ДОБРОДОШЛИ НА АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ ФОРУМ

Ако још увек нисте члан нашег форума препоручујемо Вам да се региструјете и придружите нам се. Поделите са нама ваша искуства и мишљења. Желимо вам пријатан боравак и дружење на АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ форуму.


Поздрав, чекамо вас !!!


КОРАК СРЦЕМ, УМОМ И РЕЧЈУ СТАЗАМА ПРАВОСЛАВЉА
 
HomePortalCalendarFAQ/УпутствоРегиструј сеПриступи
+ ДОБРО ДОШЛИ НА ФОРУМ! МОЛИМ ТЕ ДА НЕ БУДЕШ САМО ЧИТАЛАЦ ТЕКСТОВА. ПОСТАНИ ПРИЛОЖНИК ПРАВОСЛАВЉУ, ВЕЛИКА ДЕЛА СТВАРАЈУ МАЛИ ЉУДИ ПРОЖЕТИ ЉУБАВЉУ ПРЕМА ВЕРИ И НАЦИЈИ!!! + • + "Будите мудри као змије и безазлени као голубови". • + "Мудрост ће вас сачувати да вас вуци нe растргну, а доброта ће вас сачувати да ви не постанете вуци". • + Патријарх Српски, Г. Павле + •
ИЗВИЊАВАМО СЕ ПОСЕТИОЦИМА ФОРУМА ЗБОГ РЕКЛАМА КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ ИСПОД БАНЕРА (испод овог текста). РЕКЛАМЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ НА ФОРУМУ ИЗ ЈЕДНОСТАВНОГ РАЗЛОГА ЈЕР ЈЕ КОРИШЂЕЊЕ СОФТВЕРА ФОРУМА БЕСПЛАТНО И НА ИЗБОР РЕКЛАМА НЕМАМО УТИЦАЈ. ХВАЛА НА РАЗУМЕВАЊУ.

Share | 
 

 ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
АуторПорука
Анастасијаб
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 2855
Локација : Чове-кољубче, слава Теби
Члан од : 20.02.2009

ПорукаНаслов: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Sun Mar 08, 2009 5:50 pm

.



ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ

У време Светог и славног преподобног Оца нашег Василија новог (IX век), великог чудотворца и угодника Божјег, даром Духа Светог, Којим овај беше испуњен још од детињства, дешаваху се по његовим молитвама, Божјом Благодаћу, силом и премудрошћу, дивна и необична чудеса. Посебно су корисне за опште спасење свих људи, по његовим светим и Богу милим молитвама, две визије ученика његовог, Григорија. Прва је о митарствима — царинарницама душе човечје, кроз која ова има да прође и да се испита, те да јој се одреди место вечног боравка после смрти.
Друга визија о Страшном суду Божјем и ономе шта ће се после Страшног суда збити.

О МИТАРСТВИМА

Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи улазећи ка престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тој откуп састоји се у добрим делима, супротним учињеном греху. Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стојали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између земље и неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом улазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, и на тај начин низведу у ад.
Суштина учења о митарствима изражена је у речи светог Кирила Александријског (444.год.): О исходу душе. Тамо се каже: "При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге — власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божијих. Но и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и улазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе… Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазитеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене… И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству… Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржавању, онда ће она чути онај сррашни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Ис. 26,10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла".

Преп. Теодора Цариградска
Христочежњива монахиња и самопрегорна послушница светог Василија Новог. По смрти јавила се Григорију, ученику св. Василија Новог, и описала му свих двадесет митарстава, кроз која је душа њена прошла после разлучења од тела, док није помоћу молитава св. Василија ушла у вечни покој.
Преставила се 30. децембра 940. године.
Пут душе по изласку из тела
делови из Житија преп. Василија Новог од авве Јустина
"Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре ваздушни дуси првог митарства. На првом митарству се истражују греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма код проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ма кад ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указујући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре модила, и речима својим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех, нити исповедила духовном оцу, нити се кајала. Видећи то, ја сам ћутала као нема, немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом оптуживали. Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло је толико година, а ја сам све то давно заборавила, да ми ни касније на ум падало нији. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И ја се присећах да је све то било тако. И док сам ја постиђена ћутала, и уједно дрхтала од страха, свети Анђели који су ме водили изнеше насупрот тим мојим гресима нешто од мојих каснијих добрих дела, недостатак допунише од дара преподобног Василија, оца мог, те ме откупише, и ми кренусмо навише.

И приближисмо се другом митарству, митарству за лаж. На њему се истражује свака лажна реч, а нарочито кривоклетства, празна призивања имена Господња, лажна сведочења, неиспуњавања завета датих Богу, нетачно исповедање својих грехова, и друге сличне лажне ствари. Духови овог митарства су љути свирепи, упорни и цепидлаке. Чим нас зауставише, одмах ме стадоше подробно испитивати. И оптужише ме за две ствари: прво, понекад сам слагала у ситницама, а то нисам уписивала себи у грех, и друго, много пута нисам од стида све тачно исповедила пред својим духовним оцем. И због тога зли дуси ликоваху, и хоћаху да ме отму из руку мојих водилаца. Али свети Анђели иставише против тих мојих грехова нешто од мојих добрих дела, а остало надокнадише даром оца мог, и тако ме откупише. И ми несметано кренусмо навише.
Назад на врх Go down
Анастасијаб
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 2855
Локација : Чове-кољубче, слава Теби
Члан од : 20.02.2009

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Sun Mar 08, 2009 5:52 pm

Затим стигосмо до трећег митарства, које се зове митарство за осуђивање и клевету. Кад нас тамо зауставише, ја увидех како је тежак грех осуђивати ближњега, и како је велико зло другога клеветати, осуђивати, срамотити, грдити и исмевати, и туђем се греху потсмевати а своје грехе не видети. Јер такве опаки иследници опако испитују као антихристе, који су на себе узели улогу Христову, и прогласили себе судијама својих ближњих, док су сами заслужили безбројне осуде. Но, благодаћу Христовом, у мени мало што тамо нађоше. Јер сам се целог живота свог будно чувала да никог не осудим, нити оклеветам, нити да се коме потсмевам, нити кога да грдим. Истина, понекад слушајући друге где осуђују, или клеветају, или се коме потсмеваху, ја обратих извесну пажњу или из необазривости додадох по коју безначајну реч, па се одмах тргох у себи. Али, и то ми овде од иследника би оцењено као осуђивање и клевета. Но и ту ме свети Анђели откупише даром преподобног Василија, па кренусмо навише.

И дођосмо до четвртог митарства, званог митарство за стомакоугађање. И одмах изјурише пред нас ти погани дуси, радујући се као некој добити од нас. Лица ових духова беху страховито одвратна, јер они изражаваху собом сластољубиве чревоугоднике и грозне пијанице. И једни од њих ношаху послужавнике с јелима, други чаше и бокале са пићима. Уствари та јела и та пића беху смрдљив гној и одвратна бљувотина. И прављаху се да су пресити и пијани, и играху уз музику, и све чињаху исмејавајући грешне душе које довођаху на њихово митарство. Ови духови нас опколише као пси, и зауставише. И одмах изнесоше пред мене сва моја преједања, и када тајно једох, и када преко мере и потребе једох, и кад као свиња једох без молитве и не прекрстивши се, и кад за време светих постова једох пре но што је црквеним правилом прописано, и кад што због неуздржавања окусих пре обеда, и кад за трпезом преко мере једох. Исто тако они ми показаше сва моја опијања, износећи ми чаше и бокале из којих сам пила, и број испијених чаша, и говораху ми: толико си чаша попила у то и то време, на тој и тој гозби, са тим и тим људима. А у друго време и на другом месту толико си чаша попила, и опила си се да ниси знала за себе, и повраћала си. А тамо и тамо пила си вина и друга пића, и много си пировала, и уз свирку и музику играла, певала, скакала, и једва су те кући одвели, толико си се била напила. Усто ми показиваху и оне чаше које сам у посне дане ради гостију или ради болешљивости пила, а нисам сматрала за грех, нити сам се кајала, А показиваху ми и оно што сам некад у недељне или празничне дане случајно попила пре свете литургије. Све то и многа моја друга угађања стомаку они ми изношаху, и истраживаху, и радоваху се, као да ме већ имају у својим рукама, жељни да ме у пакао одведу. А ја дрхтах, видећи себе тако окривљену, и немајући чиме да се браним. Но свети Анђели, узевши калико треба од дара преподобног Василија, откупише ме. А ђаволи на то повикаше, и силно се узнемирише, грајећи: Пропаде нам труд, пропаде нам нада! и бацаху по ваздуху хартије на којима беху исписани моји греси. Гледајући то, ја се радовах. И ми кренусмо одатле безбедно.
Путујући тако свети Анђели говораху међу собом: Ваистину велику помоћ ова душа има од угодника Божијег Василија. Да јој његови подвизи и молитве не помажу, она би много пропатила пролазећи ваздушна митарства. А ја се усудих рећи светим Анђелима: Господо моја, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти. Свети Анђели ми одговорише: Зар о томе не сведочи Свето Писмо које се стално чита по црквама? и зар то не проповедају свештенослужитељи Божији? Али људи, занети земаљским ништаријама, не маре за то, и сматрајући да је уживање свакодневно наједање и пијење, једу сваког дана несито и пију без страха Божијег. Њима је стомак уместа Бога, не помишљају на бидући живат, нити се опамињу Светог Писма каје говори: Тешко вама сити сад, јер ћете огладнети; тешко вама који се напијате сад, јер ћете ожеднети! (Лк. 6,25). И они сматрају да је Свето Писмо бајка, и живе безбрижно и разуздано, пирују и веселе се сваки дан, као онај еванђелски багаташ. Но они међу њима, који су милостиви и милосрдни, и чине добра ништима и убогима и невољнима, ти лако добијају од Бога опроштај грехова својих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своје, јер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти, и очишћава сваки грех: они који чине милостињу и правду, испуниће се живота (Товит. 12,9). Они пак који се не старају да милостињама очисте грехе сваје, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљују тамналики кнезови митарства, које си видела, и опако их мучећи низводе у пакао, где ће их оковане држати све до Страшнога суда Христовог. Но и ти не би могла проћи митарства, да те не откупљује дар преподобног Василија.

Тако разговарајући стигосмо до петог митарства, митарства за лењост. На њему се истражују сви дани и часови, проведени у нераду, и задржавају готовани, којиод туђег труда живе а сами неће да раде, и радници који примају плату а не раде колико треба. Тамо се истјазавају и они који се не старају око слављења Бога и лење се у празничне и недељне дане да иду на јутрење, и на свету литургију, и на друга богослужења. Тамо се испитује чамотиња и нехат, и потанко истражује свачија лењост и нестарање о души својој. И многи се одатле низводе у понор. И мене много тамо испитиваху, и не бих се могла ослобадити дуга због грехова те врсте, да мој недостатак не би допуњен даром преподобног Василија. Тако откупљену, одведоше ме одатле.

И потом наиђосмо на шесто митарство, митарство за крађу. На њему нас кратко задржаше. И пошто нешто мало дадосмо, пођосмо. Јер ми не нађоше никакву крађу, осим неких врло ситних које сам у детињству починила из незнања.

Одатле дођосмо на седмо митарство, митарства за среброљубље и тврдичлук. Но и њега брзо прођосмо. Јер ме је Господ целог живота штитио: нисам се палштиа око многог стицања, нити сам била среброљубљива; била сам задовољна оним што ми је Господ слао; нисам била тврдица, већ сам радо давала невољнима од онога што сам имала.

Идући навише, наиђосмо на осмо митарство, митарство за камату. Ту истјазаваху оне што дају новац под интерес, и оне који нечасним начином зарађују, и зеленаше, и оне који туђе присвајају. Тамношњи иследници ме врло брижљиво испиташе, и пошто ништа не нађоше, шкргутаху на ме зубима. А ми кренусмо даље, благодарећи Бога.

Онда стигосмо на девето митарство, митарство за неправду. На њему се испитују све неправедне судије, подмитљиве судије, и судије који криве ослобађају а невине осуђују. Тамо се истражује закидање плата радницима, и лажно мерење при трговању. Уопште, тамо се истражују сваковрсне неправде које су учињене. Но ми, благодаћу Христовом, прођосмо ово митарство без муке, давши нешто мало.

Исто тако и следеће десето митарство, митарство за завист, прођосмо не давши ништа, јер никоме никада не позавидех. Иако се тамо истраживаше и нељубав, мржња, недружељубље, ненавист, ипак се милосрђем Христовим обретох невина у свим тим испитивањима. Истина, ђаволи бесно шкргутаху на ме зубима, али се ја не бојах. И ми продужисмо пут радујући се.

На сличан начин прођосмо и једанаесто митарство за гордост, на коме надмени духови горде истјазаваху за хвалисавост, високо мишљење о себи, охолост, величање. Тамо се брижљиво испитује и то, да ли је човек указивао дужно поштовање родитељима, оцу и мајци, и властима од Бога постављеним; и ако се огрешио од њих, колико пута и у чему. У опште, испитују се и сва остала горда дела и таште речи. То митарство ми прођосмо, пошто врло мало одговарасмо, и ја бих слободна.

Затим стигосмо на дванаесто митарство, митарство за гнев и јарост. Тамо ваздушни иследници беху свирепи. Али од нас не добише много, а ми одосмо даље радујући се у Госпаду, који штити грешну душу моју молитвама преподобног оца мог светог Василија.


.
Назад на врх Go down
Анастасијаб
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 2855
Локација : Чове-кољубче, слава Теби
Члан од : 20.02.2009

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Sun Mar 08, 2009 5:53 pm

Потом нас срете тринаесто митарство, митарство за злопамћење. На њему немилосрдно истјазаваху оне који у срцу своме држе злобу према ближњем, и оне који враћају зло за зло. Њих одатле злобни духови са великом јарошћу одводе у тартар.1 Но милосрђе Госпадње и тамо ме заштити, јер нисам била злобна ни према коме, нити сам злопамтила учињене ми пакости, него сам чак и према непријатељима својим била незлобива и волела их калико сам могла, побеђујући зло добрим. И нађе се на том митарству да ништа не дугујем. И због тога тамошњи ђаволи кукаху, јер одлажах слободна из њихових опаких руку.
А ми продужисмо даље веселећи се у Господу. И ја упитах моје водиоце, свете Анђеле: Молим вас, господо моја, реците ми, откуда ове страшне ваздушне власти знају сва зла дела свих људи који живе по целом свету, као и моја, не само она јавно већ и она тајно учињена, тачно знају и изобличавају? На то ми свети Анђели одговорише: Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељује анђела чувара, који невидљиво чувајући човека, упућује га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртног часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку, који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га лукавствима својим и бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговарајућим митарствима, где се сваки грех записује те су тако свима ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи на целом свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они је задржавају за време, и затварају у тамницу невиђења Бога, и муче је, укодико им сила Божија допушта да је муче, све док та душа молитвама и милостињама својих ближњих не буде искупљена. Ако се пак која душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да јој нема наде на спасење, већ је вечна погибао очекује, они је одмах низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке, и тамо је држе до другог даласка Господњег, после кога ће се она са телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном. Знај још и ово: овим путем улазе, и истјазавају се, само они који су вером и светим крштењем просвећени; а неверници, незнабожни идолопоклоници и Сарацени2, и сви туђи Богу овамо не долазе. Јер још за живота у телу они су душама својим погребени у аду, и када умиру, ђаволи им одмах без икаквог испитивања узимају душе, као свој властити удео, и низводе их у понор пакла.

Док ми свети Анђели ово говораху, стигосмо на четрнаесто митарство, митарство за убиства. На њему се истражују не само разбојништва, него и свака рана, сваки ударац чим било и где било по леђима или по глави или по врату или по лицу, све се то потанко испитује, и на теразије ставља. Али ми, и тамо мало нешто ставивши, прођосмо добро.

И наиђосмо на петнаесто митарство, митарство за чарања, бајања, тровања, и призивања ђавола. Духови на овом митарству беху у обличју гмизаваца, шкорпија, змија, аспида и жаба, да их је било страшно и одвратно гледати. Али, и тамо, благодаћу Господа мог, на мени се ништа не нађе, и ми прођосмо одмах не давши ништа. А они духови се срђаху на мене и викаху: Доћи ћеш на место где се истражује блуд, видећемо да ли ћеш се и тамо извући! Док смо одатде ишли навише, ја упитах свете Анђеле који ме вођаху: Господо моја, да ли сви хришћани пролазе ова митарства? И није ли могуће да човек прође овуда без истјазавања и страха који бивају на митарствима? Свети Анђели ми одговорише: Нема другог пута за душе верних што улазе на небо; све оне пролазе овуда, али не бивају све тако истјазаване као ти, већ само слични теби грешници, који су непотпуно исповедали своје грехе, стидећи се и скрвајући пред духовним оцем своја срамна дела. А они који истински исповеде сва своја зла дела, и жале и кају се због учињених зала, њима се греси милосрђем Божијим на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни иследници отварају своје књиге, али ништа не налазе записано против ње, и не могу да јој учине никакву пакост, нити да је уплаше, и душа радујући се улази к престолу благодати. И да си ти потпуно и истински исповедила све своје грехе, и добила разрешење, не би била овако страшно истјазавана на митарствима. Али теби помаже то, што си давно престала да смртно грешиш, и што си остале многе године свого живота провела у врлинама; но нарочито ти помогоше молитве преподобног оца Василија коме си свим срцем много послужила.

Тако разговарајући стигосмо до шеснаестог митарства, митарства за блуд. На њему се истражује свако блудничење, и маштање умом о блуду, и размишљање о блуду, и пристајање у мислима на блуд, и наслађивање блудним помислима, и похотљива питања, и страсни додири. Кнез овог митарства сеђаше на свом престолу, обучен у гадну и смрдљиву одећу, пеном крвавом оквашену, којом се он горђаше као царском порфирам. И мноштво ђавола стајаху пред њим. Они кад ме угледаше да сам стигла тамо, до њих, веома се зачудише. И онда изнесоше записана блудна дела моја, и излобличаваху ме, показујући лица са којима сам грешила у младости својој, и време кад сам грешила дању и ноћу, и места на којима сам који грех учинила. И ја им не могох ништа одговорити, само дрхтах од страха, и стид ме поједе. Тада свети Анђели рекоше ђаволима у одбрану моју: Оставите та давнашња блудна дела; она је остало време свога живота провела подвижнички у чистоти и уздржању. Ђаволи одговорише: Знамо и ми да је она давно престала са грехом, али се није како ваља исповедила пред духовним оцем, нити је од њега добила прописане заповести за откајавање грехова. Зато је наша. А ви: или нам је оставите, или је откупите добрим делима. — И положише свети Анђели много од мојих дела, но много више од дара преподобног Василија, те се тако једва избавих љуте беде. Онда продужисмо пут.

Затим стигосмо на седамнаесто митарство, митарство за прељубу. Ту се истражују греси супружника, који нису били верни у браку и нису постељу своју брачну очували неоскрнављеном. Исто тако се ту ислеђују отмице ради блуда, и силовања. Ту гразно истјазавају и она Богу посвећена лица, која су своју чистоту заветовала Христу, па пала у блуд. На том митарству се и ја показах као велики дужник, и бејах изобличена као прељубница, и погани дуси и немилосрдни иследници већ беху готови да ме отргну из руку Анеђела и сведу на дно пакла. Али се свети Анђели много препираше с њима, и изнеше на средину све моје потоње трудове и подвиге, и једва ме откупише, не толико мојим добрим делима колико даром оца мог Василија. Од његовог дара врло много узеше и на теразије положише, и тако моја безакоња надмерише. Онда ме узеше, и ми настависмо пут.

И приближисмо се осамнаестом митарству, митарству за содомију. На њему се истражују противприродни греси мушкараца и женскиња, и блуд са ђаволима, и са бесловесним животињама, и родоскрвњење, и друге годости што се тајом врше,


.
Назад на врх Go down
Анастасијаб
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 2855
Локација : Чове-кољубче, слава Теби
Члан од : 20.02.2009

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Sun Mar 08, 2009 5:54 pm

које је стидно и споменути. Кнез овога митарства одвратнији је од свих одвратних и гадних демона, сав облепљен смрдљивим гнојем; а такве су и слуге његове. Смрад њихов беше неподношљив, наказност њихова неописива, и јарост и љутина њихова неисказана. Они нас брзо опколише. Али милошћу Господњом ништа такво у мени не нађоше, и постиђени побегоше, а ми радујући се настависмо пут. И рекоше ми свети Анђели: Видела си, Теодоро, страшна и одвратна митарства за блуд. Знај дакле, да их мало која душа прође без муке, пошто сав свет лежи у злу, саблазни и поганштини, и сви су људи сластољубиви, и мисао је човекова од младости његове наклоњена злу, и једва ко чува себе од блудних нечистота. Мало је оних који умртвљују своје телесне пожуде, зато мало оних који ова митарства пролазе слободно. Велика већина који довде дођу, овде проподају. Јер опаки иследници блудних дела дограбљују блудне душе и одвлаче их у ад, мучећи их горко. И хвале се кнезови митарства за блуд, говорећи: Ми више од свих дригих митарстава испуњјемо пакао својом огњеном родбином! Но ти, Теодоро, благодари Бога што си већ, молитвама твога оца преподобног Василија, прошла та митарства, и одсада више нећеш видети зла ни страха.

После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство јереси. Ту се истражују неправилна учења о вери, одступања од Православног вероисповедања, маловерја, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на дамаку небеских врата.

Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег двадесетог митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца. Ови иследници беху свирепи; кнез њихов љут, изгледао је мршав и мрзовољан, но од беса дисао је огњем немилосрђа. И ако се неко, који је извршио велике подвиге и постове и молитве и сачувао своју девственост и изнурио тело своје уздржавањем, нађе да је био немилосрдан и нимилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затварају у бездан пакла, где никад милост доживети неће. Но ми благошћу Христовом, прођосмо и то митарство без муке, уз помоћ молитава преподобног Василија, који им од својих добрих дела подари много за моје откупљење.
Избавивши се од горких митарстава, ми се затим с радошћу приближисмо самим вратима небеским. А врата небеска беху као најблиставији кристал, блистала су неисказано, и на њима стајаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божијим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.
А шта тамо видех, и шта чух, о чедо Григорије! то се не да описати! Јер видех што око људско не виде, и чух што уво људско никада не чу, и што ниједноме човеку на земљи у срце не дође, — таква блага, такве красоте! И бих приведена пред престо Божје неприступне славе, око кога стоје Херувими, Серафими и безброј небесних Војника, који непрестано славе Бога неизрецивим песмама. И павши, поклоних се невидљивом и непознатом Божанству. И запеваше Небеске Силе преслатку песму, прослављајући Божије милосрђе, које греси људски не могу победити. И дође глас од Велељепне Славе, који наређиваше светим Анђелима што ме воде, да ме воде да видим све обитељи Светих, а такође и све муке грешних, па да ме затим упокоје у обитељи блаженог Василија. И свети Анђели ме проведоше свуда, и ја видех многа прекрасна насеља и обитељи, препуне славе и благодати, које је Бог уготовио онима који Га љубе. И моји водиоци ми показиваху посебно обитељи апостолске, и посебно пророчке, посебно мученичке, посебно светитељске, и посебно обитељи сваког чина Светих. А свака обитељ беше неисказане красоте, огромна по ширини и дужини, са многим пресветлим палатама нерукотворним. И свуда се по тим обитељима разлегаше глас радости и весеља духовног, и виђаху се лица ликујућих. И видећи ме, сви се радоваху моме спасењу, и грљаху ме, славећи Господа који ме избави од замки вражијих.
Пошто обиђосмо те обитељи, моји свети водиоци сведоше ме у преисподњу земље, и видех страшне неподношљиве љуте муке у аду, приправљене за грешнике. Показујући ми их, свети Анђели ми говораху: Погледај, Теодоро, од коликих те мука избави Господ молитвама угодника Свог Василија. — И слушах тамо јаукање, плач и горко кукање оних у мукама: једни викаху: Тешко нама! Авај, љутих мика! трећи проклињаху дан свога рођења. Но не беше никога да се смилује на њих.
Затим ме изведоше отуда и доведоше у ову обитељ преподобног оца нашег Василија, коју видиш, и упокојише ме овде, рекавши ми: Сада преподобни Василије врши помен на тебе. — И мени би јасно, да сам у ово место дошла за четрдесет дана по разлучењу мом од тела3.
Све то преподобна Теодора исприча Григорију у сну и виђењу, и показа му сву красоту те обитељи и духовна богатства, и насладе, и славу, и разноврсне вртове са златолисним и многородним воћкама, и све весеље духовно што све стече блажени отац Василије многотрудним подвизима својим.
Када се виђење заврши, Григорије се трже од сна, и расанивши се, он се чуђаше и дивљаше ономе што виде и што чу од блажене Теодоре. И уставши изјутра, оде код преподобног Василија да по обичају узме благослов од њега. А он га упита: Чедо Григорије, где си био ове ноћи? А он као ништа не знајући одговори: Одмарах се, оче, на постељи својој. Старац му на то рече: Знам да си се телом одмарао на постељи, али си духом био на другом месту. Зар си заборавио шта ти све откри Бог ове ноћи у виђењу у сну? Ето, добио си оно што си желео: видео си Теодору, и од ње си саме чуо о њој, и био си у мојој обитељи, и размотрио си све што ми је благодаћу Христовом уготовљено за мој мали труд.
Чувши то од преподобнога, Григорије познаде да његов сан није био привиђење већ Божије откривење њему, измољено од Бога молитвама Преподобног Василија. И благодарећи Бога, он се поклони блаженом оцу свом, и овај га поучи колико беше потребно.
Богу нашем слава у све векове. Амин.


.
Назад на врх Go down
Анастасијаб
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 2855
Локација : Чове-кољубче, слава Теби
Члан од : 20.02.2009

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Sun Mar 08, 2009 5:55 pm




РЕЧ О ИСХОДУ ДУШЕ ПРАВЕДНИХ И ГРЕШНИХ

(из списа св. Макарија Александријског)
Једном Свети Макарије Александриски упита Анђеле који су га пратили по пустињи: "Пошто је од Светих Отаца предато да се у Цркви врши принос Богу за преминулог у трећи, девети и четрдесети дан, каква онда од тога бива корист по душу покојника?" Анђео одговори: "Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви. Јер када у трећи дан бива у Цркви принос, онда душа умрлога добија од чувајућег је Анђела олакшање у тузи коју она осећа због разлучења са телом; добија зато што је за њу извршено у Цркви Божијој славословље и принос, те се у њој рађа блага нада. Јер у току два дана души се дозвољава да заједно са Анђелима који се налазе поред ње хода по земљи где хоће. Отуда душа која љуби тело (телољубива душа) лута понекад око куће у којој се растала са телом, понекад око гроба у коме је тело погребено; и тако проводи два дана као птица тражећи себи гнездо. Добродетељна пак душа хода по оним местима на којима је обично творила правду. У трећи дан Онај који је васкрсао из мртвих наређује да се свака хришћанска душа, по угледу на Његово васкрсење, узнесе на небеса ради поклоњења Богу свих. Стога Црква има добар обичај вршити у трећи дан принос и молитву за душу. После поклоњења Богу, Бог наређује да се покажу души разна и пријатна насеља Светих и лепота Раја. Све то разгледа душа шест дана, дивећи се и прослављајући Творца свега, Бога. А посматрајући све то, она се измењује и заборавља тугу коју је имала боравећи у телу. Али ако је крива за грехе она, при посматрању благовања Светих, почиње туговати и укоравати себе, говорећи: Тешко мени кукавној… А после разгледања у току шест дана свих радости Праведника, Анђели је поново узносе на поклоњење Богу. Стога, добро чини Црква, вршећи у девети дан службе и принос за усопшег. После другог поклоњење, Владика (Господ) свих наређује одвести душу у пакао и показати јој сва тамошња места мучења, разна одељења пакла, и разноврсна мучења нечестивих, у којима находећи се душе грешника непрестано кукају и шкргућу зубима. По овим разним местима мука, душа се носи тридесет дана, дршћући, да и сама не буде осуђена на затвор у њима. У четрдесети дан душа се опет узноси на поклоњење Богу; и тада већ Судија одређује души место које одговара њој према њеним делима. Стога Црква поступа правилно, чинећи у четрдесети дан помен за преминуле".

Из житија преп. Василија Новог
Авва Јустин
"ЖИТИЈА СВЕТИХ
за март"

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје


МОЈИ БЛОГОВИ
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/
Назад на врх Go down
Сергије Кристијан
истакнути члан
истакнути члан


Male
Број порука : 706
Година : 43
Локација : Otava
Члан од : 25.06.2009

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Thu Apr 22, 2010 10:03 am

.

ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ – МИТАРСТВА

(Из житија Пр. Василија Новог од Оца Јустина Поповића -о митарствима-)



Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним учињеном греху. Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стојали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између земље и неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом улазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, и на тај начин низведу у ад.

Суштина учења о митарствима изражена је у речи светог Кирила Александријског (444.год.): О исходу душе. Тамо се каже: „При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге — власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божијих. Но и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе… Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазитеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене… И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству… Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржавању, онда ће она чути онај страшни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Ис. 26,10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла“.



ПРЕПОДОБНА ТЕОДОРА ЦАРИГРАДСКА

Христочежњива монахиња и самопрегорна послушница светог Василија Новог. По смрти јавила се Григорију, ученику св. Василија Новог, и описала му свих двадесет митарстава, кроз која је душа њена прошла после разлучења од тела, док није помоћу молитава св. Василија ушла у вечни покој. Преставила се 30. децембра 940. године.

Пут душе по изласку из тела.




„Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре ваздушни дуси првог митарства. На првом митарству се истражују греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ма кад ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указујући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре водила, и речима својим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех, нити исповедила духовном оцу, нити се кајала. Видећи то, ја сам ћутала као нема, немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом оптуживали. Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло је толико година, а ја сам све то давно заборавила, да ми ни касније на ум падало није. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И ја се присећах да је све то било тако. И док сам ја постиђена ћутала, и уједно дрхтала од страха, свети Анђели који су ме водили изнеше насупрот тим мојим гресима нешто од мојих каснијих добрих дела, недостатак допунише од дара преподобног Василија, оца мог, те ме откупише, и ми кренусмо навише.

И приближисмо се другом митарству, митарству за лаж. На њему се истражује свака лажна реч, а нарочито кривоклетства, празна призивања имена Господња, лажна сведочења, неиспуњавања завета датих Богу, нетачно исповедање својих грехова, и друге сличне лажне ствари. Духови овог митарства су љути, свирепи, упорни и цепидлаке. Чим нас зауставише, одмах ме стадоше подробно испитивати. И оптужише ме за две ствари: прво, понекад сам слагала у ситницама, а то нисам уписивала себи у грех, и друго, много пута нисам од стида све тачно исповедила пред својим духовним оцем. И због тога зли дуси ликоваху, и хоћаху да ме отму из руку мојих водилаца. Али свети Анђели иставише против тих мојих грехова нешто од мојих добрих дела, а остало надокнадише даром оца мог, и тако ме откупише. И ми несметано кренусмо навише.

Затим стигосмо до трећег митарства, које се зове митарство за осуђивање и клевету. Кад нас тамо зауставише, ја увидех како је тежак грех осуђивати ближњега, и како је велико зло другога клеветати, осуђивати, срамотити, грдити и исмевати, и туђем се греху подсмевати а своје грехе не видети. Јер такве опаки иследници опако испитују као антихристе, који су на себе узели улогу Христову, и прогласили себе судијама својих ближњих, док су сами заслужили безбројне осуде. Но, благодаћу Христовом, у мени мало што тамо нађоше. Јер сам се целог живота свог будно чувала да никог не осудим, нити оклеветам, нити да се коме потсмевам, нити кога да грдим. Истина, понекад слушајући друге где осуђују, или клеветају, или се коме подсмеваху, ја обратих извесну пажњу или из необазривости додадох по коју безначајну реч, па се одмах тргох у себи. Али, и то ми овде од иследника би оцењено као осуђивање и клевета. Но и ту ме свети Анђели откупише даром преподобног Василија, па кренусмо навише.

И дођосмо до четвртог митарства, званог митарство за стомакоугађање. И одмах изјурише пред нас ти погани дуси, радујући се као некој добити од нас. Лица ових духова беху страховито одвратна, јер они изражаваху собом сластољубиве чревоугоднике и грозне пијанице. И једни од њих ношаху послужавнике с јелима, други чаше и бокале са пићима. Уствари та јела и та пића беху смрдљив гној и одвратна бљувотина. И прављаху се да су пресити и пијани, и играху уз музику, и све чињаху исмејавајући грешне душе које довођаху на њихово митарство. Ови духови нас опколише као пси, и зауставише. И одмах изнесоше пред мене сва моја преједања, и када тајно једох, и када преко мере и потребе једох, и кад као свиња једох без молитве и не прекрстивши се, и кад за време светих постова једох пре но што је црквеним правилом прописано, и кад што због неуздржавања окусих пре обеда, и кад за трпезом преко мере једох. Исто тако они ми показаше сва моја опијања, износећи ми чаше и бокале из којих сам пила, и број испијених чаша, и говораху ми: толико си чаша попила у то и то време, на тој и тој гозби, са тим и тим људима. А у друго време и на другом месту толико си чаша попила, и опила си се да ниси знала за себе, и повраћала си. А тамо и тамо пила си вина и друга пића, и много си пировала, и уз свирку и музику играла, певала, скакала, и једва су те кући одвели, толико си се била напила. Усто ми показиваху и оне чаше које сам у посне дане ради гостију или ради болешљивости пила, а нисам сматрала за грех, нити сам се кајала, А показиваху ми и оно што сам некад у недељне или празничне дане случајно попила пре свете литургије. Све то и многа моја друга угађања стомаку они ми изношаху, и истраживаху, и радоваху се, као да ме већ имају у својим рукама, жељни да ме у пакао одведу. А ја дрхтах, видећи себе тако окривљену, и немајући чиме да се браним. Но свети Анђели, узевши колико треба од дара преподобног Василија, откупише ме. А ђаволи на то повикаше, и силно се узнемирише, грајећи: Пропаде нам труд, пропаде нам нада! и бацаху по ваздуху хартије на којима беху исписани моји греси. Гледајући то, ја се радовах. И ми кренусмо одатле безбедно.

Путујући тако свети Анђели говораху међу собом: Ваистину велику помоћ ова душа има од угодника Божијег Василија. Да јој његови подвизи и молитве не помажу, она би много пропатила пролазећи ваздушна митарства. А ја се усудих рећи светим Анђелима: Господо моја, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти. Свети Анђели ми одговорише: Зар о томе не сведочи Свето Писмо које се стално чита по црквама? и зар то не проповедају свештенослужитељи Божији?



Али људи, занети земаљским ништаријама, не маре за то, и сматрајући да је уживање свакодневно наједање и пијење, једу сваког дана несито и пију без страха Божијег. Њима је стомак уместо Бога, не помишљају на будући живот, нити се опомињу Светог Писма које говори: Тешко вама сити сад, јер ћете огладнети; тешко вама који се напијате сад, јер ћете ожеднети! (Лк. 6,25). И они сматрају да је Свето Писмо бајка, и живе безбрижно и разуздано, пирују и веселе се сваки дан, као онај еванђелски багаташ. Но они међу њима, који су милостиви и милосрдни, и чине добра ништима и убогима и невољнима, ти лако добијају од Бога опроштај грехова својих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своје, јер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти, и очишћава сваки грех: они који чине милостињу и правду, испуниће се живота (Товит. 12,9). Они пак који се не старају да милостињама очисте грехе сваје, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљују тамнолики кнезови митарства, које си видела, и опако их мучећи низводе у пакао, где ће их оковане држати све до Страшнога суда Христовог. Но и ти не би могла проћи митарства, да те не откупљује дар преподобног Василија.



Тако разговарајући стигосмо до петог митарства, митарства за лењост. На њему се истражују сви дани и часови, проведени у нераду, и задржавају готовани, који од туђег труда живе а сами неће да раде, и радници који примају плату а не раде колико треба. Тамо се истјазавају и они који се не старају око слављења Бога и лење се у празничне и недељне дане да иду на јутрење, и на свету литургију, и на друга богослужења. Тамо се испитује чамотиња и нехат, и потанко истражује свачија лењост и нестарање о души својој. И многи се одатле низводе у понор. И мене много тамо испитиваху, и не бих се могла ослобадити дуга због грехова те врсте, да мој недостатак не би допуњен даром преподобног Василија. Тако откупљену, одведоше ме одатле.

И потом наиђосмо на шесто митарство, митарство за крађу. На њему нас кратко задржаше. И пошто нешто мало дадосмо, пођосмо. Јер ми не нађоше никакву крађу, осим неких врло ситних које сам у детињству починила из незнања.

Одатле дођосмо на седмо митарство, митарства за среброљубље и тврдичлук. Но и њега брзо прођосмо. Јер ме је Господ целог живота штитио: нисам се паштила око многог стицања, нити сам била среброљубљива; била сам задовољна оним што ми је Господ слао; нисам била тврдица, већ сам радо давала невољнима од онога што сам имала.

Идући навише, наиђосмо на осмо митарство, митарство за камату. Ту истјазаваху оне што дају новац под интерес, и оне који нечасним начином зарађују, и зеленаше, и оне који туђе присвајају. Тамношњи иследници ме врло брижљиво испиташе, и пошто ништа не нађоше, шкргутаху на ме зубима. А ми кренусмо даље, благодарећи Бога.

Онда стигосмо на девето митарство, митарство за неправду. На њему се испитују све неправедне судије, подмитљиве судије, и судије који криве ослобађају а невине осуђују. Тамо се истражује закидање плата радницима, и лажно мерење при трговању. Уопште, тамо се истражују сваковрсне неправде које су учињене. Но ми, благодаћу Христовом, прођосмо ово митарство без муке, давши нешто мало.



Исто тако и следеће десето митарство, митарство за завист, прођосмо не давши ништа, јер никоме никада не позавидех. Иако се тамо истраживаше и нељубав, мржња, недружељубље, ненавист, ипак се милосрђем Христовим обретох невина у свим тим испитивањима. Истина, ђаволи бесно шкргутаху на ме зубима, али се ја не бојах. И ми продужисмо пут радујући се.




На сличан начин прођосмо и једанаесто митарство за гордост, на коме надмени духови горде истјазаваху за хвалисавост, високо мишљење о себи, охолост, величање. Тамо се брижљиво испитује и то, да ли је човек указивао дужно поштовање родитељима, оцу и мајци, и властима од Бога постављеним; и ако се огрешио од њих, колико пута и у чему. У опште, испитују се и сва остала горда дела и таште речи. То митарство ми прођосмо, пошто врло мало одговарасмо, и ја бих слободна.

Затим стигосмо на дванаесто митарство, митарство за гнев и јарост. Тамо ваздушни иследници беху свирепи. Али од нас не добише много, а ми одосмо даље радујући се у Господу, који штити грешну душу моју молитвама преподобног оца мог светог Василија.

Потом нас срете тринаесто митарство, митарство за злопамћење. На њему немилосрдно истјазаваху оне који у срцу своме држе злобу према ближњем, и оне који враћају зло за зло. Њих одатле злобни духови са великом јарошћу одводе у тартар.[1] Но милосрђе Господње и тамо ме заштити, јер нисам била злобна ни према коме, нити сам злопамтила учињене ми пакости, него сам чак и према непријатељима својим била незлобива и волела их калико сам могла, побеђујући зло добрим. И нађе се на том митарству да ништа не дугујем. И због тога тамошњи ђаволи кукаху, јер одлажах слободна из њихових опаких руку.

А ми продужисмо даље веселећи се у Господу. И ја упитах моје водиоце, свете Анђеле: Молим вас, господо моја, реците ми, откуда ове страшне ваздушне власти знају сва зла дела свих људи који живе по целом свету, као и моја, не само она јавно већ и она тајно учињена, тачно знају и изобличавају? На то ми свети Анђели одговорише: Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељује анђела чувара, који невидљиво чувајући човека, упућује га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртног часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку, који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га лукавствима својим и бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговарајућим митарствима, где се сваки грех записује те су тако свима ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи на целом свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они је задржавају за време, и затварају у тамницу невиђења Бога, и муче је, укодико им сила Божија допушта да је муче, све док та душа молитвама и милостињама својих ближњих не буде искупљена. Ако се пак која душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да јој нема наде на спасење, већ је вечна погибао очекује, они је одмах низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке, и тамо је држе до другог даласка Господњег, после кога ће се она са телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном. Знај још и ово: овим путем улазе, и истјазавају се, само они који су вером и светим крштењем просвећени; а неверници, незнабожни идолопоклоници и Сарацени[2], и сви туђи Богу овамо не долазе. Јер још за живота у телу они су душама својим погребени у аду, и када умиру, ђаволи им одмах без икаквог испитивања узимају душе, као свој властити удео, и низводе их у понор пакла.

Док ми свети Анђели ово говораху, стигосмо на четрнаесто митарство, митарство за убиства. На њему се истражују не само разбојништва, него и свака рана, сваки ударац чим било и где било по леђима или по глави или по врату или по лицу, све се то потанко испитује, и на теразије ставља. Али ми, и тамо мало нешто ставивши, прођосмо добро.

И наиђосмо на петнаесто митарство, митарство за чарања, бајања, тровања, и призивања ђавола. Духови на овом митарству беху у обличју гмизаваца, шкорпија, змија, аспида и жаба, да их је било страшно и одвратно гледати. Али, и тамо, благодаћу Господа мог, на мени се ништа не нађе, и ми прођосмо одмах не давши ништа. А они духови се срђаху на мене и викаху: Доћи ћеш на место где се истражује блуд, видећемо да ли ћеш се и тамо извући!

Док смо одатде ишли навише, ја упитах свете Анђеле који ме вођаху: Господо моја, да ли сви хришћани пролазе ова митарства? И није ли могуће да човек прође овуда без истјазавања и страха који бивају на митарствима? Свети Анђели ми одговорише: Нема другог пута за душе верних што улазе на небо; све оне пролазе овуда, али не бивају све тако истјазаване као ти, већ само слични теби грешници, који су непотпуно исповедали своје грехе, стидећи се и скрвајући пред духовним оцем своја срамна дела. А они који истински исповеде сва своја зла дела, и жале и кају се због учињених зала, њима се греси милосрђем Божијим на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни иследници отварају своје књиге, али ништа не налазе записано против ње, и не могу да јој учине никакву пакост, нити да је уплаше, и душа радујући се улази к престолу благодати. И да си ти потпуно и истински исповедила све своје грехе, и добила разрешење, не би била овако страшно истјазавана на митарствима. Али теби помаже то, што си давно престала да смртно грешиш, и што си остале многе године свога живота провела у врлинама; но нарочито ти помогоше молитве преподобног оца Василија коме си свим срцем много послужила.


Тако разговарајући стигосмо до шеснаестог митарства, митарства за блуд. На њему се истражује свако блудничење, и маштање умом о блуду, и размишљање о блуду, и пристајање у мислима на блуд, и наслађивање блудним помислима, и похотљива питања, и страсни додири. Кнез овог митарства сеђаше на свом престолу, обучен у гадну и смрдљиву одећу, пеном крвавом оквашену, којом се он горђаше као царском порфиром. И мноштво ђавола стајаху пред њим. Они кад ме угледаше да сам стигла тамо, до њих, веома се зачудише. И онда изнесоше записана блудна дела моја, и излобличаваху ме, показујући лица са којима сам грешила у младости својој, и време кад сам грешила дању и ноћу, и места на којима сам који грех учинила. И ја им не могох ништа одговорити, само дрхтах од страха, и стид ме поједе. Тада свети Анђели рекоше ђаволима у одбрану моју: Оставите та давнашња блудна дела; она је остало време свога живота провела подвижнички у чистоти и уздржању. Ђаволи одговорише: Знамо и ми да је она давно престала са грехом, али се није како ваља исповедила пред духовним оцем, нити је од њега добила прописане заповести за откајавање грехова. Зато је наша. А ви: или нам је оставите, или је откупите добрим делима. — И положише свети Анђели много од мојих дела, но много више од дара преподобног Василија, те се тако једва избавих љуте беде. Онда продужисмо пут.



Затим стигосмо на седамнаесто митарство, митарство за прељубу. Ту се истражују греси супружника, који нису били верни у браку и нису постељу своју брачну очували неоскрнављеном. Исто тако се ту ислеђују отмице ради блуда, и силовања. Ту грозно истјазавају и она Богу посвећена лица, која су своју чистоту заветовала Христу, па пала у блуд. На том митарству се и ја показах као велики дужник, и бејах изобличена као прељубница, и погани дуси и немилосрдни иследници већ беху готови да ме отргну из руку Анђела и сведу на дно пакла. Али се свети Анђели много препираше с њима, и изнеше на средину све моје потоње трудове и подвиге, и једва ме откупише, не толико мојим добрим делима колико даром оца мог Василија. Од његовог дара врло много узеше и на теразије положише, и тако моја безакоња надмерише. Онда ме узеше, и ми настависмо пут.

И приближисмо се осамнаестом митарству, митарству за содомију. На њему се истражују противприродни греси мушкараца и женскиња, и блуд са ђаволима, и са бесловесним животињама, и родоскрвњење, и друге гадости што се тајом врше, које је стидно и споменути. Кнез овога митарства одвратнији је од свих одвратних и гадних демона, сав облепљен смрдљивим гнојем; а такве су и слуге његове. Смрад њихов беше неподношљив, наказност њихова неописива, и јарост и љутина њихова неисказана. Они нас брзо опколише. Али милошћу Господњом ништа такво у мени не нађоше, и постиђени побегоше, а ми радујући се настависмо пут. И рекоше ми свети Анђели: Видела си, Теодоро, страшна и одвратна митарства за блуд. Знај дакле, да их мало која душа прође без муке, пошто сав свет лежи у злу, саблазни и поганштини, и сви су људи сластољубиви, и мисао је човекова од младости његове наклоњена злу, и једва ко чува себе од блудних нечистота. Мало је оних који умртвљују своје телесне пожуде, зато мало оних који ова митарства пролазе слободно. Велика већина који довде дођу, овде проподају. Јер опаки иследници блудних дела дограбљују блудне душе и одвлаче их у ад, мучећи их горко. И хвале се кнезови митарства за блуд, говорећи: Ми више од свих других митарстава испуњујемо пакао својом огњеном родбином! Но ти, Теодоро, благодари Бога што си већ, молитвама твога оца преподобног Василија, прошла та митарства, и одсада више нећеш видети зла ни страха.

После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство јереси. Ту се истражују неправилна учења о вери, одступања од Православног вероисповедања, маловерја, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на домаку небеских врата.

Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег двадесетог митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца. Ови иследници беху свирепи; кнез њихов љут, изгледао је мршав и мрзовољан, но од беса дисао је огњем немилосрђа. И ако се неко, који је извршио велике подвиге и постове и молитве и сачувао своју девственост и изнурио тело своје уздржавањем, нађе да је био немилосрдан и немилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затварају у бездан пакла, где никад милост доживети неће. Но ми благошћу Христовом, прођосмо и то митарство без муке, уз помоћ молитава преподобног Василија, који им од својих добрих дела подари много за моје откупљење.

Избавивши се од горких митарстава, ми се затим с радошћу приближисмо самим вратима небеским. А врата небеска беху као најблиставији кристал, блистала су неисказано, и на њима стајаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божијим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.

А шта тамо видех, и шта чух, о чедо Григорије! то се не да описати! Јер видех што око људско не виде, и чух што уво људско никада не чу, и што ниједноме човеку на земљи у срце не дође, — таква блага, такве красоте! И бих приведена пред престо Божје неприступне славе, око кога стоје Херувими, Серафими и безброј небесних Војника, који непрестано славе Бога неизрецивим песмама. И павши, поклоних се невидљивом и непознатом Божанству. И запеваше Небеске Силе преслатку песму, прослављајући Божије милосрђе, које греси људски не могу победити. И дође глас од Велељепне Славе, који наређиваше светим Анђелима што ме воде, да ме воде да видим све обитељи Светих, а такође и све муке грешних, па да ме затим упокоје у обитељи блаженог Василија. И свети Анђели ме проведоше свуда, и ја видех многа прекрасна насеља и обитељи, препуне славе и благодати, које је Бог уготовио онима који Га љубе. И моји водиоци ми показиваху посебно обитељи апостолске, и посебно пророчке, посебно мученичке, посебно светитељске, и посебно обитељи сваког чина Светих. А свака обитељ беше неисказане красоте, огромна по ширини и дужини, са многим пресветлим палатама нерукотвореним. И свуда се по тим обитељима разлегаше глас радости и весеља духовног, и виђаху се лица ликујућих. И видећи ме, сви се радоваху моме спасењу, и грљаху ме, славећи Господа који ме избави од замки вражијих.



Пошто обиђосмо те обитељи, моји свети водиоци сведоше ме у преисподњу земље, и видех страшне неподношљиве љуте муке у аду, приправљене за грешнике. Показујући ми их, свети Анђели ми говораху: Погледај, Теодоро, од коликих те мука избави Господ молитвама угодника Свог Василија. — И слушах тамо јаукање, плач и горко кукање оних у мукама: једни викаху: Тешко нама! Авај, љутих мука! трећи проклињаху дан свога рођења. Но не беше никога да се смилује на њих.




Затим ме изведоше отуда и доведоше у ову обитељ преподобног оца нашег Василија, коју видиш, и упокојише ме овде, рекавши ми: Сада преподобни Василије врши помен на тебе. — И мени би јасно, да сам у ово место дошла за четрдесет дана по разлучењу мом од тела[3].

Све то преподобна Теодора исприча Григорију у сну и виђењу, и показа му сву красоту те обитељи и духовна богатства, и насладе, и славу, и разноврсне вртове са златолисним и многородним воћкама, и све весеље духовно што све стече блажени отац Василије многотрудним подвизима својим.

Када се виђење заврши, Григорије се трже од сна, и расанивши се, он се чуђаше и дивљаше ономе што виде и што чу од блажене Теодоре. И уставши изјутра, оде код преподобног Василија да по обичају узме благослов од њега. А он га упита: Чедо Григорије, где си био ове ноћи? А он као ништа не знајући одговори: Одмарах се, оче, на постељи својој. Старац му на то рече: Знам да си се телом одмарао на постељи, али си духом био на другом месту. Зар си заборавио шта ти све откри Бог ове ноћи у виђењу у сну? Ето, добио си оно што си желео: видео си Теодору, и од ње си саме чуо о њој, и био си у мојој обитељи, и размотрио си све што ми је благодаћу Христовом уготовљено за мој мали труд.

Чувши то од преподобнога, Григорије позноде да његов сан није био привиђење већ Божије откривење њему, измољено од Бога молитвама Преподобног Василија. И благодарећи Бога, он се поклони блаженом оцу свом, и овај га поучи колико беше потребно.

Богу нашем слава у све векове. Амин.
Назад на врх Go down
Daniella
веома напредан
веома напредан


Female
Број порука : 246
Година : 39
Локација : Pariz
Члан од : 19.01.2010

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Thu Apr 22, 2010 10:07 am


Razlicita dela od razlicitih autora i istoj stvari.
ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ


ПОВРАТАК ИЗ ОНОГА ЖИВОТА – Монахиња ЕВПРАКСИЈА
ДУША ПОСЛЕ СМРТИ – јеромонах СЕРАФИМ Роуз
КАКО СЕ ПРАВИЛНО ОДНОСИТИ ПРЕМА „ЈАВЉАЊИМА“ И „ОТКРИВЕЊИМА“? – Свештеник ДИМИТРИЈЕ Беженар
СЛОВО О СМРТИ – Св. ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов
ВИЗИЈА ПРЕПОДОБНОГ ГРИГОРИЈА О СТРАШНОМ СУДУ
ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ И ЖИВОТ БУДУЋЕГ ВЕКА
Св. ЈОВАН Шангајски и Санфранциски
ДУША ПРЕД ПРЕСТОЛОМ ТВОРЦА – Старац КЛЕОПА
О ВЕЧНОСТИ ЗАГРОБНИХ МУКА – Мит. АНТОНИЈЕ Храповицки


.
Назад на врх Go down
Administrator
Администратор
Администратор


Female
Број порука : 517
Година : 64
Локација : Beograd
Члан од : 16.02.2009

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Thu Apr 22, 2010 10:11 am


Захваљујемо се Кристијану на доприносу посту и листи комплементарних текстова који се баве темом.

_________________
KOРАК СРЦЕМ, УМОМ И РЕЧЈУ СТАЗАМА ПРАВОСЛАВЉА


Последњи изменио ADMINISTRATOR дана Thu Aug 22, 2013 9:24 am. измењено укупно 1 пута
Назад на врх Go down
http://pravoslavlje.find-forum.net
pelageja
нови члан
нови члан


Female
Број порука : 41
Година : 91
Члан од : 15.04.2009

ПорукаНаслов: ГОСПОДЕ МОЈ И БОЖЕ, ТИ СВЕ ВИДИШ, ЧУЈЕШ И ЗНАШ...   Tue May 25, 2010 7:55 am



Плаве и лествице


Када свети апостол Петар заврши свој земаљски живот и би позван на небо, Господ му предаде небеске кључеве од рајских врата.

Са свесрдном свештеном ревношћу свети апостол је обављао своју узвишену службу откључавајући врата раја за душе оних људи који својим земаљским животом и решењем Свевишњег Праведног Судије заслужују небеска блаженства.

И тако је то много година ишло својим устаљеним и уобичајеним током.

Али једном апостол Петар сав узнемирен долази Господу Богу, и целивајући скуте Његове светлосне хаљине, говори: "Господе, нека ме мимоиђе гњев Твој! Морам Ти објаснити своју узнемиреност. Ево има већ много дана како у пресветлом рају Твом примећујем неке људе које ја нисам пустио унутра на рајска врата. Не могу себи да објасним на који су се начин они увукли тамо. И лица њихова никако не личе много на лица праведника. Бојим се да нису посреди неке ђаволове подвале. Он и слуге његове способни су за сва могућа лукавства. Но знајући да су кључеви свагда код мене и да другог улаза нема, ја сам непрестано у недоумици па чак и у тузи."

Господ одговори: "Твоја је служба и твоја одговорност. Мотри пажљиво на оне што улазе у рај, па неће бити незваних гостију".

Прође неколико дана, кад ето опет апостола к Саваоту: "Боже велики и милосрдни, та сваког дана се све више и више туђих људи прокрада, не знам којим путем, преко рајске ограде. Обраћам се Твојој мудрости и власти. Ја сам немоћан, и мудрост је моја ништавна. Ти си једини Свезнајући."

Тада Бог рече: "Хајде за Мном, свети Петре. Обиђимо заједно све крајеве раја, и сами испитајмо шта је узрок тим појавама, које су изазвале у теби тако много оправдане и похвалне узнемирености. Хајдемо!"

Богородица СИХАСТРИЯ, Румыния. Сихастрия - от греческого исихия - безмолвие, тишина

И тако они кренуше. Напред Господ, за Њим апостол. Дуго су ишли, чак сустадоше. Најзад стигоше до наранџасте шумице, и кроз њене гране приметише нечију плаву ризу. Опрезно се привукоше ближе, и шта угледаше? Под гором, на зеленом пропланку, засутом белим радама, стоји Пресвета Дјева и гледа доле са ивице дубоке провалије, одакле се види земља и сви људи. А у рукама Пречисте танане, једва видљиве лествице, изаткане од најтање плаве свиле.

Из провалије чују се жудни јауци, чују се паћеничке, пламене молбе. И гле одједном Пречиста спушта своје паучинасте лествице. Оне се одмотавају, падају доле, и један за другим улазе по њима на пропланак јадни, измучени, преморени, заборављени људи, мушкарци и жене, и бојажљиво ишчезавају у рајске баште, цвећарнике и шуме.

И после сваког спасеног Пресвета Владичица подиже увис своје прекрасне руке и говори умиљато: "Господе мој и Боже, Ти све видиш, чујеш и знаш. По неизрецивом милосрђу Свом опрости ми што нарушавам мудри поредак Твог пресветог раја. Али ја сам живела на земљи, и сама сам мајка. Могу ли да одбијем мајку која моли за сина? И нисам ли ја мајка васцелог слабог, страдалног човечанства? Опрости мени грех мој".

Тада Господ спусти свемоћну руку Своју на раме апостола Петра и рече: "Повуцимо се одавде тихо. Немамо овде никаква посла...


.





Назад на врх Go down
pelageja
нови члан
нови члан


Female
Број порука : 41
Година : 91
Члан од : 15.04.2009

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Sun May 30, 2010 9:34 am

Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих.

Зато опасавши бедра разума својега, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донети откривењем Исуса Христа.

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни:
осуши се трава, и цвет њезин отпаде;

Прва Саборна Посланица Св Апостола Павла


Назад на врх Go down
misty
нови члан
нови члан


Female
Број порука : 28
Година : 38
Локација : Beograd
Члан од : 03.11.2010

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Thu Dec 23, 2010 8:04 pm

Милост Божија и Пресвете Владичице наше заиста нема граница. Хвала за овако диван текст! Било ми је потребно да овако нешто прочитам.

Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: О УПОКОЈЕЊУ ДУШЕ    Sat Mar 12, 2011 5:23 pm



О УПОКОЈЕЊУ ДУШЕ


"Ако Господ не жели да нас помиње пред престолом Божијим, то значи да смо предати забораву. Ето зашто, кад пратимо наше уснуле, за њих просимо вјечнују памјат (вечни помен) код Бога. То не значи да ми нећемо заборављати наше умрле, него да од Господа просимо да их Он никад не заборави. Они које Господ вечно помиње – они су вечно са Богом".

Епископ Амвросије



"За мртвима не треба туговати, него се треба борити за своје најрођеније да им Господ додели анђеоско насеље. То се тражи. А тугом се ништа не постиже. Себи се здравље ремети, и својом тугом душама ремети мир који су оне добиле од Господа. Зато треба да будемо молитвени, да се молимо за своје рођене. /.../ Ми се овде припремамо за вечни живот. Треба да будемо благодарни, захвални Богу за оне које Господ узима Себи. Ако се нису на време покајали, ми треба да се молимо од срца Господу, да им опрости грехе јер нема греха неопростивог, осим греха непокајања. За оне ближње који се нису покајали, морамо да чинимо добра дела за спомен и за њихов покој, јер то се прима пред Богом. /.../ Највише што можемо да учинимо за наше миле и драге који су Богу отишли је – да се молимо Богу за покој њихових душа и да, тамо где има свакодневна Света Литургија, дамо њихова имена, и да молимо свештенике да се моле з покој њихових душа. Свакодневна Литургија се служи у манастирима".


Старац Тадеј




"Наши ближњи који су се упокојили чезну за нашим молитвама као што затвореници чезну за посетама својих рођака".


Старац Пајсије Светогорац



Старац Михаило Валаамски о молитви за упокојене

Наша светла и радосна вера учи нас да ће доћи време кад ћемо видети своје драге покојнике и кад ћемо са њима нераздвојно вечно живети. Бог је безгранична Љубав. Он неће раздвојити оне, који су били сједињени везама љубави. Ми ћемо се радовати са онима које смо волели и са којима смо овде делили своје радости. Они, који су нам блиски и драги биће нам још ближи и дражи. Наша узајамна љубав биће још већа. Знајући све то, с каквом се ревношћу морамо молити за наше мртве! Наша повремена молитва може их избавити вечних мука. Како ће нам они бити захвални! Наша молитва за упокојене биће онолико снажна колико је то била наша љубав током њиховог живота. Сагласно томе, они ће нам бити блискији. Истинска молитва вере може учинити да нам мртви постану толико блиски да осетимо њихово присуство. Током молитве, једно срце обраћа се другом.

Свети Јован Кронштатски је једном рекао: "За мртве се морамо молити тако као да се ми сами налазимо у паклу и да патимо. Морамо осетити њихове муке и ревносно се молити да отпочину на месту светлости, где нема ни жалости ни суза." Наша света вера каже: "Молите се једни за друге." Молитва Цркве толико је снажна да се у свом узношењу на Небеса уздиже до самог престола Сведржитељевог. Та иста молитва спушта се и у пакао и избавља оне који су тамо заточени. Молитва Цркве упућена је Оцу Небеском у име Његовог возљубљеног и јединородног Сина, опомињући на Његову неизмерно велику жртву коју је на Крсту принео за грехе света. То се чини пред пречистим Телом Сина, изломљеним да би се нама опростили греси, и које лежи на олтару. Та молитва је сједињена и укрепљена молитвом свих Светитеља, а посебно свемоћним посредовањем Пресвете Богородице, неуморне заступнице рода хришћанског. Сваки пут кад се приноси помиритељска Жртва Тела и Крви Сина Божијег, присутан је васцели збор војске небеске, сабор Ангела и Светитеља. Сваки пут, кад током Литургије помињемо нашу усопшу браћу, њиховим душама је допуштено да присуствују, заједно са ангелима и Светитељима, и да се моле за своје спасење.

Са каквом устрепталом надом душа неке вама драге особе можда ишчекује да ступите у храм Божији и да од свештеника затражите да ту душу помене током великог и страшног светог обреда и да се ви сами, заједно са васцелом црквом, помолите за ту душу! Каквом се радошћу и утехом поново испуњава душа усопшег када се, призвана поменом у храм Божији, појави пред престолом Господњим са збором ангела да би Господа и Цркву преклињала за опроштај грехова и за добар одговор на Страшном суду Христовом! Каква неописива радост, срећа и блаженство испуњавају душу када честица, узета ради њеног помена на проскомидији, заједно са осталим честицама бива погружена у најсветију Крв Сина Божијег у Светом Путиру, уз ову молитву: "Опери, Господе, Крвљу Својом, грехе оних што се овде помињу!"

Требало би, дакле, да очувамо истинску љубав према наших драгим покојницима. Када ми умремо, и они ће се у нашем самртном часу сетити нас с истом љубављу с којом смо се и ми овде сећали њих. То ће нам помоћи. И док се ми овде с њима опраштамо са сузама и молитвама, они ће нас дочекати с радошћу и благим вестима. Мртви знају све о нама и шта ми овде чинимо. Они нас савршено виде и чују кад се за њих молимо. Чак и кад бисмо пожелели да се сакријемо у утробу земаљску и да се тамо молимо за мртве, они би знали, видели и чули ко се за њих моли. Они исто тако знају и коме, за кога и са каквим циљем се молимо. Колико тек о свему томе много више зна Сам Господ!

Мртве спасавају и добра дела и молитве живих током њихових помена. Каквом нежном, светом родитељском љубављу усопши родитељи воле своју децу која су остала на земљи – своје сирочиће! Каквом ангелском љубављу усопша деца воле своје родитеље који су остали на земљи! Каквом снажном љубављу венчани људи који су се упокојили воле своје брачне другове који су остали на земљи! Каквом чистом и истинском љубављу наша браћа, сестре, пријатељи и сви истински Хришћани воле оне који су овде остали, сједињени с њима у светој Вери! Какво нас мноштво душа тамо очекује! "Тамо ће се човекова душа срести са свима за које се молила и којима се током живота молила", рекао је епископ Теофан Затворник. Каква утеха! Како је Бог милостив према нашим душама! Када ступимо у непознату земљу, Он нам одмах у сусрет шаље оне за које смо се молили и којима смо се молили. Ту снажну веру, то предосећање будућег живота, спокојну и блиставу смрт и потпуно прихватање свог удела у животу – све те благодатне дарове Светитељи примају због своје вере у Христа.

Према томе, уколико свим срцем желиш да помогнеш својим покојницима и да учиниш све што заповеда Црква, никад немој дозволити да те обузме сумња у његово или њено коначно спасење. Научи да је та сумња наговор нечистог духа. А зашто? Зато што нам Бог, кад мртви не би били достојни спасења, не би ни дозволио да се за њих молимо, како каже Свети Јован Дамаскин. Он је рекао и следеће: "Оним покојницима чије су душе недостојне спасења Бог није оставио никога ко ће се за њих молити: ни родитеље, ни жену, ни мужа, ни рођаке, ни пријатеље." На њима се испунило следеће пророштво: "Несрећни су они покојници за које се нико од живих не моли." Све до Страшног суда Христовог имамо времена да помогнемо једни другима и да побољшамо стање својих покојника. Бескрвна Жртва која се приноси за мртве пере њихове грехове и они добијају прилику да доспеју у боље стање. После Бескрвне жртве, најмоћнији начин да се помогне душама усопших јесу милосрдна дела. Свети Јован Златоусти каже: "Почаствујте мртве милостињом и добрим делима јер ће им то помоћи да избегну вечне муке." Амин.



.
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Sat Mar 12, 2011 5:28 pm


.
Певати за мртве - Православље Енглески лепа песма


.
Назад на врх Go down
Jasmina Petrovic
нови члан
нови члан


Female
Број порука : 27
Година : 35
Локација : Leskovac
Члан од : 22.04.2012

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Wed Apr 25, 2012 10:52 am

ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ
- Извод из књиге "Велики је Бог -






Браћо моја, да се подсетимо бесмртности душе. Да знате јер смо на овој земљи странци и путници. Чујте шта каже Псалтир: Ништа је човек на земљи и странац као његови родитељи. Нико не остаје на овом свету. Нисмо дошли да останемо овде. Овде је све пролазно, нестално; изашли смо рођењем и осванућемо смрћу. Свети и богобојажљиви Јов каже овако: Из утробе моје мајке пао сам у јаму. Чули сте? Толики му се учини живот на земљи, након 400 година. Јер, после битке, Бог му подари још 140 година живота, после кушања толиким мукама и болестима; и толико му се учини, да из утробе своје мајке скочи у раку. Један скок учини му се живот.
Чујете ли чиме нас упоређује Дух Свети? "Човек је као трава, његови дани као цвет пољски; тако ће цветати". И поново: "Његови дани као сенке пролазе". И поново: "Дани моји као сенка прођоше, а ја сам као трава увенуо".
И поново каже: "Угасили се као дим дани моји и кости моје осушише се". И опет: "Дани наших година су као мрежа паука". Са мрежом паука упоређују се наши дани. То јест, колико је слаба мрежа паука тако је и наш живот слаб на земљи: сенка смо, сан и цвет на земљи!
Бог каже Исаији - слушај пророче, вичи и кажи пред народом: "Све тело човека јесте трава и сва слава човека је као цвет траве. Осуши се трава и цвет јој паде, али реч Господа остаће у векове".
Да се не ослањамо на овај живот, јер је сенка и сан.
Знате ли шта остаје у векове? Душа. Тело постане земља. Јер сахрањујемо а потом откопавамо мртве и за мало времена постану се прахом. Након неког времена ни кости не остају; све се претвара у ништа. То је прва заповест, јер земља јеси и у земљу ћеш отићи. Али душа не умире никада. Душа остаје у векове векова, јер је дух и не може умрети. Тако је начинио Бог.
Али, да бисте знали шта се дешава са душом када човек умре, рећи ћу вам који је пут душе након смрти, по предању Православне Цркве.
Од смрти и до 40 дана, када се дешава појединачни суд душе и Бог разрешава где да останемо, на добром или лошем, до коначног Суда, то је време пролазно, нестално време, за праведнике и грешнике.
Када човек умре и када преда душу своју, у том моменту испред њега се појављује онолико ђавола колико је греха чинио и онолико анђела колико је добрих дела имао у животу. Тако каже Св. Јефрем Сиријски. А овде је велика битка. Јер свете снаге боре се са ђаволима да придобију душу, пошто ђаволи говоре да је душа њихова јер је грешна, али анђели кажу да има више добрих дела. И велика је борба, и зато се душа плаши да напусти тело. "Завеже јој се језик" када све ово види. Она види пуно, али не може да искаже. Она би рекла: "Ево колико је ђавола дошло!"
Видео је у Старој Агапији отац Јевтимије, недељу дана уочи смрти, како су се борили анђели са ђаволима за душу, говорећи: "Погледај како се боре! Анђели Господњи са златним крунама на глави и ударају ђаволе. Гледај како беже!"
Недељу дана уочи смрти прорекао је да ће умрети, јер је био изабрани човек од Бога, како говораше сестринство. Али не виде сви ову тајну да би је изрекли; могу видети али не и исказати.
Онда, у смртном часу велики значај има и анђео са крштења. Када он дође, сви се одстрањују. Анђео којега смо примили на Светом Крштењу, има велику снагу. Зато када се молите код куће, након завршетка молитава, да чините, да обавезно чините неколико метанија и анђелу кога сте примили на Крштењу и да говорите овако:
"Свети анђеле, чувару мога живота, моли се Христу Богу, за мене грешнога (или грешну)!"
Јер овај анђео не само да нас сада чува, него нас он чува и после смрти. Он путује са нама кроз митарства, до 40 дана и имамо га као заштитника од Богом датог Крштења. Ако не би било њега, ђаво би чинио са нама све што жели.
Чујете шта се каже у Псалтиру: "Неће задремати онај што те чува". И поново каже: "Стаће анђео Господњи око оних што се плаше Њега и избавиће их". Јасно је да је анђео онај што нас чува у садашњем животу и након смрти, до 40 дана. Долази онај анђео и каже: "Уклоните се, ђаволи! Ја познајем живот ове душе, од њеног рођења до сада".
И анђео, долазећи почиње да прича са душом овако: "Немој се плашити, сестро душо!" Свети Григорије из Нисе каже нам зашто је назива сестром. Јер и анђео и душа јесу разумна бића, самовласна, словесна и духовна, као што каже Свето Јеванђеље: "И биће сви као анђели Божији".
Ево твог тела! Припази душо, ово је твоје тело, то је твоја кућа у којој си становала. Са овим си се зачела у утроби мајке твоје, са овим си живела 20, 60, 80 година, колико је желео Господ да ти подари на земљи; јер је у Бога живот а не у нас.
Припази душо, када ће труба затрубити на страшноме Суду, за трен има да васкрсне ово тело, као што га видиш, и бићеш са њим и отићи ћеш на Суд као што каже апостол Павле: "Сви ће стајати пред збором суда Исуса Христа, да прими свако по ономе што је чинио, добро или зло". Анђео чувар има да је поново подсети: "Ево, сестро душо, када си био мало дете, послала те мајка да донесеш кофу воде или да донесеш зелениша из баште, или да дотераш гуске са паше, или да урадиш неки послић у дворишту. Ето тако си мислио онда; тако си онда разумео!"
И почиње да је подсећа још из детињства какво је добро учинила овим телом и какво зло.
"Ево како си чинио, када си био први разред у школи, у други, у трећи; ево како си чинила! Након изласка у свет, када си била девојка или момак, када си се оженио или удала, ево то си чинила!" И подсећа је из детињства и до смрти свакога дана и сваког часа шта учини. Јер душа, након изласка из тела, памти пуно. Она је као сунчани зраци. Не отежује је земља нити тело да би заборавила. Све ће видети као у огледалу.
То се дешава првог дана након смрти.
Други дан након смрти дешавају се грозније ствари. Другог дана након смрти узима је анђео чувар и води је свуда где је човек ишао током целог живота. Онда ће се десити оно што пише у Псалтиру: Зашто се плашим у злом дану? Јер безакоње моје овладаће мноме.
Цела слика живота човека откриће се другог дана након смрти. Али ћеш рећи: "Оче, како може душа човека да прође за један дан онуда куда је човек ишао цео живот?"
Душа обилази свет за трен ока. Наша душа и анђео чувар иду брже него зрак муње, као што каже Писмо: "Трчаће, Господе, у журби и брже од зрака муње, душе праведника вратиће се Теби" - читамо код пророка Језекиља и још на неким местима.
Душа је мислено биће и не стигнемо казати речи језиком а мислима смо обишли земљу пре изговора; ево, као кад бих рекао сада: Пекинг, Њу Јорк, Москва, Букурешт, Сихастриа.
Таквом брзином путује душа, када напустимо тело. И није никаква тешкоћа да иде другог дана са анђелом куда је ишла целог живота.

Она ће само мислити и стићи ће на оно место, јер путује као мисао.
И где је води другога дана? Води је где је човек ишао целог живота, и показаће јој где је учинила добро а где зло. И показује јој само истину. "Ево, овде си се играла, овде си се опијала, овде си блудничила са толиким женама или мушкарцима, овде си псовала, овде си пушила, овде си побацила толико деце, овде си проклињала, овде си крала, овде си певала, овде си се улењила, овде си се осветила некоме. Понизила си и проклињала, била си се. Ниси се исповедила, ниси постила и недостојно си се причестила!"
И показује јој добра дела: "Ево, душо, овде си ишла у цркву: овде си слушала реч Бога, овде си помиловала сиромахе, овде си учила децу страхом Господњим; овде си читала свете књиге, овде си претрпила гњев са радошћу, овде си поучила некога, тамо си чинила милостињу, оденула си нагог, овде си напојила жедног, примила си странца".
Показује јој све, све, и душа не може рећи ништа, јер јој показује само истину, јер анђео не може слагати. Показује јој добра и зла дела.
И чуди се душа и пита анђела:
- Свети анђеле, како ти познајеш све ово?
- Како да не знам, ако сам стално био уз тебе!
Ти си јела, ја нисам јео, ти си спавала, ја нисам, ти си пио, ја не могу пити, ти си одмарала, ја не могу. Ја нисам дух који може јести, или пити или спавати. Ја сам бдио стално - као што каже у Псалтиру: "Неће задремати онај што те чува". Јер да нисам био уз тебе, ђаволи би те бацили у пропаст, заједно са твојим видљивим и невидљивим непријатељима. Ја сам те чувао и стално био уз тебе и стално сам записивао шта мислиш. Јер познајем твоје мисли и шта говориш и шта чиниш, добро или зло".
То се дешава другога дана. Води је анђео чувар онуда где је ишла целога живота.
А у трећи дан након смрти, душа ће видети нас. Видеће да плаче мајка, плаче сестра или жена или муж. Види да га оплакује родбина и буде му жао. Али не носи нашу бригу; она мисли онда само о себи и говори: "Они остају на земљи и покајаће се, јер имају времена да чине добра дела. Али ја где одлазим? Ко ће мени тамо помоћи?"
И тако иде други дан онуда куда је ишла цео живот. Али у трећи дан је застрашујуће. Придодаће се нашој души анђели пратиоци, шест анђела носилаца светлости и са оним од крштења, јесу седам, да би са нама прошли застрашујућа митарства. Чули сте о ваздушним митарствима. Тада се врше службе за оне који желе милост од Бога и да их сачува од мрачних духова из ваздуха.
Најзначајније Свете Тајне за оне који умиру јесу исповест и Свето Причешће, као и помирење са свима. Али одмах након смрти служи се 40 дана Света Литургија и помени са разрешењем и милостињом, која помаже души када пролази митарства. Јер Црква, пошто нам је духовна мајка моли се за душу, која јој је кћерка по дару, кроз крштење, да би лако прошла митарства. Шта се дешава док душа пролази кроз ваздушне царине? Онда ће видети коју корист је имала због исповедања грехова. Ако не би Бог оставио између Њега и нас тајну Свете Исповести, ни један човек не би се спасао. Јер каже апостол Јаков: "Много сви грешимо и нико није без греха".
Али између нас и Бога постављена је тајна исповести, која је друго крштење, као што каже презвитер, чули сте шта каже на исповести: "Од времена када си се другим крштењем крстио, по поретку хришћанских Тајни".
Сада се види колико је душа имала користи од исповести кад пролази митарства.
Зато, молим вас да запамтите: Када видиш да се разболи мајка, сестра, брат, жена, синовац, дете, отац, кћерка, немој прво доводити лекара; прво доведи свештеника да би га исповедио и да се очисти од свих грехова.
Човек се мора исповедати обавезно барем четири пута годишње, читавог живота, за време четири поста, али поготово када видиш да се разболео. Онда позови брзо свештеника да га исповеди. А не онда када му се завеже језик и губи свест; него у времену када има чисту савест. И реци: оче, мајко, младићу, кажи шта си учинио.
Нека напише у неку свеску, ако зна нека се подсети свега, јер ако си успео да га наведеш на добро исповедање, задобио си једну душу. Јер шта говоре Свети Оци? И ако је имао неке смртне грехе, врло тешке, ако је умро исповеђен, извадиће га Црква. Он остаје у паклу док се не очисти, јер каже Свето Јеванђеље: Ништа нечисто неће ући у Небеско Царство.

Чуо си шта каже један светитељ? Видео је огњено море и из тог мора излазили су бели голубови као снег и летели су ка небу. И тамо беше пакао и чуо је галаму и кукњаву. "Како, Господе, из огња да излазе голубови?", упита се он. Голубови су биле душе праведника, који су се очистили епитимијом обитавања у аду и платили су све што су морали исплатити.
Јер Црква посредује са земље највише кроз Свете Литургије. Јер жртва и откуп наш чини се крвљу Исуса Христа. Као што каже апостол: "Његова крв чисти нас од свакога греха".
Хришћанин, ако је умро исповеђен и ако, сачувај Господе, има тешке грехе и није извршио епитимију, он ће епитимију издржати у паклу. Али из пакла га може извадити Црква, кроз Свете Литургије, разрешењем и милостињом и тако ће отићи у рај.
Али ако је неко умро неисповеђен још из младости, а имао је смртне грехе, тешке, то је као кад би умро некрштен. Све службе које ће се на земљи служити за такву душу мало ће јој помоћи; јер ништа нечисто неће ући у Небеско Царство.
Тако су ђаволи поставили митарства, ако би могли да нико не прође ка небу. Знате ли зашто имају ову мржњу и завист против људи? Јер душе праведника допуњују број отпалих ангела. Овај свет онолико ће држати Бог - као што показује Св. Симеон Нови Богослов - док се не допуни број палих анђела душама праведника. Читате ли у Псалтиру? "Отпали ангели здробиће главе и многих на земљи".
Док се испуни број палих анђела који су пали, јер их беше много; трећи део анђела како каже Откровење: "Видео сам великог ђавола, црвеног, који повуче својим репом трећи део звезда и баци их на земљу".
Паде трећи део анђела из свих легиона; и од херувима и од серафима, и од осталих, који су имали исту мисао са сатаном, јер су хтели да буду исти као Бог. И зато мрзе толико ђаволи, јер знају да свака душа, ако прође на небо, као што каже Јеванђеље: "И биће сви као анђели Господњи", биће на њиховом месту и одузеће им све.
Зато чекају у ваздуху и говоре: "Ево нас је Бог збацио са неба, а ове душе желе да оду овуда Богу, и заузеће наше место!" И онда Господ допусти да ђаволи буду на путу душе, јер Бог је праведан, а не само милостив и учинили су ђаволи ове царине између неба и земље, да би бацили у ад оне што умиру непокајани за тешке грехе.

И ево како су поређани: Прва је царина због злоречја; друга због клеветања; трећа због љутости, потом похлепности и тако даље, од најмањих греха, до највећих.
И ко није споменуо зло? Ко се није љутио? Ко није био похлепан? Ко се није улењио? Ко није попио чашу више у свом животу? Или ко није пао мислима, или у машти и делом у блуд, у опијање, колебање у вери и у остале телесне грехове, или душевне, као што читамо у животу Свете Теодоре?
Чули сте шта је рекла Света Теодора када је стигла на митарство пијанства...
"Чудила сам се врло јер ђаволи су ме подсетили о свим чашама ракије и вина које сам попила у животу. И показаше ми колико сам пила, у ком тренутку и са киме сам била и колико пута се напијала и колико пута сам пила. И питала сам свете анђеле:
- Како све ово знају ђаволи?
- рекоше ми: и они су били анђели!
Да знате јер на Крштењу, поред доброг анђела, који стоји са десне стране хришћанина, имаш још једног анђела из легиона паклених господара, једног ђавола који стоји крај левог рамена. Онај записује шта си зло учинио и које си зло говорио и све грехе учињене у животу. Али добри анђео записује и добро и зло. Тако верује Христова Црква.
Сада да видимо шта се дешава са душом исповеђеног, када долази ђаво са свитком где су забележени сви људски греси. Не налази их више забележене! Онда ђаволи урлају, вриште и љуте се, јер овој души која је имала велике грехе, побачаје, блуд, крађе, псовке, пијанке и друге, не налази ништа записано. Када је хришћанин, преко искрене исповести, био разрешен од стране свештеника на земљи, Дух Свети избриса тамо све његове грехе. Реч Христова каже: "Све што ће свештеник разрешити на земљи, биће разрешено и на небу". Нисте ли чули? Шта ће он свезати на земљи, свезаће и на небу. Значи, ова тајна исповести је тако велика, пошто има снаге да очисти човека од свакога греха, да га разреши свих греха. Јер само ако је човек био паметан у животу, ако се чисто исповедао, лако ће прећи застрашујућа ваздушна митарства трећег дана. И мериће му се добра дела са лошим. Добра дела јесу у облику драгуља, а лоша дела јесу у облику обичног камена или друге мере.
Душа је врло мудра. Она види где иде. Ако види да је на митарствима греси вуку наниже, почиње да плаче и бива тужна, поготово ако види хиљаде ђавола који је желе отети на свакој царини. И каже јој анђео чувар:
- Немој се плашити, душо, јер не познајеш суд Бога! Немој се плашити!
Душа се провуче под анђеоска крила, када види онолико хиљада ђавола. Ђаво је тако ружан да када би дошао овде где се ми налазимо, не би нико остао жив. Сви бисмо умрли због страха од палог анђела. Али душа када види хиљаде ђавола повлачи се под крила анђела и каже:
- Господо моја, анђели, немојте ме оставити! Плашим се пуно ових!
И кажу јој анђели:
- Немој се плашити, душо, јер си са нама! Ми смо Божија гарда, која ће те пратити!
Сачувај Боже, да после 40 дана не паднеш у њихове руке! Али сада немој да бринеш, јер те ми чувамо!
У трећи дан наша душа пролази ваздушна митарства и тачно у трећи дан када је напустила тело, у истом тренутку стиже по први пут пред Престо Пресвете и Животворне Тројице.
И шта види она тамо? Јер Свето Писмо каже: Бога нико није никада видео. Али шта види онда душа?
Али Бога, Исуса Христа, Њега је видео цели свет. И није ли био Бог? Видео Га Авраам, видео Га Мојсије; међутим, видели су Га како је Он желео да се покаже. Али природу Бога нико није видео, нити херувими нити серафими. Суштина Божија је недоступна сваком мисленом бићу са неба и земље.
Шта види наша душа трећега дана, када по први пут стигне пред престо Бога? Ево шта види, по сведочанству Светих Отаца. Гледаће неописану светлост, милијарде пута јачу од сунца, и миомирис Духа Светога. Чује песме херувима и серафима и појављују се неки облаци златни и плаветни, и пролазе ка истоку, и анђели клече над њима, заједно са душом.
И одједном зауставе се на месту окренутом ка истоку. Јер зато, да запамтите, клањамо се ка истоку када се молимо; јер престо Бога је ка истоку. Ниси ли видео шта каже Свето Писмо? И насадише Рај у Едему ка истоку. Нисте ли чули шта каже Исаија? Исток је његово име. Нисте ли чули шта каже Псалтир, који држите у својој кући? Господ се попео на небеса, ка истоку. Значи ка истоку је престо Пресвете Тројице.
И зауставе се ови облаци и анђели су ту који клече заједно са душом која је иста као они. трећи дан душа има да чује овај глас на Адамовом језику: "Носите ову душу шест дана у Рај". Јер у току шест дана пролази нам душа по Рају брзином мисли. Тада анђели узимају душу брзином муње и воде је ка Рајским баштама.
Када стигне душа тамо са анђелима, нико не може исказати ону лепоту. И онда ће видети, као што каже Свети Андреј за један цвет из Раја, да је скупљи од свих народа света, од свих украса и богатства; јер онај цвет има живот, никада више неће увенути или умрети. Тамо ће она видети, као што рекох, "Рај уживања", "Палату новог Сиона", "Небески Јерусалим" и колико још имена помиње Свето Писмо.
Али велика радост је када душа чује певања милиона анђела, херувима и праведника, који певају тамо. Потом види шаторе праведника, о којима се помиње на парастосу, као што каже Свети Козма, који је био по Рају. Колике лепоте има тамо!
Долази се на неке ливаде, на нека поља без краја. Појављује се дрвеће са златним листовима, златним цветом и под сваким стаблом по један шатор и у шатору златан сто, и на дрвећу певају птице чија крила нико не може описати како су лепа; а ове птице неће умрети у векове векова.
И чуди се душа, јер код некога је сребрни шатор, код некога златни, код неког од оникса, од рубина, од сафира и од осталих богатстава која се помињу у Откривењу.
Она ће видети да ни столови нису једнаки. И дрвећа доносе род на свакој грани по 70 врста воћа. Певају и лишће, и цветови, певају птице; теку реке меда и млека преко оних ливада.
Миомирис Духа Светог, којег човек не може исказати. Али највећа радост душе када пролази по Рају је друга. Сусреће се са њеним рођацима и пријатељима.
Да знате, браћо, да из нашега рода имамо и у Рају и у Паклу, јер Бог је праведан. Ко је чинио зло отишао је у пакао; ко је чинио добро отишао је у Рај. И тамо у Рају познаћеш када стигнеш, деду или прадеду (рођаке).
Ако би те сада питао: "Познајеш ли свог претка од пре триста година?" Како да га познајеш! Једва познајеш онога уназад 50-60 година. Тамо у Рају, познају се људи једни са другима. Свети Јован Златоусти каже: "Питаш ме како се душе познају у Рају? Подсети се Јеванђеља и приче о богаташу и убогом Лазару. Како је умро богат а како Авраам? Хиљаде година између њих прође и познали су се и говораху узајамно".
Тамо у Рају сусрећу те рођаци, јер они имају, уколико су добро чинили, највреднију ствар - спасење, и говоре: "Е мој нећаче, еј! Ти си онога, из оне државе, и онога села. Ми смо рођаци са тобом. Ми смо се упокојили пре тебе сто година, триста година. Ти си онога, ти нас не познајеш, али ми те познајемо. Ми знамо где одлазиш. Ти идеш на суд душе. На 40 дана има да се одлучи где ћеш отићи, у Рај или пакао.
Ако ћеш наћи милост пред Богом послаће те к добру, да дођеш поред наших станова, јер ево какву лепоту имамо овде; какве палате и каква чудеса, које човек не може да појми.
И ево тако дочекују душе, и душа путује по Рају шест дана.
Онда душа заборавља да је живела на овој планети, да је имала мајку, да је имала сестру, да је имала брата...
Јер она тамо гледа другу радост, страну за овај пролазни свет. И онда анђео са Крштења када види да се душа радује врло, приближи јој се и говори јој овако, ако зна да је душа праведна: "Душо, ево, након 40 дана доћи ћеш и заузећеш једно место овде!" Али ако зна да је грешна казаће јој: "Сестро, душо, немој се радовати; нисам те донео да останеш овде. Довео сам те да видиш шта си изгубила у кратком времену колико си живела на земљи, ако ниси имала страх пред Богом и ниси се исповедала и ниси постила и ниси ишла у цркву и ниси чинила добра дела!"
Када душа чује да не остаје у Рају - јер она мисли да ће тамо остати у векове - колика радост је у Рају, потамни и почиње да плаче горко.
- Како, не могу остати? - пита анђела чувара.
- Не! одговара јој анђео. Овуда ћеш проћи да видиш колико су неки људи зарадили за мало времена, страхом Божијим и шта су изгубили неверници, који се нису поклонили Богу!



Последњи изменио Jasmina Petrovic дана Wed Apr 25, 2012 10:56 am. измењено укупно 1 пута
Назад на врх Go down
Jasmina Petrovic
нови члан
нови члан


Female
Број порука : 27
Година : 35
Локација : Leskovac
Члан од : 22.04.2012

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Wed Apr 25, 2012 10:55 am

Тако пролази душа шест дана по Рају, и са три која је прошла претходно пред престолом Пресвете Тројице, чине укупно девет дана. А након девет дана долазе поново, као муња са неба, анђели, и одводе је пред Пресвету Тројицу, и незамисливу светлост.
Она не види Бога, јер ни херувими Га не могу видети; само светлост, неизрециву светлост, која се не да исказати. И заустављају се облаци и након девет дана чује ову реч, ако је душа праведна: "Ова душа нека има уживање и радост без граница свих девет чинова анђелских!" Али ако је грешна: "Ова душа да нема уживање и радост без граница свих девет чинова анђелских!" Ове речи ће чути након девет дана, а потом ће чути следеће: "Водите ову душу по паклу 30 дана". Онда је узимају анђели окрећу је ка западу, ка пакленом месту, које нема краја. И онда ће душа, када је анђели одведу у пакао, угледати тамо шта пише Свето Писмо: "Пакао је најнижи", "Бунар дубине" и "Језеро огњено" из Апокалипсе. Тамо ће угледати црва који не умире, о коме је говорио Христос, Бог наш; угледаће неугасиви огањ, црни огањ који гори милијарде пута врелије од земаљске ватре и који нема граница у својој дубини.
Тамо ће видети најкрајњи и најцрњи мрак, шкргут зуба и тартар, о чему читате у Светом Писму.
И када види онолико мука и толико врста ђавола, угледаће и његове рођаке које се муче, као што их је видео и у Рају. И рођаци знају куда ће проћи, излазе му у сусрет и вичу му: "Брате, нећаче, унуче, ти ћеш ићи на посебан суд. Молимо те из свег срца моли Бога и за нас, ако ћеш завршити у добру. Ево, ми се мучимо овде толико година, по двеста, по триста, по пет стотина година!"
Као што се радоваше душа у Рају када је видела рођаке на добром месту, тако се сада негодује на све ове рођаке, који су, због грехова њихових, били одређени за муке.
И пролазе тридесет дана брзином мисли, као муња, и душа види небројене и неизречене муке пакла.
Значи, тридесет дана по паклу, и са девет која су прошла када се вратила из Раја јесу 39 дана. А у четрдесети дан носе анђели душу по трећи пут пред Престо Пресвете и Животворне Тројице, у близину светлости неизрециве, да би се Богу поклонила.
И тада, на 40 дана, чуће овај глас на арамејском језику, глас Авраама, ако је душа праведна: "Водите ову душу у Ган Едем!", тј. у уживање и радост без граница; али ако је, сачувај Боже, грешна, чује: "Водите ову душу у Шеол или Хад", тј. у пакао и муку.
Анђели Божији, иако су добри и милостиви, ако им Бог нареди да је воде, са тешкоћом је воде, али је воде, у пакао.
Ако би неко видео како наша душа онда моли анђеле, када види да је воде на муке, плакали би и темељи света. Провуче се испод крила анђелских и каже:
- Анђели Божији, пресвети, предобри, немојте ме оставити! Где ме водите? Чијим рукама ме водите? Ко ће мене извући оданде? Ко ће имати још милости према мени? Ко зна са лица земље у каквим мукама одлазим?
А анђели плачу и говоре:
- Сестро, душо, ми смо слуге Бога, ми имамо заповест. Не можемо ништа више учинити, осим како нареди Творац; да те водимо ка добру или злу!
И воде је, ако је, сачувај Боже, душа живела у злу, у греху и без покајања воде је у пакао, а ка добру је воде ако је била добра и чувала закон Божји, воде је тада у Рај; према делима, добрим или лошим.
То се дешава 40 дана након смрти. Зато Црква, духовна наша мајка, брине о нама и чини помен после одласка сваког смртника након 3 дана, на 9 дана и након 40 дана, јер се онда одлучује где ће стајати наша душа, у злу или добру.
Од 40. дана остају још једна вратанца отворена за нашу душу. Ако је душа била у правој вери православној и била је истинити син Цркве Христове, и ако није пала у неку секту или залутала другде, или ако је имала тешке грехе а исповедала се и причешћивала, Црква је може вадити из пакла кроз свете службе и кроз милостињу. Црква је наша духовна мајка, која нас је родила на богомданом Крштењу водом и Духом. Црква је стуб и тврђава истине, Црква је тело Христово, Црква је невеста Јагњета, као што пише у Откровењу.
Зато, она има велику смелост према њеној глави са небеса који јесте Христос. Чули сте шта каже Христос у Јеванђељу: "Ја сам чокот, а ви сте лоза; који остаје у Мени, доноси пуно рода, а ко не остаје у Мени, у ватру се баца".
Значи, запамтите! Ко не остаје у Цркви, не остаје у телу Христовом. Ко се отцепи од Цркве, сви секташи који су изашли и премрежили свет - јер има тренутно преко 800 секти само у Европи - то је кукољ из пшенице, то је сатанино семе; "Господе, каже Јеванђеље, - ниси ли посејао добро семе на њиви Твојој?"
Али одакле кукољ? Зло биће, тј. ђаво, учини ово. Секташи јесу трава која расте у сенци Цркве, људи покварени у мислима и вери, преко којих сатана жели да обмане друге. Да их не слушате! Ко се отцепи од Цркве, отцепио се од Тела Христовог. Ево да вам илуструјем: Ако би ово стабло било натоварено до врха бехаром или плодовима, и ако би се један ластар некако откинуо и пао због тежине доле, да ли ће то још родити? Шта се дешава? Осушиће се и заложићемо ватру.
Таква је и душа која се отцепи од Цркве. Отцепила се од тела Христовог. Јер Црква је, као што каже велики апостол Павле, тело Христа. И онај ластар, она душа која се отцепила од Цркве, у векове векова неће више родити и неће имати спасења. Јер Дух Свети и снага Духа Светог, долази преко силе рукоположења, од апостола до епископа, од епископа до свештеника и од свештеника се предаје верницима преко Тајни које одреди Бог да их врши свештеник, као иконом Божанских Тајни. Ни на један други начин не долази Дух Свети у Цркву.
Чувајте се! Бежите колико можете, као од ђавола, од оних што вас уче да се не поклоните Светом Крсту, или Богородици, или пак да не идете у цркву, или да не слушате свештеника. Они долазе са сатаном у свом срцу, и у мислима, да вас одвоје од Цркве, од наше догматске истине, од наше православне вере, која је неизмењена већ 2000 година, од Христа.
Сада су секте поникле као печурке након кише, а све секте су дошле углавном са запада. Штампао сам књигу против секти, и показао сам тамо историју, одакле су дошле, и којим циљем су дошле.
Долазе са циљем, да нам кваре веру и народ, да нам погубе душе!
Немојте излазити из лађе спасења. Немојте ићи из Христове цркве. Црква је наша духовна мајка. Она нас је родила водом и Духом на Крштењу. Значи да поштујете Цркву и свештенике и архијереје и Свети Синод.
Држите се наше Цркве као увек. Да будемо добри хришћани и да испунимо заповест Светог апостола Павла: Дајте ономе коме треба част - част; дужнику дуг; коме страх - страх, и никоме немојте остати дужни.
Шта пише у посланици римљанима: "Свака душа нека се покори власти јер свака власт је од Бога". И поново каже: "Онај што се не покорава власти, законима Божијим се супротставља".
Изашла је нека проклета секта, врло опасна за државу и Цркву, која се назива "Јеховини сведоци". Ови су највештији против власти, државе и Цркве. Да бежите од њих као од ђавола, као од сатане! Ови, не само што нису хришћани, него су рђавији од свих незнабожаца. Чувајте се сваке секте, останите синови Цркве Христове, као што су били ваши дедови и прадедови кроз векове.
Останите у Цркви, држите се ваше мајке, која је Црква. Јер, сачувај Боже, и ако човек оде у пакао због његових неисповеђених и непокајаних грехова, Црква га може извући кроз Богом дане Литургије, преко помена, милостињом и жртвом.
Без Цркве нема спасења! Ко је изашао из Цркве нема више Христа, јер је Црква Тело Христово. Ко је изашао из Цркве, није син Бога по дару Крштења, него постаје сатанин син, јер се отцепио од духовне мајке и предаде се својим мњењима и изгуби се.
Господ нека вам помогне. Овим завршавам и молим вас из свег срца да имате страх Господњи, немојте заборавити молитву, и да се молите и за нас грешне. Амин.
Назад на врх Go down
Snežana Tomić
нови члан
нови члан


Female
Број порука : 15
Година : 54
Локација : Deliblato
Члан од : 17.04.2012

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Wed Apr 25, 2012 11:01 am

Смрт није крај света

(део из књиге; Узани пут Православља)




Христос је после распећа, док му је Тело лежало у гробу, душом био у аду, развалио тамнице његове, и душе праведника и оних који повероваше у проповед Његову, превео у Рај. Од тада, душа човекова, по смрти, исходи у духовни свет, где је чекају анђели а ђаволипа, коме је била ближа по делима за време земаљског живота, томе и сада више припада. Да би добила привремено станиште до свеопштег Суда, на Другом доласку Христовом, пролази кроз митарства (царине - фигуративно) где одговара за своје грехе. По виђењима неких светитеља (блажена Теодора) тих митарстава има 20. На њима душа одговара за разне врсте грехова.
Уколико ти греси нису покајани, а нема довољно добрих дела, душа бива одвучена у пакао.
Уколико су греси покајани, и душа живела блаженим и праведним животом, одлази у Рај.
Тај привремени суд траје 40 дана. Зато наша Црква приноси молитве, парастосе, литургије, за душе покојника у том периоду, јер, кад се је Пресвета Богородица пред смрт (успеније) молила Богу да што пре прође кроз митарства, колико је нама тек тешко проћи кроз њих. Заиста је страшно души у тим тренутцима. Стога, ми живи, треба да се интезивно молимо за душе наших покојника у том периоду.

По учењу светих Отаца, најблагодарније је када се на проскомидији вади честица за упокојеног од светог Хлеба.
Овакво молитвено заузимање за престављене израз је тајанствене повезаности земаљске и небеске Цркве у љубави Христовој, и зато им пружа највећу утеху. Упокојени на начин само познат Господу, примају благодат која није ништа мања од оне коју ми добијамо примањем Светог Тела и Крви Христове.
Зато се и данас по манастирима, на захтев родбине, служи 40 светих Литургија за новопрестављеног у нарочито драматичном периоду од 40 дана после смрти.
Наша је синовска и хришћанска дужност да то чинимо, а Божја милост ће сигурно наћи начина да помогне нашим упокојеним. После тога периода душа одлази тамо где јој буде пресуђено, чекајући свеопшти, Страшни Суд. А сама суштина Светог Причешћа је да се за њега припремао постом и молитвом, да се исповедамо и покајемо искрено и тако припремимо за живот вечни. Да није тога, живот би заиста био бесмислен, и онда би све заиста било дозвољено...

Књига ''Живот после смрти'' Рејмонда Мудија, нетеолога, пуна је посмртних искустава оних који су доживели клиничку смрт.
А Света Православна Црква то сигурно зна, у то верује, и у складу са тим се и понаша. Моли се за умрле, а живе припрема исповешћуи покајањем за свето Причешће, као једини услов да нам се душе очисте и такве лакше прођу крај сила демонских после смрти. Стога, омекшајмо мало своје срце, и више њим, него разумом, прихватајмо истине које нам изнси Црка наша. Јер, све пролази, ми пролазимо, а она стоји већ две хиљаде година. Да је лаж и превара, одавно би нестала, као и многе институције што су стваране и нестајале кроз векове.




''Авај мени, шта видим!
Куда идеш сада, Сине Мој, а Мене саму остављаш?
Ридајте са мном и плачите Горко, јер гле, светлост моја слатка и Учитељ ваш Гробу се предаје.
Душевну рану моју сада исцели, Чедо моје, Пречиста вапијаше плачући. Вакрсни, и утоли мој бол и тугу, јер можеш, Владико, да чиниш све што хоћеш, ако и јеси погребен по Својој вољи''.

(Плач Бородочин)


Назад на врх Go down
Snežana Tomić
нови члан
нови члан


Female
Број порука : 15
Година : 54
Локација : Deliblato
Члан од : 17.04.2012

ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Wed Apr 25, 2012 11:04 am

Назад на врх Go down
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ   Today at 5:52 am

Назад на врх Go down
 
ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
 :: ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ :: IN MEMORIAM-
Скочи на: