе:

Господе, Боже Сила, велики и страшни, штедри и свеблаги, милостиви и благоутробни, сагни се и почуј ме, бескорисног и грешног, Ти Који си спасао Јону из утробе китове и извукао Данила живога из јаме лавовске. Избави ме, Исусе Христе, од горке таме, од кнеза, велим, злобе, када дође час моје смрти и не остави лукавога ђавола да насрне на слугу Твојега. Мрак демонски, Христе Боже, нека не види душа моја, ни у садашњем животу, нити у следећем, нити када се буде одвајала од тела мога, нити у ваздушном проласку своме. Нека се не подсмехне проклета змија мојој јадној души, када ова буде напуштала свејадно тело моје. Нека је не уграби, Господе мој, Христе мој, Исусе мој, Боже мој, светлости моја, нека је не уграби прљави дух злосмрадија и нека је не одвуче у погибију. Нека не виде очи моје, Владико Боже неба и земље, ђавола прегорки образ и помрачени лик, него у час тај конца мога, Царе свети, Трисвети, Многопрослављени, пошаљи слузи Своме милост и истину Своју. Пошаљи у тај дан, Боже мој, Боже мој, чудеснога чиноначалника Михаила на молитеља Својега. Пошаљи у час тај Гаврила, Уриила, Рафаила, велике светилнике и чиноначалнике, заједно са целом непорочном и триблаженом војском њиховом, да сатру незаситу змију из бездана која шкргуће зубима на оне који живе благочестиво и гледа да их уграби, да их прогута и да их погуби и хаосу. Боже мој, обори је у час исхода мога заједно са целом јој смрдљивом војском у бездан, у таму, у тартар, тамо где шкргућу зубима. Пошаљи, Господе, у час исхода мога милост Своју и човекољубље Своје, дуготрпељење Своје и састрадалност Своју, милост Своју штедру у доброти и очинској љубави. Пошаљи у час тај, Господе мој Исусе Христе, весеље и васкрсење моје, пошаљи милостивога Утешитеља Бога, Духа Истине, Да преузме дух мој у руке Своје, у насладу и сладост Светости Твоје бесмртне, да ме огради мачем који ће ићи испред мене и сатирати лукаве царинике и митаре, испитиваче ваздуха и кнежеве таме, разјарене и нечисте бесове. Јер ако те гнусобе безакоња буду бачене у ватру, у ад, у таму, у хаос, моћи ћу тада да прођем ваздухом са насладом, р адошћу и весељем и тако да дођем Теби, Светлости трисунчаној, и да целивам непорочне стопе Твоје и испуним се Божанством од Светога Твога Духа и исповедим чуда која су учинио за мене небројена - Како си ми дао покајање, како си ми дао нови живот, како си ме од преисподње земне поново подигао горе. Да, све ћу то ја објавити пред ангеоским војскама Твојим Које ће, слатко преплављене насладом и од ње обневиделе, велику песму над песмама појати, потресене неизрецивим миомирисом Твојим, лепотом и благодоличношћу, чистотом и светошћу. Почуј ме, Боже мој, Боже мој, крај свега што посведневно грешим пред Тобом, почуј ме, Избавитељу и Царе мој, и удостој ме у славу Твоју да уђем, као што молим и иштем и преклињем животодавно и бесмртно величанство Твоје. Опет и опет молим Те ја, слуга Твој, Господе мој Исусе Христе, пошаљи у час исхода мојега Свесветлу Дјеву, Најчистији храм, свештену ризницу Богатства Својега, Христе мој, да ми силе да. Пошаљи у онај час блаженога Крститеља и Претечу Јована, апостоле и светилнике велике, мученике и пророке, проповеднике и еванђелисте,исповеднике и уздржљивце, Јерархе, преподобне и праведнике „ У славу и част “ Онога кога си створио десницом Својом. Да, бесмртни, почуј ме грешнога и удостој ме да стекнем славу Твоју неизрециву, вечну и блажену. Дај још, Господе мој, велики спокој сваком хришћанину који ће се растајати од душе и коме ће читати ову молитву, да се постиде и осрамоте смрдљива бесишта. Сатри их, Владико, свекрепком в лашћу Својом! Учини да нестану, силни, од мача Твојега! Расточи их, силни, високи и страшни, муњом силе Своје која огњем дише. Нека буде, Боже мој, ова молитва роса и починак онима који се растају од душе, сан и спокој, миомирис и радост, утврда и прибежиште, смелост и помоћ. Да, Владико, Боже отаца мојих светих, који Ти угодише током векова, не презри, Свети, молбу моју, не презри, Милостиви, мољење моје, него усади у ову молитву мач двосекли, вечни и небески, горки отров пун гнева против демона, духова лукавства, али преиспуњен састрадавањем и праштањем и милошћу и благошћу ка ономе ко се буде растајао од душе. И ако се прочита у тај час над њим молитва ова и мољење, олакшај, Господе, терет његов, макар и имао грехове многе. Смилуј се на дух његов. Благослови прелазак његов Теби. Овенчај га састрадавањем Својим. Излиј на њега милост Своју. Даруј му радост рајску. Измери безакоња његова мером Неисказане пучине благоутробија Својега. Опрости му. Помилуј и спаси несрећну душу његову. Сажали се, похитај, помози јој и постарај се за њу. Сачувај је у великој милости Својој. Покажи јој човекољубље Своје. Пошаљи јој ангела мира. Даруј јој непорочну љубав Своју. Отвори јој славни загрљај Свој. Преплави је сваким миомирисом. Понизи и одагнај од ње мрске варалице демоне који јој се злурадо смеју, у огњу геенском Спали, Владико, мрачне духове злобе који се усуђују да страше и да потресају душу ону к ојој ће се прочитати смирена молитва моја. Да, Господе Исусе Христе, светлости света, почуј ме, као благ, свега Себе даруј као помоћника и покров и спаситеља свакоме ко ће се позвати на име огруженога у блато Нифонта. Почуј ме, Господе, милостиви и свети, и даруј оно што сам тражио и искао од силнога имена Твога у векове векова. Амин.

Чим балжени Нифонт заврши молитву своју, испред њега наједном засија чудесна светлост. И гле! У тој светлости појави се Господ Исус! Срце Нофонтово преплави се радошћу. Христос се сагну и целива га три пута. На сваки целив, светитељ клицаше са божанственом чежњом:

- Амин! Амин! Амин!

Затим му Господ рече:

- Добро, слуго добри и верни. Чух молитву твоју и радо ћу ти дати то што си тражио за спасење рода хришћанскога. И свакоме ко буде помињао име твоје, било у цркви, било и личној молитви, наћи ћу се као помоћник у искушењима и опасностима и жалостима, али понајвише у предсмртном часу и при одласку његовом у други живот. Богато ће уживати у милости Мојој сви који ће Ме у име твоје славити. Оне који ће Ме призивати заступништвом твојим утврдићу и укрепити и учинићу да нестане испред њих, тебе ради, свако демонско пучиште. А када, опет, дође час да одеш и ти из овога живота, доћи ћу са чиновима светих ангела Својих да преузмем душу твоју у сопствене руке и да ти дам мирни починак у крилу Авраамовом и Исааковом и Јаковљевом.

Пошто то рече, Господ га благослови, освештавајући му сва чула благодаћу Својом и истином Својом. А светитељ, преплављен божанском насладом и весељем, поче да слави Господа свога:

- Дошао си најмањем створењу Своме, Владико, слатки и красни дошао си да обрадујеш некорисног слугу Својега, Животе, радости, благоухање непорочних и часних ангела! Добро дошао, Ти „ Који све испуњаваш “ , радоснији од сваке радости! Благословен си, Ти Који д олазиш мени, и прослављен, Владико, Ти Који, као Бог пребиваш непокретан свугде! Сети ме се у слави Својој. Сети ме се у лепоти рајској. Сети ме се на небу. Сети ме се када се буду појале песме над песмама. Сети ме се, Ти Који седиш на херувимама и серафимима, прослављени и велики, светлости и светилниче, Који си божанственога Оца одсјај и одраз савршени, велика пучино бескрајнога и бесмртнога човекољубља. Показуј ми милост, Христе мој, Господе Исусе, док у себи даха будем имао. Не иди од мене. Чувај ме и пут ми показуј који води у вечно живот.

Чим је светитељ завршио своју славословну химну, Господ га погледа са очинском љубављу, мило му се осмехну и каза му:

- Мир ти, Нифонте, дете моје!

И са тим свештеним поздравом узнесе се на небеса.

Када праведник поново дође мени, лице његово, које као да је блистало, покрила је некаква бескрајна сладост. Од тела његовога изливао се такав небески, светодуховски миомирис, да сам помислио да се налазим у рају…

Свети Нифонт, подвижник међу епископима,
епископ Константијане Александријске


.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:52 pm


.
MОЛИТВА ЗА ПОЧИВШУ ДЕЦУ


Господе Исусе Христе, Боже наш, Владико живота и смрти! Утешитељу ожалошћених! Са скрушеним и умилним срцем припадам к Теби и молим Ти се: помени Господе у Царству Твоме преминулога раба Твојега (рабу Твоју) чедо моје (ИМЕ) и учини му (јој) вечни спомен. Ти си ми, Владико, живота и смрти подарио ово чедо, и по Твојој премудрој воји си благоизволео узети га од мене. Нека је благословено Име Твоје, Господе. Молим Те, Судијо неба и земље, бесконачном љубављу Твојом к нама грешнима, опрости преминулом чаду мојему сва сагрешења његова, вољна и невољна, учењена речју, делом у знању и незнању. Опрости милостиви и наша родитељска сагрешења, да не пребивају она на чедима нашим: јер као што мноштво грехова учинисмо пред Тобом, мноштво тога и не учинисмо што си нам Ти заповедио. Ако преминуло чедо наше, нашом или својом кривицом, боравећи у овом животу и телу своме, радећи у свету није марило за Тебе, Господа и Бога Својега, ако је заволело прелести овога света, а није марило за речи Твоје и заповести Твоје, ако се предаваше сластима житејским, а не беше у скрушености због грехова својих, и не упражњаваше бдење, пост и молитву, већ их забораву предаваше, молим Те усрдно опрости, преблаги Оче, чеду мојему сва таква сагрешења његова, опрости и ублажи, ако и какво друго зло учини у животу своме. Христе Исусе! Ти си васкрсао кћер Јаирову по вери и молитви оца њенога, Ти си исцелио кћер жене Хананејке по вери и молби мајке њене: услиши тако и ову молитву моју, не презри мољење моје за чедо моје. Опрости Господе, опрости сва сагрешења његова, и опростивши и очистивши душу његову избави га вечних мука и насели га са свима светима Твојим, који су у векове благоугодили Теби, тамо где нема болести, ни туге, ни уздаха, већ живот бесконачни: јер нема човека који је живео а да не сагреши, једини си Ти изван свакога греха: да када будеш судио свету, чедо моје чује најжељенији глас Твој: продјите благословени Оца Мојега и наследите припремљено вам Царство од настанка света. Јер си Ти Отац милости и дарежљивости, Ти си живот и васкрсење наше, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:53 pm


.

MОЛИТВА ЗА ПРЕМИНУЛЕ РОДИТЕЉЕ

Господе Исусе Христе, Боже наш! Ти си сирочади заштитник, ожалошћених прибежиште и плачућих утешитељ. Прибегавам к Теби ја сироти, уздишући и плачући, и молим Ти се: услиши мољење моје, и не одврати лица Твојега од уздаха срца мога и од суза очију мојих. Молим се Теби милосрдни Господе, ублажи скорб моју због растанка са онима који су ме родили и васпитали (са оним који ме је родио и васпитао; са оном која ме је родила и васпитала) родитељима мојим (оцем мојим, мајком мојом) (ИМЕ); душе њихове (душу његову - њену) које су отишле (која је отишла) к Теби са истинском вером у Тебе и с тврдом надом у Твоје човекољубље и милост, прими у Твоје Небеско Царство. Клањам се пред светом вољом Твојом, којом су узети (је узета) од мене и молим Те не ускрати им (му, јој) милости и љубави Твоје. Јер Господе Ти као Судија целога света, грехе и нечистоћу отаца кажњаваш у деци, уницима и праунуцима чак до трећег и четвртог колена: али и милујеш оце ради молитава и доброчинстава чеда његових, унука и праунука. Са скрушењем и умилењем срца молим Те милостиви Судијо, не кажњавај мукама вечним преминуле незаборавне (преминулога-лу незаборавнога -ну) за мене слуге Твоје (слугу Твога -ју), родитеље моје (оца мога, мајку моју)(ИМЕНА), но опрости им (му, јој) сва сагрешења њихова (његова, њена), вољна и невољна, учињена речју или делом, у знању и незнању, и по милосрдју и човекољубљу Твојему, ради молитава Пречисте Богородице и свих светих, помилиј их (га, је) и од вечних мука избави Ти милосрдни О;е отаца и чеда! Даруј ми у све дане живота мојега да се до последњег даха свога не престанем сећати преминулих родитеља мојих (преминулога-лу оца-мајку мога-ју) у својим молитвама молећи се Теби, праведи Судијо да их (га, је) настаниш у местима светлим, у местима пријатним, у местима мирним, са свима светима, одакле су протерани свака болест, туга и уздисање. Милостиви Господе! Прими сада за слуге Твоје (слугу Твога, слушкињу Твоју) (ИМЕ) ову топлу молитву моју и подари им (му, јој) награду Твоју за труд и бригу за васпитање моје у вери и хришћанском благочашћу јер су ме научили (-о, -ла) да пре свега гледам Тебе, својега Господа, и да се усрдно молим Теби, у Тебе јединога да се уздам у невољама, у скорбима, у болестима, и да држим заповести Твоје; зарад њиховог (његовог, њеног) усрдног старања за мој духовни напредак, зарад њиховог (његовог, њеног) топлог приношења молитава за мене пред Тобом и зарад свих њихових (његових-њених) дарова измољених од Тебе за мене, узврати им (му, јој) Својом милошћу, Својим небеским благом и радостима у вечном Царству Твојем. Јер си Ти Бог милостив и дарежљив и човекољубив, Ти си мир и радост, верним слугама Твојим, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом и сада и увек и у векове векова. Амин.


.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:54 pm

.
MОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ ПРЕСВЕОЈ БОГОРОДИЦИ


Једина чиста Дјево, која си Бога без семена родила, моли за спасење душа њихових.

(Богородичен парастоса)

Пресвета Госпођо, Владичице Богородице! К Теби прибегавам, Чиста: Ти си стена необорива, заступништво и покров свима који Ти прибегавају с вером и надом! Молим Те, Преблагословена, услиши молитву недостојних слугу Твојих и предстани увек за преминулог (-лу) раба Твојега (рабу Твоју) (ИМЕ). Ти приносиш молитве за православне који Те поштују, прибегавају покрову Твоме и усрдно Ти се моле у болестима, тугама и невољама; но Твоје молбе, Твоје заступништво нам је нарочито потребно по смрти нашој; Ти благоизволи указати брзу помоћ Твоју слугама Твојим, и не ускрати никоме ко Ти се моли, Својим заступништвом, велику и богату милост Сина Твојега и Бога нашега на све верујуће; једино Тобом имамо непоколебиву наду и уздање у Бога; нико ко се Теби топло молио није отишао без наде, и радости, и спокоја, и утехе, и насладе. Молим Те, о Пресвета Богородице, Владичице Света, Надо безнадежних, буди и сад молитвена Заступница пред Рођеним од Тебе за преминулог (-лу) слугу Твојега (слушкињу Твоју) (ИМЕ), умоли Сина Твојега и Бога нашега да му (јој) да опроштај и ослобођење греха. Моли, Богородице, јер много може мољење цензурисаноинско Милосрдном Владици. Од Тебе Господ прима сваку реч мољења, прими и Ти сада наше молитве и молбе, које приносимо Теби, Пресвета Дјево, од свег срца нашег и од све душе наше за преминулог (-лу) раба Твојега (рабу Твоју). Молим Те, помози му (јој) Твојом цензурисаноинском смелошћу ка Господу, да задобије тихо пристаниште у Небеском Јерусалиму; помози му (јој) усрдна Заступнице да непостидно стане на Страшном Другом Доласку Сина Твојега када ће се свако својим делима или прославити или постидети; помози му (јој), Благодатна, да се оправда пред лицем Онога који седи на Престолу Славе, да се не постиди пред анђелима и свима светима, пред целим светом горе и доле. О, Свемилосрдна Мати, Владичице Богородице! Молим Те, заступи, спаси, сачуј и од будућих мука избави преминулога (-лу) раба Твојега (рабу Твоју), да не погине у векове, већ да се спасе молитвама Твојим и пређе од смрти у живот. Ми пак, грешне и недостојне слуге Твоје, нећемо одступити од Тебе, нећемо престати да Ти се умилно обраћамо: Пресвета Госпођо, Царице и Владичице! Моли Сина Твога и Бога нашега за преминулога (-лу) раба Твојега (рабу Твоју) (ИМЕ) да му (јој) да Господ опроштај грехова; помози му (јој), Благодатна, да достигне до најжељеније Отаџбине и види небесна блага, које око не виде, ухо не чу и у срце човеку не дође; моли за њега (њу), Богородице, да се удостоји Твојим заступништвом окушати она блага у Цасртву Сина Твојега, Христа Бога нашега, јер си Ти једина благословена међу женама, многомоћна Заступнице, Надо, Покрове и Прибижиште свих који притичу Теби, Ти си мост који преводи душе са земље на Небо и рајских двери Отварање. Амин!


.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:56 pm


.
MОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Молитва прва


Господе, Боже наш, сети се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Читање из Књиге пророка Данила (12.2-3)

И многи који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на Живот Вечни, а други на срамоту и прекор вечни. А разумни ће сјати као светлост небесна, који многе приведоше праведности, сјаће као звезде, вазда и довека.

Читање из прве Посланице светог апостола Павла Солуњанима (4.13-17)

Браћо, не желим да вам остане непознато шта је са онима што су уснули, да не би сте туговали као они који немају наде. Јер, ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу, довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом, да ми, који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули, јер ће Сам Господ са заповешћу, гласом Архангела и са трубом Божијом сићи са Неба. И прво ће васкрснути умрли у Христу. А потом ми живи, који останемо, бићемо заједно с њима вазнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са Господом бити. Тако тешите један другога овим речима!

Читање из Светог Еванђеља по Јовану (5.24-30)

Рече Господ Јудејцима који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем: Ко Моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има Живот Вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га, оживеће. Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не Могу ништа чинити Сам од Себе; Како чујем онако судим, и суд је Мој праведан; јер не тражим вољу своју, него вољу Оца који Ме је послао.

Молитва друга

Боже духова и свакога тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти Сам, Господе, упокој душе умрлих чеда Твојих: Насветлијих патријарха, преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље светих храмова, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаyбину живот свој положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене изгореле, смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у растројењу ума, оне који су нам заповедили у молили да се за њих молимо и оне који су били лишени хришћанског погреба, а за њих се неко од верујућих молио (овде споменути имена свих ваших блиских умрлих) у месту светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као Добар и Човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само си Ти Једини без греха и правда је Твоја вечна правда и истинита је Твоја реч. Јер си Ти Васкрсење и Живот и Покој умрлих чеда Твојих (имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин.

И молитва с ветог апостола Јакова

Господе, Боже духова и свакога тела, сети се православних, које смо поменули и које нисмо, од правдног Авеља до данас. Упокој их у насељу живих у Царству Твоме, у красотама Раја; у окриљу светих отаца наших Аврама, Исака И Јакоа, одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси; где светлост Твога лица непрестано светли и све осветљава.

(Када би се пред нама отворио бескрај вечности и када би смо могли да сусретнемо наше умрле, прва њихова реч упућена нама била би молба да се за њих молимо Богу: О, колико су нам потребне ваше молитве; о колико нам добра оне доносе! Спомињући нас у својим молитвама, ви нам отварате тајанствена врата, кроз која нам улази светлост, живот, спокојство и радост!

Према учењу Светих Отаца, велика је духовна корист за упокојене да се чита Псалтир, нарочито одмах након исхода душе из тела, по могућству непрестано, све до опела, а и после.)

Молитва за упокојене

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:57 pm


.
MОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ УЧИТЕЉЕ И ВАСПИТАЧЕ

Помињите учитеље своје. (Јевр. 13, 7)

Боже разума, Боже чудеса, живи увек текући Источниче премудрости! Молим Ти се помени у Царству Своме преминуле учитеље моје (ИМЕ) који су просветлили ум мој и настанили у срцу моме дух премудрости и разума, дух заједништва и темељности, дух правде, истине и добродетељи. Молим Ти се Владико буди им милостив у гресима њиховим; ублажи, опрости и отпусти им сва сагрешења која учинише у животу своме речју, делом, помишљу, у знању и незнању. Подај им свети Дародавче, милошћу Твојом, штедрошћу Твојом за сва старања њихова за наш духовни напредак; обаспи их благом милошћу Твојом за благо њихове поуке, за корисност њихових савета и уразумљивања која сејаху и настањиваху у умовима и срцима нашим као блага семена; узврати им за сва блага небесним и вечним Твојим благом, да виде у Теби Боже лицем к лицу вечну истину и да се озарују и насладјују трисијајућом Светлошћу Њеном у бесконачне векове у Царству Твојем. Амин.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:58 pm

.
MОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ВОЈНИКА,
убијених на бранику вере и отачаства

Непобедиви, недостижни и слини у боју Господе Боже наш! Ти си по неиспитљивим судовима Твојим послао анђела смрти ономе у скровишту његовом, ономе на селу, ономе на мору, ратнику на бојном пољу, који је узет оружјем које бљује страшну и смртоносну силу, која разара тела, кида удове, разлама кости ратника; верујем, да по Твоме, Господе, премудром надзору, такву смрт примају заштитници вере и отачаства.

Молим Те, Преблаги Господе, помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти Својој. Молим ти се прими све војнике отишле к Теби у заједницу са војиницима Небеских сила, прими их милошћу Твојом јер су пали на бојишту за слободу земље Србске од јарма неверника, као заштитнике Вере Православне од нерпијатеља, који су бранили Отадзбину у тешким годинама од бројиних иноплеменика. Помени Господе и све који се добрим подвигом подвизаваху од давнина чувајући Апостолско Православље, за освећену и Тобом изабрану земљу Србску, од непријатеља Крста и Православља који доношаху и огањ и мач. Прими у миру душе слугу Твојих (ИМЕНА) који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш, и подари им вечни покој, као онима који спасише градове и заштитише собом Отадзбину, и помилуј пале у боју православне војнике, Твојим милосрдјем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању. Погледај милосрдјем Твојим, о Премилосрдни Господе, на њихове ране, мучења, јауке и страдања, и све им то урачунај у подвиг добри и Теби благоугодан; прими их милошћу Твојом зарад љутих скорби и тегоба које поднеше у оскудицама, тескобама, у труду и неспавању, глади и зедји, изнуреност и изнемоглост претрпевши, бејући сматрани као овце за клање. Молим Те Господе нека се ране њихове као мелеми и јелеј излију на греховне ране њихове. Погледај с небеса Боже, и види сузе сиротих који су остали без очева својих, и прими милостиво за њихмолитве синова и кћери њихових; услиши молитвене уздахе очева и мајки, који остадоше без чеда својих; услиши све милостиви Господе неутешне удовице, које остадоше без својих мужева; браћу и сестре који плачу за својим ближњим, и помени мужеве убијене у пуној снази и цвету младости, као и старце у сили духа и мужества; погледај на скорби нашег срца, види тугу нашу и смилуј се Преблаги онима који Ти се моле Господе! Ти си отргнуо од нас ближње наше, но не лиши нас Твоје милости: услиши молитву нашу и милостио прими оне који одоше к Теби од нас увек помињане слуге Твоје (ИМЕНА); уведи их у посед Твој, као добре војнике који су положили живот свој за Веру и Отадзбину на бојном пољу; прими их у заједницу изабраних Твојих, који су ти послужили вером и правдом, и упокој их у Царству Твоме, као мученике који отидоше к Теби изранављени, окрвављени и у страшним муикама предадоше душу своју; настани у светом граду Твоме све оне које увек помињемо, слуге Твоје (ИМЕНА), као војнике добре који се храбро понеше у страшним борбама; обуци их тамо у светлу и чисту одећу, јер су већ овде убелили ризе своје крвљу својом, и венаца мученичких се удостојили; приброј и њих учесницима у торжеству и слави победника, који су ратовали под знамењем Крста Твога са светом, плоти и дјаволом; уведи их у заједницу са славним страстотерпцима, добропобедним мученицима, праведницима и свима светима Твојим. Амин.

Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 8:59 pm


.
MОЛИТВА ПО ИСХОДУ ДУШЕ АНГЕЛУ ХРАНИТЕЉУ


Свети Ангеле - Хранитељу, који си дат преминулом (-ој) рабу Божијем (раби Божијој) (ИМЕ)! Немој престати да чуваш душу његову (њену) од злих и страшних демона; буди јој саветник и утешитељ и тамо у том невидљивом свету духова; прими је под окриље своје и проведи је безбедно кроз врата ваздушних мучитеља; предстани као заступник и молитвеник за њу код Бога, молећи Њега Преблагог, да не буде низведена у место мрачно, но да је удостоји пребивати у Светлости незалазној.
Назад на врх Go down
Мarko Srdjan
вип члан
вип члан


Male
Број порука : 316
Година : 46
Локација : Leskovac
Члан од : 15.06.2010

ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Sat Mar 12, 2011 9:00 pm

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.


МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих (имена), сродника и предака (имена), добротвора (имена) и свих православних хришћана,
и опрости им сва сагрешења вољна и невољна
и даруј им Царство Небеско.

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих (имена), сродника и предака (имена), добротвора (имена) и свих православних хришћана, и опрости им сва сагрешења вољна и невољна и даруј им Царство Небеско.
Назад на врх Go down
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ    Today at 7:17 pm

Назад на врх Go down
 
МОЛИТВЕ И СЛУЖБЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗА ПОКОЈ ДУША ПРЕМИНУЛИХ
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
 :: ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ :: IN MEMORIAM-
Скочи на: