ДОБРОДОШЛИ НА АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ ФОРУМ

Ако још увек нисте члан нашег форума препоручујемо Вам да се региструјете и придружите нам се. Поделите са нама ваша искуства и мишљења. Желимо вам пријатан боравак и дружење на АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ форуму.


Поздрав, чекамо вас !!!


КОРАК СРЦЕМ, УМОМ И РЕЧЈУ СТАЗАМА ПРАВОСЛАВЉА
 
HomePortalCalendarFAQ/УпутствоРегиструј сеПриступи
+ ДОБРО ДОШЛИ НА ФОРУМ! МОЛИМ ТЕ ДА НЕ БУДЕШ САМО ЧИТАЛАЦ ТЕКСТОВА. ПОСТАНИ ПРИЛОЖНИК ПРАВОСЛАВЉУ, ВЕЛИКА ДЕЛА СТВАРАЈУ МАЛИ ЉУДИ ПРОЖЕТИ ЉУБАВЉУ ПРЕМА ВЕРИ И НАЦИЈИ!!! + • + "Будите мудри као змије и безазлени као голубови". • + "Мудрост ће вас сачувати да вас вуци нe растргну, а доброта ће вас сачувати да ви не постанете вуци". • + Патријарх Српски, Г. Павле + •
ИЗВИЊАВАМО СЕ ПОСЕТИОЦИМА ФОРУМА ЗБОГ РЕКЛАМА КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ ИСПОД БАНЕРА (испод овог текста). РЕКЛАМЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ НА ФОРУМУ ИЗ ЈЕДНОСТАВНОГ РАЗЛОГА ЈЕР ЈЕ КОРИШЂЕЊЕ СОФТВЕРА ФОРУМА БЕСПЛАТНО И НА ИЗБОР РЕКЛАМА НЕМАМО УТИЦАЈ. ХВАЛА НА РАЗУМЕВАЊУ.

Share | 
 

 ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
Иди на страну : Previous  1, 2, 3, 4  Next
АуторПорука
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 10:14 am



Жаба и во
Из једне баре жабе су гледале како во пасе на ливади.
-Пази како је велики и јак!-рече једна жаба.
-Хе,то није ништа. И ја могу да се надујем па да будем велика као во
-рече друга жаба.
И поче да се надува.
Мало после питала је:
-Погледајте, јел`сам велика као во?
-Ниси још-рекоше жабе.
Тада жаба настави још да се надува.
-А сад,колика сам?-упита.
-Већа си, али још ниси као во-рекоше.
жаба онда запе из све снаге, наду се и пуче као балон.
(По народној басни)
Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 10:15 am



Љути папагај
"Погледај," рече отац кћерци, док су заједно разгледали зоолошки врт.
"Види, ово је папагај!"
Нена је гледала, разрогачивши очи, шарену птицу, која је стајала на пречки. Нешто тако лепо још никад није видела. "Само, кљун јој је крив. Зар ти се не чини да је тако, тата?" упитала је оца.
А знате шта се онда догодило? Одједном је чула крештави глас:
"Мислиш да је то ружно , дете, а ти и немаш кљун. Све што имаш то су те страшне дуге танке ноге, ха, ха , ха!"
Немате појма како је то уплашило малу Нену... Припила се уз оца, који јој је причао да папагаји могу да говоре и да се љуте, ако им неко каже да нису лепи. Папагај је птица која може да говори и да се љути, а то Нина није знала. Њој је та птица била одвратна и она је пожелела да одмах иду кући.
Тако Нина није видела ништа од целог лепог зоолошког врта, осим великог шареног љутог папагаја.
Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 10:19 am


Случај са два краја

Отворио медвед канцеларију како би се шумски живаљ имао где обавештавати о важним текућим питањима. И ту је, на место секретара, упослио јежа.

Не прође много дана, кад у канцеларију почеше да пристижу и прве странке. Јеж се дивио мединој умешности: добро упознат са шумском етиком и нормама понашања, судио је праведно, а случајеве је заводио беспрекорно.

Но једног дана, сва задихана и очију из којих избијаше гнев, упаде код њих лисица, цијучући:

- Медо, брате, помагај!

- Шта је било? – упита је медвед.

- Јеси ли чуо вест?

- Нисам. Какву...?

- Па да је стигао јастреб! Ни мање, ни више...! Дај, учини нешто, да зла не би било! – мољакаше лисица.

Медвед, осмотривши је подробно, примети мирно, не устајући од стола:

- Па то је бар лако средити: склони се док не прође, да не би гледала зла очима!

Лисица га погледа у неверици. Али, кад хтеде нешто да му одбруси, његов поглед, који је јасно стављао до знања да би свако убеђивање било узалудно, одврати је од такве идеје, те она подви реп и напусти канцеларију.

Убрзо, чим се она изгуби из видокруга, улете у просторију зец. И он беше сав задихан, а бубњање његовог мајушног срца је било у толикој мери приметно, да су медвед и јеж мислили како ће му оно из груди искочити.

- Шта је било, зеко? – упита медвед, скочивши иза стола, те овом принесе воде како би се повратио. – Каква те то мука гони да јурцаш к`о помахнитао?

- Чу-чусте ли ве-ест? – објашњаваше зец муцајући.

- Шта?! Још једна!? – примети јеж зачуђено.

- О-ова је нај-но-но-вија...

- Дај да чујемо! – рекоше медвед и јеж углас.

- Сти-и-игао је ја-јастреб! – с муком зец измуца речи из себе, а онда се, и од самог њиховог звука, уплаши, те скочи под сто. – Мо-о-лим вас, учи-и-ните нешто да зл-а-а не би било.

- Да, чули смо – узврати медвед, враћајући мирноћу своме држању и, замисливши се мало, додаде: - Хајде, де, не бој се...! Изађи!

Бојажљиви зец, чије су уши поверовале боји мединог гласа, полако доскакута до њега.

- Не брини се, делијо! Склонићемо те док не прође. У реду? – тешећи га, предложи медвед, што зец захвалним осмехом прихвати.

Кад су, најзад, медвед и његов секретар пронашли довољно скривено место за зеца и сместили га, јеж, у повратку, упита медведа:

- Медо, да те питам: зашто си, поводом исте вести, лисици наложио једно да чини, а зецу одредио друго? Зар не осећаху они обоје да им је јастреб непријатељ? Тако имасмо један случај, а решења добисмо два...?

Медвед, видевши његову збуњеност и, да би му појаснио и удовољио, узврати досетљиво:

- Па видиш, јежићу мој, вест можда јесте једна, али су кухиње, из којих је она долазила, различите...

И тако је јеж, добивши задовољење, поносно завео у регистар још један окончан случај.



аутор: причалица

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 10:47 am

Божије старање



Идући тако Исус и Његови ученици наиђоше на неког пастира који, лежећи у хладу подно једног дрвета, чуваше стадо. Приступивши му, Исус га замоли да им покаже пут ка месту где се упутише. Но пастир беше много лењ те, уместо руком, он подиже ногу и показа им смер. Исус се захвали и, позвавши ученике, продужи даље.

Најзад, идући путем, стигоше и до младе и лепе пастирице, која, поред тога што чуваше стадо, држаше у рукама вез и вешто исцртаваше бело платно нитима у боји. Исус јој приступи заједно са својим ученицима, те је упиташе где има воде за пиће. На то им девојка одговори:

- Седите, добри моји, ја ћу вам донети воде да се освежите!

И узевши тестију* у руке, пастирица брзо отрча и донесе воде за путнике. Кад су се освежили, они јој се захвалише и пут свој наставише.

Након што су мало одмакли, окрену се Свети Петар те упита Исуса:

- Господе, како ће се ово двоје спасити?

А Исус одговори:

- Онај лењи младић ће се оженити са овом вредном девојком.

- Али, Господе – настави Свети Петар да испитује – па он је лењ, а она је вредна и добра.

- Управо! Не треба га оставити да умре од глади – узврати Исус и нико од ученика се не усуди више да Га пита, јер видеше да Господ промишља за сваког човека.

* Тестија – глинена посуда за воду

- народна прича -

забележила причалица

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 11:44 am

Гуска трачарица




На обалу малог шумског језера свакодневно је одлазила гуска. Због тога што је волела свуд да гурне свој кљун, животиње, које су долазиле ту на појило, прозваше је Гуска трачарица. Чак јој, из подсмеха, и песму саставише:
Гуска гушчара
Највећа трачара!
Но гуска се није љутила. Штавише, пронашла је у томе чак и неко добро, јер су је баш због тога многи кришом звали и откривали јој ситне појединости о збивањима у шуми. Тако је она била најобавештенија живуљка, која је о сваком знала таман толико да ником не падне за зуб.
Али, мора се рећи, да поред ове своје особине, гуска, ипак, није била злобна срца. То је просто био њен неки заштитни знак, по коме се, ето, она разликовала од других. И баш због те своје незлобивости, она и није имала непријатеља.
Изузев што је сврака није волела!
А та сврака што је није волела, живела је на високој нози и презирала је трачарења. И где год би ишла у посету, или би њој другарице свраћале у госте, није пропуштала прилику да јасно нагласи како је:
Гуска гушчара
Највећа трачара!
Међутим, незлобиво срце гуске се није одвећ увредило, мада се јесте распитивало около због чега је сврака толико љута на њу. Али, сем слегања рамена и одмахивања главом, нико јој жив није умео одговорити.
- Ваљда ће је проћи! – рече она тако једном уз уздах, док је била у друштву јазавца и зеца који свратише да виде даброву брану.
- Ма пусти је! – узврати јазавац, тешећи је. – Видиш да се прави важнија већ што јесте. Али кад-тад мораће да спусти нос на земљу. Ја ти кажем!
Отада не прође много дана, кад једног јутра порани гуска пре свих и стаде да шета обалом. Премда није хтела, њене се мисли на кратко присетише свраке. Али таман што се, по ко зна који пут, запита у себи зашто је таква каква је, кад наједном зачу неко крцкање. Уплашивши се, она се хитро окрете у смеру из којег је оно долазило – и имаше шта и да види! Очи јој се разрогачише од надошлог страха и она, трчећи и гачући, одјури назад у шуму да обавести живаљ о надолазећој опасности. Збуњене и још недовољно разбуђене, животиње у први мах хтедоше да је најуре. Међутим, кад дознаше разлог њеног узбуњивања, за тили час им сненост отпа са очију и у паничној трци свако пође да се сакрије што боље може.


Наравно, гуска није заборавила ни свраку; отрчавши до стабла на ком је свила гнездо, она и њу стаде гакањем дозивати, али, авај! Сврака, од силне нетрпељивости, не хтеде ни да је види, а камоли да је саслуша. И без имало милости и добре воље, она је отера.
Узалуд је гуска молила, преклињала, кумила – ништа није помагало. Најзад, немајући друге, она се с тугом у срцу удаљи од свракиног стабла.
А те исте ноћи, кад несташни облаци заиграше жмурке са месецом, јашући на ветру, дуж лиснатих грана, што водише сврачијем гнезду, једна се велика змија пробијаше.


аутор: ЈА причалица


Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 11:45 am

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 11:46 am

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 11:46 am

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 11:48 am


Неки шкртица уновчи цео свој иметак и купи златан грумен те га закопа покрај неког зида, па је непрестано одлазио онамо и разгледавао га. Један од његових надничара што су на том месту радили опази његове честе доласке, прозре о чему се ради, ископа злато и однесе га. Када касније дође онај шкртица и виде да је скровиште празно, стаде кукати и чупати косу. Неки га човек угледа где јадикује и сазнавши разлог рече: «Не тугуј. Узми камен и стави га на исто место па мисли да ти злато онде лежи. Та ниси се њиме служио ни док је било ту.»

ЕЗОП

Прича показује како благо ништа не вреди ако се низашта не употребљава.
Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:00 pm

Прича о два јарца





ПРИЧА О ДВА ЈАРЦА


У свему што ми чинимо, као што је много пута речено,

Бог истражује циљ, да ли ради Њега или ради чега дру-

гог то чинимо. Када, дакле, хоћемо да учинимо нешто

добро, треба да имамо циљ не човекоугађање, него Бога,

да би увек гледајући у Њега, све чинили Њега ради, да не

би и труд поднели и плату изгубили.

(Свети Максим Исповедник)


Око Старца је седела повећа група људи, помно слушајући
причу коју им је, поуке ради, приповедао.

- На једном брвну сретну се два јарца: један млад и оштрих
рогова, и други, нешто старији, са роговима затупљеним и
угаслим погледом. Дуго се гледајући у очи, њих двојица од-
мераваху снаге, чекајући који ће први да попусти. На крају,
онај старији са тупим роговима пропусти млађег јарца
оштрих рогова.

А док је Старац приповедао, један човек у групи је, замисливши се, размишљао о свему ономе што је претходило његовом доласку овамо. Наиме, он је, будући богат, и у жељи да то своје богатство употреби за добра дела, пре извесног времена отишао до једног сиромашка и његове породице са намером да се стара о њима. И тако им је он, из дана у дан, почео носити храну, одећу и друге потрепштине, због чега му ови беху благодарни у Господу.

Али једног дана деси се да, идући им у посету, наиђе на неке људе и препозна на њима нека одела која је љубазно поклонио члановима породице о којој се стараше. Видевши то, у њему поче да ради неки црв, али одлучи у себи да оћути. Наставио је да их обилази и даље, и да их дарива, због чега му, једном приликом, глава породице у благодарењу рече:

- Бог да те благослови за твоје добро срце, добротвору наш! А даће Господ да се и ми теби једног дана одужимо...

Од ових речи богаташ поцрвени и, одмахујући руком, примети да је њему највећа награда то што може некоме да помогне. И ту се они растадоше у лепом расположењу, но кад изби на улицу и зађе за ћошак поново наиђе на људе који су шетали у одећи поклоњеној штићеницима. Оно лепо расположење се истопи у трену и његово срце поче да нагриза, јаче него пре, црв несмирења. Хтеде да се врати, али како је већ падала ноћ, то одлучи да за кратко одложи своју намеру - да испита ствар; а можда и да сачека да га ватра прође.

Овде његово присећање на кратко прекину глас некога
ко се обраћао Старцу:

- Да ли овај попустљиви јарац, у ствари, представља оно
што нам богонадахнута мудрост, кроз народног припове-
дача, казује да «паметнији попушта»?

- Мислиш на оно што Премудри Соломон говори: «Па-
метан човек види зло и склони се, а луди иду даље и пла-
ћају.»¹? - примети Старац, загонетно се смешећи. – Можда,
а можда ипак има још нешто...

Богаташа коснуше ове речи премда ни сам не знајући зашто. И настави да размишља, више из немоћи да се одупре сећању, о дешавањима из блиске му прошлости. Можда је то због тога, мислио је а све покушавајући да нађе везу са причом, што сам и сâм закорачио на брвно охрабрен својим богатством и уздајући се у њега? И хтео сам да њиме кројим добро по својој мери, како ја изнађем да ваља, а не како је Богу угодно. Тако он, преживљавајући ноћ препуну утисака који су га мучили и дочекавши јутро у још већим борама него кад ли је легао, одмах након доручка, којег је овлаш дирнуо, реда ради, сит од муке која га изједаше, пожури да најзад испита целу ову ствар са шетајућом одећом.

Међутим, идући до куће својих сирочића, како их је звао, на улицама примети гужву. Радознао где се то силан свет упутио, а да није ни пијачни дан, он се распита код једног журног пролазника; од њега сазнаде да се у самом центру града скупљају потписи за човека који би требало да буде изабран за новог представника власти, будући да се једно место, неочекивано и обноћ - упразнило. «Хм, ко ли би могао бити тај човек?», помисли, осећајући некакву завист према незнанцу. «Мора бити много добар човек, кад оволики свет хрли да да свој глас њему». И у том размишљању стиже он и до познате куће, али никог од својих сирочића не нађе. Претпоставивши да су и они морали поћи на гласање, то се и он уврсти у поворку и журно крену ка центру града.

А тамо глава породице о којој се бринуо седи за једним столичком и, са осмехом на лицу - скупља потписе!

- Ма... није могуће! – с неверицом и стиснутих зуба процеди богаташ. – Сад је мени јасно откуд сва она шетајућа одећа! То он мојим даровима милосрђа куповаше себи гласове! Какав незахвалник!

И у том бесу, дрхтећи, пође он да се са овим разрачуна; али не стиже ни корак да начини, кад се изненада стеже некакав обруч око њега, из којег радосно лармање објави да потписа има довољно и да човек с листом креће у скупштину да је преда.

Ту га онај малопређашњи саговорник, кроз наставак
свог разговора са Старцом, где се, између осталог, по-
чело причати и о томе како су мудрости из Светог Писма
ушле и у народне пословице, поново прену из размишљања:

- Ево, баш и овај пример пословице «Паметнији попушта»,
јасно се огледа у мудрости Соломоновој, коју ти, оче, наво-
диш. Но, међутим, да се не би сад одвећ удаљили од приче,
молимо те да наставиш... Слушамо те!

Старац, драге воље, настави са приповедањем:

- Видите, оно што овај прпошнији јарац није знао јесте то да
се овај слабији није толико устрашио његове снаге, колико силе
пред којом је бежао. Њега је јурио чопор гладних вукова! А како
не беше пута напред и, допавши у борбу са њима, он, поломивши
своје рогове - што га физички ослаби и немало посрами, стаде да
се повлачи назад!

Богаташа, како је прича напредовала, све више савладаваху сећања, а најснажније тек надолажаше.

Ношен масом, стиже он пред скупштину. Знојавог лица и млатећи рукама - пробијајући се између људи - најзад му пође за руком да се успне уз степенице и да, пратећи свог штићеника, стигне до председника града таман на време кад његов вајни штићеник предаваше листу с потписима.

- Станите, господине председниче! – викну он гласом од кога се сви у председниковом кабинету непријатно тргоше.

Поред председника и сиромашка, беху ту још и председникова секретарица, заменик председника и још неки чланови одбора, као и кафе куварица.

– Човек, чије име се налази на тој хартији, најобичнији је подлац и преварант, који се, обмањујући свет, претварао да је нешто што није. Тај човек ни по коју цену не сме бити изабран у градску власт, јер би тиме правда била нарушена а последице свега - несагледиве!

Његов штићеник је са запрепашћењем слушао шта говори. Сви остали су били збуњени и почеше да се дошаптавају, питајући се наглас шта то он зна о човеку чије је име исписано на папиру и толиким потписима потврђено као ничије пре.

- Вољни смо да вас саслушамо, па нам изволите рећи нешто више о... – обрати се председник богаташу и узевши папир потражи име оклеветаног.

Кад га пронађе и прочита, оно пређашње запрепашћење на лицу сиромашка није било ни принети овом које се осликавало на богаташевом лицу. Име са папира, којем је силан свет дао своју подршку, било је његово, а не његовог штићеника, како је он мислио.

«Он је оно што сам ја давао њему, у својој сиротињи, делио са другима, а хвалу за то је приписивао мени...», размишљаше богаташ у себи, осећајући како је обрукао и себе, али још више, можда и најпре, овог уистину доброг човека, који је, чим се указала прилика, с Божјом помоћи кренуо да испуни свој једном изречени наум. И са болом који му раздираше срце, он признаде пред свима:

- Опростите, тај човек, сад видим још јасније и са много више светла, уопште не заслужује место на које га Божји народ поставља; а ако га ико заслужује, онда је то овај човек!

И показавши на свог штићеника, он му приђе и пољуби му руку, а затим истрча из кабинета и оде да нађе место да се осами. Сузе које се скупљаху, претиле су да га угуше. Не издржавши, он их пусти да теку, грцајући и нарицајући, не марећи због пролазника који га чудно загледаху.

Стигавши кући, он исцеди све и једну горку сузу, док најпосле његове црвене и надуте очи не пресахнуше. Сломљен и посрамљен препусти се очајању те и наредну ноћ пробде у изједању; а све од силне гриже савести.

Јутро му није донело никаквог олакшања; напротив. Срам и очај га све више почеше испуњавати и он, растрзан и у незнању шта му је чинити, крену у оближњи шумарак. Мислио је да ће ту бити још више сам и далеко од људи и њихових погледа препуних осуде. Међутим, на своје велико разочарење, примети да је шума пуна света који се некуда журио. И, уместо да се сакрије, како је с прва хтео, он ухвати себе да их нехотично следи. Тек кад се, након одређеног пута, поче помаљати предивни манастир, он се сети да је Света Недеља и да се у храму врши Свето Богослужење.

Ушавши унутра, он пусти Лађару да га, заједно са другима, понесе до Небеса, једнако пунећи пехар новонадошлим врелим сузама, који његов Анђео држаше у руци. Кад се служба завршила, окупљени верни народ - и он са њима - крену да се разговори са Старцем, духовником овога манастира.

А он им тога дана стаде приповедати причу о два јарца.

Сви су били у ишчекивању краја и поуке која је требало
да појасни њен дубљи смисао. Али Старац, који је до тада
некако скривао поглед онако погружен, наједном подиже
главу и својим бистрим плаветним очима потражи очи бо-
гаташа. Кад им се погледи сретоше, богаташ се баци пред
његове ноге и лијући нове, покајничке сузе, стаде да се ис-
поведа пред свима:

- У мени, Старче, живе та два јарца! Гордост, која ме заведе
и очај, који ме дочека. Оче, тако ти Бога, реци, саветуј: како
живети са њима? Којег од њих је брвно?

Људи се накратко збунише, дирнути човековим искреним пока-
јањем, али не и Старац. Нежно му спустивши руку на раме, он
га подиже, те, посадивши га до себе на клупу, настави са причом,
од које свима засузише очи:

- Видите, децо моја духовна, власт над брвном нема ниједан од
њих! Јер, овај што се враћа, некад и сам стајаше гордо на брвну
и, прешавши га, а не нашавши пута, мораше да се врати. Али,
будући поражен и посрамљен, он немаше снаге ни моћи да се
поново успне на њега. Гордост, чим сиђе са трона, то јест брвна,
завршава са својом владавином и у догледно време наћи ће се у
друштву са очајањем. За нас је важно да се ниједном од ова два
јарца не дамо под власт, поготово јер Царство Небесно није обе-
ћано јарцима, него овцама, по речи Христовој: «И поставиће овце
с десне стране себи, а јарце с леве. Тада ће рећи цар онима што
Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите
царство које вам је приправљено од постања света.»²

И тако је богаташ, примајући овај Старчев наук у своје срце, остао у манастиру, како би се, вођен њиме а служећи Богу, научио послушности овце еда би изашао на крај са јарчевима на брвну.



НАПОМЕНЕ:

¹ Приче Соломонове 27,12

² Матеј 25,33-34
Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:27 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:33 pm

Мали генијалци





Зашто је Бог створио маму?

1. Она једина зна где се налази селотејп.

2. Углавном да чисти нашу кућу.

3. Да нам помогне изаћи од тамо где смо се рађали.



Како је Бог створио маму?

1. Користио је прашину, баш као сви ми.

2. Магијом плус супер снагом и са пуно мешања.

3. Бог је створио моју маму сасвим једнако као мене. Само је користио веће делове.



Од којих састојака су направљене маме?

1. Бог је направио маме од облака и анђеоске косе и свега лепог на свету са само мрвицом злоће.

2. Оне су морале почети од костију мушкарца. Онда ваљда зато раде пуно шпаге, мислим.



Зашто ти је Бог дао баш твоју маму, а не неку другу?

1. Јер смо у роду.

2. Бог је знао да ме она јако воли, више него што би ме друга мама волела.



Каква је твоја мама била као девојчица?

1. Моја мама је увек била моја мама и ништа друго.

2. Не знам, јер нисам била тамо, али рекла бих да је била права шефовица.

3. Рекли су да је некада била јако добра.



Шта је мама морала знати о тати пре него што су се венчали?

1. Његово презиме.

2. Морала је знати његову прошлост. Као, је ли лопов? Је л` се напије од пива?

3. Колико заради плату? Је л` се дрогира и да ли хоће да јој помогне у кућним пословима?



Зашто се твоја мама удала за твога тату?

1. Мој тата кува најбоље шпагете на свету. А мама воли пуно јести.

2. Постала је престара да би урадила било шта друго с њим.

3. Моја бака каже да тада мама није имала капу за размишљање на глави.



Ко је шеф у твојој кући?

1. Мама не жели бити шеф, али мора, јер тата је тако блесав.

2. Мама. Можеш то закључити по инспекцији собе. Она види ствари испод кревета.

3. Мислим да је мама, али само зато што она мора урадити пуно тога више него тата.



Која је разлика између маме и тате?

1. Маме раде и на послу и код куће, а тате раде само на послу.

2. Маме знају како да разговарају са учитељицом, а да је не испрепадају.

3. Тате су високи и јаки, али маме имају праву снагу, јер њу мораш питати ако желиш преспавати код другарице.

4. Маме имају магију, оне чине да се осећаш боље без лекова.



Шта твоја мама ради у слободно време?

1. Маме немају слободно време.

2. Кад то чује, онда плаћа рачуне цео дан.



Кад би могли променити једну ствар на својој мами, шта би то било?

1. Има неку чудну идеју да стално морам спремати своју собу. Решио бих се тога.

2. Учинила бих моју маму паметнијом. Тада би знала да је све скривила моја сека, а не ја.

3. Волела бих да се реши оних невидљивих очију за које каже да их има на леђима.



Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:37 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:48 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:51 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:52 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:54 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:55 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:55 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 12:57 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 1:18 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 1:20 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 1:21 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 1:23 pm

Назад на врх Go down
Andjela
вип члан
вип члан


Female
Број порука : 465
Година : 30
Локација : Toronto, Milano, Beč
Члан од : 30.09.2010

ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Thu Apr 14, 2011 1:24 pm

Назад на врх Go down
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ   Today at 7:16 pm

Назад на врх Go down
 
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 3 of 4Иди на страну : Previous  1, 2, 3, 4  Next

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
 :: - РОПСТВО САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА ИЛИ ИЛУЗИЈА СЛОБОДЕ :: - ДЕЧИЈИ КУТАК, СВЕ У ПРИЧАМА БИВА-
Скочи на: