Pravosljavlje Forum



ДОБРОДОШЛИ НА АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ ФОРУМ

Ако још увек нисте члан нашег форума препоручујемо Вам да се региструјете и придружите нам се. Поделите са нама ваша искуства и мишљења. Желимо вам пријатан боравак и дружење на АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ форуму.


Поздрав, чекамо вас !!!

Pravosljavlje Forum

КОРАК СРЦЕМ, УМОМ И РЕЧЈУ СТАЗАМА ПРАВОСЛАВЉА
 
HomePortalCalendarFAQ/УпутствоРегиструј сеПриступи
+ ДОБРО ДОШЛИ НА ФОРУМ! МОЛИМ ТЕ ДА НЕ БУДЕШ САМО ЧИТАЛАЦ ТЕКСТОВА. ПОСТАНИ ПРИЛОЖНИК ПРАВОСЛАВЉУ, ВЕЛИКА ДЕЛА СТВАРАЈУ МАЛИ ЉУДИ ПРОЖЕТИ ЉУБАВЉУ ПРЕМА ВЕРИ И НАЦИЈИ!!! + • + "Будите мудри као змије и безазлени као голубови". • + "Мудрост ће вас сачувати да вас вуци нe растргну, а доброта ће вас сачувати да ви не постанете вуци". • + Патријарх Српски, Г. Павле + •
ИЗВИЊАВАМО СЕ ПОСЕТИОЦИМА ФОРУМА ЗБОГ РЕКЛАМА КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ ИСПОД БАНЕРА (испод овог текста). РЕКЛАМЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ НА ФОРУМУ ИЗ ЈЕДНОСТАВНОГ РАЗЛОГА ЈЕР ЈЕ КОРИШЂЕЊЕ СОФТВЕРА ФОРУМА БЕСПЛАТНО И НА ИЗБОР РЕКЛАМА НЕМАМО УТИЦАЈ. ХВАЛА НА РАЗУМЕВАЊУ.

Share | 
 

 ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ

Go down 
АуторПорука
гордана
нови члан
нови члан
avatar

Female
Број порука : 17
Година : 52
Локација : doboj
Члан од : 06.06.2012

ПорукаНаслов: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Thu Jun 12, 2014 4:57 pm

ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ


Поред ових појединачних дана, Црква је установила и опште дане за спомињање свих "од вијека преминулих, праотаца, отаца и свих православних хришћана". То су: све суботе у години (осим Лазареве, Велике суботе и суботе Свијетле седмице), јер је у тај дан Господ сишао у ад и ослободио душе умрлих старозавјетних праведника и увео их у Своје вјечно Царство; затим, задушнице у суботу Месопусне седмице, па у суботу уочи Свете Тројице (Духова) и у суботу уочи св. Димитрија (Митровдана). Помињање умрлих врши се и у тзв. "побусани понедјељак", први дан по Томиној недјељи.

Месопусне суботе Црква се у својим молитвама сјећа прије свега оних који су умрли напрасном смрћу и који нијесу опојани онако како је то установила Света Црква. Свеобухватност њених молитава на тај дан управо је потресна. Она се тада не моли за преминуле уопште, него помиње сва њихова поколења, звања и сталеже, и све видове смрти којима су неки изненада скончали:

"Упокој рабе Своје у дворима Својим и њедрима Авраамовим, оце и браћу нашу, пријатеље и сроднике, свакога човјека који Ти је вјерно послужио и преставио се к Теби и удостој их Свога Небесног Царства!... Упокој, Господе, све који благочасгиво уснуше: цареве, свештенике, архијереје, монахе, мирјане, у сваком узрасту људскога рода!... Са четири краја земље примајући, Господе, благовјерно уснуле, погинуле на мору или копну, у ријекама или на изворима или језерима или у равницама, оне који посташе плен звијери или птица или гмизаваца, све их упокој!... Оне које потопи вода, и покоси рат, које трус однесе и огањ попали, о Милостиви, уврсти у Заједницу Праведних!... Оне који изненада уграби муња или смрзну мраз или однесе смртоносна рана,... које уби мач или коњ или град, снијег или туга умножена, или их цигла усмрти или земља затрпа,... оне које убише врачарски напици, отрови, који се кошћу задавише, упокој са Светима, Господе!..."

Зашто је Црква ове своје молитве везала баш за Месопусну суботу? Зато што се сљедећег дана, у Месопусну недјељу, по уставу Светих Отаца, помиње Други Христов долазак и Страшни суд. По мишљењу Цркве, то је најприкладнији тренутак да се Господу узнесу молитве за све преминуле од Адама до данас.

Помен умрлима на Духовске задушнице установљен је зато што је на свету Педесетницу запечаћено искупљење рода људског силом Животворног Пресветог Духа Који се излива и на живе на земљи и на упокојене. Црква тада приноси "молитвена очишћења'' за душе преминулих и моли се да се ови упокоје на мјесту освјежења, јер ''Те неће мртви хвалити, Господе!"



Митровске задушнице установљене су у Руској Цркви ради помена војницима погинулим у бици Димитрија Донског са Мамајем, у коју је руски великаш ушао по благослову св. Сергија Радоњешког (у XIV вијеку). Ове задушнице су се касније усталиле и код нас. У ту суботу ми посјећујемо гробља и чинимо помене не само изгинулим војницима, него и свим преминулим сродницима и пријатељима. У Српској Цркви дан одређен за нарочито помињање свих погинулих "за вјеру и отачаство" јесте Видовдан. Помен умрлима у "побусани понедјељак" установљен је да бисмо послије свијетлог празника Васкрсења Христовог могли да подијелимо са упокојенима радост Васкрсења. Тога дана излазимо на гробове својих сродника и пријатеља да бисмо их поздравили радосним поздравом Спаситељеве побједе над смрћу - "Христос васкрсе!''

ДА ВАМ НЕ ДОТУЖИ МОЉЕЊЕ ЗА ПРЕМИНУЛЕ!

Само се по себи разумије да, ако желимо да се престављени наши ближњи удостоје да добију спасоносне плодове помињања, они који савршавају помињање морају да се придржавају неких услова.

Најприје, помињање мора да се савршава у духу истинске православне вјере и са пуним уздањем у Милосрђе Божије, у силу заслуга Христових. Само тако помињање је свето, моћно и успјешно у прибављању духовне користи умрлима.

Јеванђелска историја пружа нам најубједљивије примјере тога како се цијени жива вјера и како много она може да значи и за наше ближње уснуле у Господу. Вјера небо приклања, вјера ад потреса, вјера демоне окива, вјера узе греховне растрже, вјера гробове отвара, вјера мртве васкрсава, вјера Гњев Божији у Милост превраћа. "Није добро отети хљеб од дјеце и дати га псима", рекао је Господ Исус Христос жени Хананејки, која га је молила за помоћ, али када је жена, гоњена вјером, завапила: "Да, Господе, али и пси једу од мрвица које падају са трпезе господара њихових", Спаситељ је тада рекао жени вјерујућој: "О жено, велика је вјера твоја, нека ти буде како хоћеш!" Шта, послије овога, не би могла да учини снажна вјера за утјеху умрлима!"

Друго, помињање умрлих треба вршити, испуњавајући услов срдачне у Христу љубави према њима. Јер, како ми можемо да привучемо Љубав Божију к умрлима, ако сами према њима љубави немамо? Наша љубав према умрлима треба да буде проводник Божије љубави према њима. Наша љубав у томе случају треба да дјелује онако како дјелује љубав оца, када он из воденог понора извлачи изнемоглога сина који се дави. Тада снаге очеве замјењују немоћ синовљеву, љубав очева чини све оно што би за своје спасење учинио сам син, да није остао без средстава и снаге за то. Такво њежно, пријатељско, братско расположење у Господу душа наших према уснулој сабраћи мора бити угодно Богу. Јер Сам Он заповиједио нам је да љубимо ближње као саме себе, да их љубимо искрено, од све душе, и у животу и послије смрти. "Љубав ближњег свога као себе самога", (Мар - 12,13), рекао је Господ наш Исус Христос. С обзиром на то, и молитва савршавана из љубави и са љубављу хришћанском, бива угодна Богу, а успјех богоугодне молитве је несумњив. Свети Јефрем Сиријски вели:

"Када молитву прати љубав, она узлази ради разговора са Богом и отварају јој небеска врата и нико јој улазак не брани - ни Анђели ни Серафими не пријече јој да се, по својој жељи, приближи Богу и добије оно што иште".

На крају, помињање умрлих треба савршавати колико је могуће чешће. Бог понекад не испуњава одједном наше жеље. Он, већином, куша нашу вјеру, гледа наше трпљење и често нам не испуњава другачије наше молитве, него након дуготрајних и појачаних наших мољења.

"Понекад наше молитве не бивају брзо услишене", каже свети Макарије Велики, ''по неизрецивој некој премудрости ради испитивања слободне воље да би се видјело да ли исправно и вјерно поштују Бога, Који је обећао да ће дати онима који ишту и да ће отворити онима који (о врата) куцају, да би се видјело да ли су они повјеровали у ријеч Његову и хоће ли остати у неколебивој вјери и хоће ли свом својом љубављу молити и искати, неће ли се одвратити од Бога у злострадање и у страху, неће ли се предати лењивости, павши у невјерје и безнађе и не истрајати до краја, због одуговлачења и испитивања њихове воље и хтијења. (Бесједа 29, 2)

Зато ми, не очајавајући у погледу успјеха наших молитава за умрле, треба при помињању умрлих да продужимо своју молитву не посустајући, и својом вјером и постојанством у молитви да умилосгивимо праведни Суд Божији. Господу Богу је угодно да се молимо са трпљењем и да не очајавамо у погледу успјеха молитве наше, све док не добијемо оно што желимо. По том основу молитве за умрле, које трпељиво и стално продужавамо, прије или касније треба да донесе корист умрлима. Зато је света Православна Црква молитве за умрле уврстила међу молитве свете Литургије, која има да се продужава до Другог Христовог доласка.

Када би се пред нама отворили бездани вјечности, када бисмо ми видјели умрлу сабраћу нашу, зацијело би прва њихова ријеч, прва њихова молба нама била молба да их помињемо! Они би нам рекли: "Браћо! ви не можете да у потпуности замислите колико је за нас потребно и утјешно ваше помињање! Какву нам корист, каква добра доноси! Једно ћемо вам рећи: Својим помињањем ви отварате тајанствена врата кроз која к нама улазе и свјетлост и живот и спокојство и радост!" Не останимо глухи на молбе наше у Господу уснуле браће! Молимо се са вјером и љубављу за упокојење њихово читавог свог живота. Небески Отац Љубави, видјећи нашу љубав према умрлима, као Милостиви и Сведобри, неће им отказати Љубав Своју: "Јер, ако ви, будући зли, умијете да добра дајете чедима својим, колико ће више Отац ваш Небески дати добара онима који их у Њега ишту (Мат. 7, 11).

Црква се моли: "Спаситељу, сјети се уснулих по добром закону и у доброј вјери. Упокој их са Светима... Дај им заједницу у светлости благодати!... Избави их од сваког мучења!... Боже, поштеди и оне обнажене од благодати, који отворене душе стоје пред Твојим Лицем!... У дан свеопштег васкрсења... Ти ћеш открити дјела таме и мисли људских срдаца. Поштеди тада, као Човекољубац, оне који Ти сагрешише али од Тебе не одступише... Очисти њихову греховну маглу и удостоји их Својих благодатних дарова!..." А Христос Спаситељ прима мољења Цркве и, поред све своје вјечне Правде или, можда, баш због ње, не престаје да бива "бездан милости" за њену престављену дјецу. Својом благодаћу постепено их очишћује од гријеха и страсти, и помаже да се у њима развију клице вјере, наде и љубави према Њему Самом... И најзад, када је Њему познато и угодно, уводи их у присну заједницу са Собом и светим житељима Неба.

__________________________




*) Дан смрти рачуна се по црквеном до 4 часа по подне, тј. до вечерња. Да би се израчунало у који ће дан пасти четрдесетница, узима се дан смрти и броје се дани до пет, на пр. умрло је лице у петак до 4 по подне - треба бројати: петак, субота. недјеља, понедјељак, уторак - значи 40. дан пада у уторак. Четрдесетодневни парастос се служи тачно у 40. дан, па ма у који дан он пао.

Назад на врх Go down
Boris
почетник
почетник
avatar

Male
Број порука : 57
Година : 28
Члан од : 01.03.2009

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Sat Aug 30, 2014 6:52 am

СУБОТА ЈЕ ДАН ЗА ПОМИЊАЊЕ УПОКОЈЕНИХ
НАЈМАЊЕ ШТО МОЖЕМО ДА УРАДИМО ЗА ЊИХ ЈЕ ДА СЕ ПОМОЛИМО И ДА ИХ СЕ СЕТИМО ✞ ✞ ✞

Помени Господе у Царству Своме, вјечном и непролазном, све до сада преминуле Православне очеве и браћу нашу. Све моје сроднике који се упокојише у вјери и нади на Васкрсење и живот вјечни. Помјани Господи во Царствије Твоје, све до сада пострадале војсковође и војнике од Косова поља до дана данашњег, у протеклом рату и у свим до садашњим ратовима. Помени Господе и оне за чије се гробове зна и за чије се не зна, за оне које нема нико да помене, чија једино ти, Свеблаги, имена знаш. Све их помени у Цартву Твоме, како сада тако и до вијека, и опрости им свако сагрешење вољно и невољно учињено речју или дјелом, и сотвори им Господи вјечнују памјат ✞ ✞ ✞

Назад на врх Go down
zeljko djuric
нови члан
нови члан
avatar

Male
Број порука : 17
Година : 56
Члан од : 13.08.2010

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Tue Nov 18, 2014 1:26 pm

Не треба туговати, него се треба молити за своје најрођеније да Господ додели њима анђеоско насеље. То се тражи. А тугом се ништа не постиже. Себи се здравље ремети и својом тугом ремети мир душама који су оне добиле од Господа.
Зато треба да будемо молитвени, да се молимо за своје рођене. Зато не треба да тугујемо.
Туговати за своје рођене који су отишли Господу није Хришћански - то је незнабожачки. Ми се овде припремамо за вечни живот.
Треба да будемо благодарни, захвални Богу за оне које Господ узима Себи.
Ако се нису благовремено покајали ми треба да се молимо од срца Господу да им опрости грехе, јер нема греха неопростивог, осим греха непокајања.
За оне који нису стигли да се покају ми морамо да чинимо добра дела за спомен и за покој душама њиховим, јер то се прима пред Богом.
Једино Господ може да ослободи душу од мислених уза у које је она запала још у овом животу и прешла са тим пакленим особинама у вечност.
Једино Бог може да ослободи душу. Зато, благо мени, треба да се молите за своје ближње који су се упокојили, чините милостињу и добра дела у њихово име.
Највише што можемо да учинимо за наше миле и драге који су Богу отишли да се молимо Богу, и тамо где се сваки дан служи света Литургија да се молимо за њихов покој, и да дамо имена наших ближњих да се помињу на Литургију и да молимо свештенике и монахе да се моле за покој њихових душа.
старац Тадеј
Назад на врх Go down
гордана
нови члан
нови члан
avatar

Female
Број порука : 17
Година : 52
Локација : doboj
Члан од : 06.06.2012

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Fri Jun 12, 2015 9:50 am

Не треба туговати за умрлима, већ се треба Господу молити да им Он да јеванђелска насеља. Туга све ремети. Она омета мир који су они добили од Господа. Зато треба да будемо молитвени, јер туговати за својим рођенима није хришћански. То је незнабозачки. Ми се овде припремамо за вечни живот. Треба да смо благодарни Богу. Треба да се молимо Господу да им опрости грех и да чинимо добра дела за спомен. То се прима. Само Господ може да ослободи душу од паклених уза. Зато највише да се молимо Богу и тамо где има свакодневна Литургија да се моле за покојне.
Отац Тадеј

Назад на врх Go down
maarriijjaa
нови члан
нови члан
avatar

Female
Број порука : 36
Година : 28
Локација : BiH
Члан од : 03.12.2011

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Fri Aug 07, 2015 7:10 am

Prolaze dani ,mjeseci ...godine ....
Vrijeme prolazi ,ali bol ostaje ....
Nedostajanje boli ....
U duši hladnoća na svaki pomisao na drage i voljene osobe ,kojih nema više među nama živima...
Treba mnogo ,mnogo proci, da bi čovjek mogao shvatiti i prihvatiti ,da ih nikada više nećeš zagrliti i vidjeti draga bića ..
OTIŠLI SU ,negdje gdje se ode ZAUVIJEK,tamo gdje si ih isprati sa riječima....

"ZBOGOM I OPROSTI...
Oprosti mi na svemu propuštenom ,na svemu onome što nisam znala i umjela pružiti...Oprosti ,jer nisam znala koliko može boljeti...OPROSTI...."

Otišli su naši voljeni ali nikada zauvijek ..
Oni su u našim mislima ,u našim svakodnevnim djelima ,našim sjećanjima ...
Ostale su uspomene koje rado grlim svaki dan...
Nema vas ,ali ste ipak tu..
ZAUVIJEK U SRCIMA NAS KOJI VAS VOLE I RADO SJEĆAJU емотикон heart

Počivali u miru Božjem !

Назад на врх Go down
ruzical
напредни члан
напредни члан
avatar

Female
Број порука : 154
Година : 54
Локација : novi sad
Члан од : 22.07.2011

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Fri May 25, 2018 6:37 am

МОЖЕМО ЛИ ПОМОЋИ УМРЛИМА?

"После смрти нема покајања, макар то умрли и желео, јер што је посејано у овом животу - жање се у будућем. Да ли то значи да не можемо баш никако да му помогнемо? Не, не и не! Бог у Светој Тројици је сушта Љубав, неизмерна Љубав, свељубавна Љубав! Јер ако ми желимо - ако имамо имало љубави у себи према умрлом онда желимо - да наши покојници оду у Рај, Бог то жели неупоредиво више.
Ми нисмо вољни да будемо распети ради свог спасења, а још мање спремни да то учинимо због својих ближњих. А Бог је био распет ради нашег спасења. То значи да Он жели наше спасење више него што га желимо ми сами. Господ Исус Христос је исцељивао болесне, исцељивао је тело. Зар онда Он неће бити миостив души, која је узвишенија од тела? Он је услишио преклињање демона који су захтевали да не буду бачени у пакао*. Зар онда неће услишити и слична преклињања Хришћана?

Постоји нешто што још више заслужује пажњу: МОЛИТВЕ КОЈЕ ИЗГОВАРАМО ЗА МРТВЕ ДЕЛОТВОРНИЈЕ СУ ОД ОНИХ ЗА ЖИВЕ. Живи поседују 'слободну вољу'. Они сами за себе одлучују шта ће учинити. Да ли ће у Рај или не. Чак ни Бог. Бог им једноставно показује путеве и начин покајања. Они сами бирају.

Мртви, међутим, више не поседују слободну вољу. Они више нису господари својих душа. Зато је лакше да Бог буде милостив према души. Због тога Бог услиши све што је учињено за душу.

Шта заправо наше молитве могу задобити кад је у питању душа? Две ствари: прва је да душа задобије милост у истом тренутку када се за њу молимо; друга је да душа може чак и да изађе из пакла. Да оде у Рај! Прва је извесна, друга - неизвесна, али не и немогућа. 'Милостиња, Литургије и помени су од велике користи за душу, оне су у стању чак и да избаве од пакла' (откривење Ангела Светом Макарију).

Чињеницу да душа може да се избави из пакла очигледна је и из следећих речи Господњих: 'Који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем' (Матеј 12:32), односно:

У БУДУЋЕМ ЖИВОТУ НЕОПРОСТИВА ЈЕ ЈЕДИНО ХУЛА НА ДУХА СВЕТОГА (а по тумачењу Светих Отаца - то је безверје или јерес, секташтво). Људи неће отићи у пакао само због овог греха, али је само он неопростив. Следи, дакле, да се сви други грехови, ма како озбиљни били (!), можда могу и опростити. А тада ће се душа избавити из пакла. Зашто бисмо иначе изговарали Трисвето и служили помене?"

Извор текста: ЛАЖ ЈЕ ДА ПОСЛЕ СМРТИ НЕМА ЖИВОТА, Србска Првославна Заједница Шид, прир. за штампу Мирко И. Нанић, са благословом Његовог Преосвештентва Епископ сремског Г. Василија, Шид 2005.

*НАПОМЕНА: види јеванђеље о гадаринском бесомучнику )

Назад на врх Go down
ruzical
напредни члан
напредни члан
avatar

Female
Број порука : 154
Година : 54
Локација : novi sad
Члан од : 22.07.2011

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Fri May 25, 2018 6:40 am

ШТА ЈЕ КОРИСНО ЗА ДУШЕ УМРЛИХ, ЧИМЕ ИМ ЖИВИ МОГУ ПОМОЋИ?
" 'Блажени милостиви, јер ће бити помиловани'. Али милостиња помаже и нашим умрлим. Неки рибар, иначе верски равнодушан, дао је једну рибу сиромаху. 'Нека то буде за моју нећаку Марију', помислио је, мада у то није веровао. Исте вечери покојна Марија се јавила сиромаху и рекла: 'Кажи мом ујаку да сам добила рибу и захвали му за то'.
Зар то није чудесно: земаљским, трулежним благом куповати Небеско, непролано благо?! Где још има такве трговине? Сем код Бога.

(Многи покојникову одећу и обућу и друге ствари после смрти спале, из неког сујеверја. Много је боље да их дају сиротињи. Много боље.)

Паљење свећа и кандила је исто једна врста молитве и жртве за наше умре.

Све што приносимо у цркви за служење Свете Литургије такође помаже да би се умириле душе.

Монахиња Софијана, која је била у другом свету, прича: 'Дошли су ангели, носећи милостињу, Литургије, свеће, уље, просфору... поред тога, чула су се посредовања сиромаха који су примили милостињу, говорећи: 'Нека ти Бог опрости'. Тада се чуо глас Господар, говорећи: 'Ево, молитвама мојих свештеника и моје браће сиромаха, дарујем опроштај овој души'.

Лична молитва и молитва праведника много помаже души покојника.

Године 1973. умрла је мајка једног монаха, оца Серафима из манастира Светог Павла на Светој Гори. Овај монах је замолио оца Константина, врлинског монаха из тог манастира, да се моли за душу његове мајке. Отац Константин је то чинио током 40 дана. Када је прошло то време, отац Константин је имао виђење непознате жене: 'Ко си ти?', упита је. - 'Мајка оца Серафима.' - 'И', шта желиш?' - 'Дошла сам да ти кажем да сам твојим молитвама задобила велико олакшање и у исто време да ти захвалим за оно што си учинио'.

Повремена утеха за душе није једино што могу да постигну наше личне молитве, дешава се и нешто одважније, нешто много чудесније: оне из пакла прелазе у Рај. Много је таквих случајева, али следећи је најчудеснији.

Један монах је обедовао са епископом кирским, Теодоритом. Док су седели за столом, монах је сакрио руку испод мантије. Епископ је упитао монаха зашто му је рука завијена, и померио је мантију и разоткрио је. Осетио је неподношљив задах. Монах је затив објаснио: 'Моја мајка је била удовица. Била је врло лепа и постала је блудница. Умрла је. Када сам спознао испразност светског живота, замонашио сам се. Био сам, међутим, врло забринут мишљу да ли се моја мајка спасла или није. Отишао сам у Тиваиду да видим старца, чувеног подвижника и светитеља и да га питам о томе. Нас двојица смо седам дана стајали на молитви и усрдно се молили. И у једном виђењу, показао ми се пакао и моја мајка како се кува у пакленим котловима, запомажући: 'Сине мој, спаси ме!' Истргао сам је из пакла и преместио у Рај. Тада сам се пробудио. И шта сам видео? Моја рука, којом сам зграбио мајку, била је повређена и неподношљиво је заударала, као и сада. Свети подвижник је имао исту визију.

Закључак? Лична молитва у корист душа није узалудна. Она им свакако користи - или им привремено доноси олакшање, или их избавља из пакла. Због тога смо ОБАВЕЗНИ да се молимо за своју преминулу браћу. Да кажемо: Господе помилуј их, што значи: Господе помилуј нас. То је ствар тренутка за душу, међутим, тај тренутак представља право благо! ОНА ЊИМЕ МОЖЕ ДОБИТИ ВЕЧНОСТ!"

Извор текста: ЛАЖ ЈЕ ДА ПОСЛЕ СМРТИ НЕМА ЖИВОТА, Србска Првославна Заједница Шид, прир. за штампу Мирко И. Нанић, са благословом Његовог Преосвештентва Епископ сремског Г. Василија, Шид 2005.

Назад на врх Go down
ruzical
напредни члан
напредни члан
avatar

Female
Број порука : 154
Година : 54
Локација : novi sad
Члан од : 22.07.2011

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Fri May 25, 2018 6:44 am

ДУША ПОСЛЕ СМРТИ
(Или: Моћ очишћења и искупљења;
Извор текста: Саборна црква Београд)
Старац Клеопа - Значај Свете Тајне исповести и Светог Причешћа за оне којиумиру

Најзначајније Свете Тајне за оне који умиру јесу исповест и Свето Причешће, као и помирење са свима. Али одмах након смрти служи се 40 дана Света Литургија и помени са разрешењем и милостињом, која помаже души када пролази митарства. Јер Црква, пошто нам је духовна мајка, моли се за душу, која јој је ћерка по дару, кроз крштење, да би лако прошла митарства.
Шта се дешава док душа пролази кроз ваздушне царине? Онда ту види колику је корист имала због исповедања грехова. Да Бог није између њега и нас ставио Тајну Свете Исповести, ни један човек не би се спасао. Јер, каже апостол Јаков: "Много сви грешимо и нико није без греха". Али између нас и Бога стављена је Тајна Исповести, која је друго крштење, као што каже презвитер, чули сте шта каже на исповести: "Од времена када си се другим крштењем крстио, по поретку хришћанских Тајни". Тада се види колико је душа имала користи од исповести, онда када пролази митарства. Зато, молим вас да запамтите: Када видиш да ти се разболи мајка, сестра, брат, жена, синовац, дете, отац, ћерка, немој прво доводити лекара. Прво доведи свештеника да би болесника исповедио и да би се он очистио од свих грехова.
Човек се мора исповедити обавезно барем четири пута годишње, читавог живота, за време четири поста, али поготово када видиш да се разболео. Онда позови брзо свештеника да га исповеди. А не онда када му се завеже језик и губи свест; него у времену када има чисту свест. И реци: "Оче, мајко, младићу, кажи шта си учинио!" Нека напише у неку свеску, ако зна нека се подсети свега, јер ако си успео да га наведеш на ваљану исповест, задобио си једну душу. Јер шта говоре Свети Оци? И ако је имао неко смртне грехе, врло тешке, ако је умро исповеђен, избавиће га Црква. Он остаје у аду само док се не очисти, јер каже Свето Јеванђеље: "Ништа нечисто неће ући у Небеско Царство!"
Чуо си шта каже један Светитељ? Видео је огњено море и из тог мора излазили су бели голубови као снег и летели су ка небу. И тамо беше пакао и чуо је галаму и кукњаву. "Како, Господе, из огња да излазе голубови?", упита се он. Голубови су биле душе праведника, који су се очистили епитимијом обитавања у аду и платили су све што су морали исплатити. Јер, Црква посредује са земље највише кроз Свете Литургије. Јер, жртва и откуп наш чини се Крвљу Господа Исуса Христа. Као што каже Апостол: "Његова Крв чисти нас од сваког греха".
Хришћанин, ако је умро исповеђен, и ако, сачувај Господе, има тешке грехе и није поднео епитимију, он ће епитимију издржати у аду. Али из ада га може избавити Црква, кроз Свете Литургије, разрешењем и милостињом и тако ће отићи у Рај. Али, ако је неко умро неисповеђен још из младости, а имао је смртне грехе, тешке, то је као кад би умро некрштен. Све службе које ће се на земљи служити за такву душу мало ће јој помоћи; јер ништа нечисто неће ући у Небеско Царство.
Тако су ђаволи поставили митарства, како би спречили да ико прође ка Небу. Знате ли зашто имају ову мржњу и завист против људи? Јер душе праведника допуњују број отпалих анђела. Овај свет онолико ће држати Бог, као што показује Свети Симеон нови Богослов, док се не допуни број палих анђела душама праведника. Читате ли у Псалтиру? "Отпали анђели здробиће главе и многих на земљи." Док се испуни број палих анђела из свих легеона; и од Херувима и од Серафима, и од осталих, који су имали исту мисао са сотоном, да би били исти као Бог. И зато мрзе толико ђаволи, јер знају да свака душа, ако прође на небо, као што каже Јеванђеље: "И биће сви као Анђели Господњи", биће на њиховом месту и одузеће им све. Зато чекају у ваздуху и говоре: "Ево, нас је Бог збацио са Неба, а ове душе желе да оду овуда Богу, и заузеће наше место!" И онда Господ допусти да ђаволи стоје на путу души, јер Бог је праведан, а не само милостив. Демони су поставили ове царине између неба и земље, да би бацили у ад оне што умру непокајани за тешке грехе. И ево како су поређани: Прва је царина због злоречја, друга због клеветања; трећа због љутости, потом похлепности итд, од најмањих греха до највећих. И ко није споменуо зло? Ко се није љутио? Ко није попио чашу више у свом животу? Или, ко није пао мислима, или у машти и делом у блуд, у опијање, колебање у вери, и у остале телесне грехове, или душевне, као што читамо у животу Свете Теодоре?
Чули сте шта је рекла Света Теодора када је стигла на митарство пијанства... ''Чудила сам се врло јер ђаволи су ме подсетили на све чаше ракије и вина које сам попила у животу. И показали су ми колико сам пила, у ком тренутку и са киме сам била и колико пута се напијала и колико пута сама пила. И питала сам Свете Анђеле: "Како све ово знају ђаволи?" Рекоше ми: "И они су били анђели!" Да знате, поред доброг Анђела датог му о Крштењу, који стоји са десне стране Хришћанина, имаш још једног анђела из легеона паклених господара, једног ђавола који стоји крај левог рамена. Он записује шта си зло учинио и које си зло говорио и све грехе учињене у животу, а добри анђео записује и добро и зло. Тако верује Христова Црква.
Сада да видимо шта се догађа са душом исповеђенога: када дође ђаво са свитком на коме су забележени сви људски греси, не налази их више забележене! Онда ђаволи криче, вриште и љуте се јер овој души која је имала велике грехе, побачаје, блуд, крађе, псовке, пијанке и друге, не налазе ништа записано. Ако је хришћанин, преко искрене исповести, разрешен од стране свештеника на земљи, Дух Свети брише тамо све његове грехе. Реч Христова каже: "Све што свештеник разреши на земљи, биће разрешено и на Небу". Нисте ли чули? Шта он свеже на земљи, биће свезано и на Небу. Само ако је човек био паметан у животу, ако се чисто исповедао, лако ће прећи застрашујућа ваздушна митарства трећег дана. И мериће му се добра дела са лошим. Добра дела јесу као драгуљи, а лоша дела као обичан камен.
Душа је врло мудра. Она види камо иде. Ако види да је на митарствима греси вуку наниже, почиње да плаче и бива тужна, поготово ако види хиљаде ђавола који је желе отети на свакој царини. И каже јој Анђео чувар: "Немој се плашити, душо, јер не познајеш суд Бога! Немој се плашити!" Душа се завуче под крила Анђела, када види онолико хиљаде демона. Ђаво је тако ружан да када би дошао овде где се ми налазимо, не би нико остао жив. Сви бисмо умрли због страха од палог анђела. Али душа када види хиљаде демона завлачи се под крила Анђела. "Господо моја, Анђели, немојте ме оставити! Плашим се пуно ових!" И кажу јој Анђели: "Немој се плашити, душо, јер си са нама! Ми смо Божија гарда, која ће те пратити! Сачувај Боже, да после 40 дана не паднеш у њихове руке! Али сада немој да бринеш, јер те ми чувамо!" У трећи дан наша душа пролази ваздушна митарства и тачно у трећи дан када је напустила тело, у истом тренутку стиже по први пут пред Престо Пресвете и Животворне Тројице. И шта она види тамо? Јер Свето Писмо каже: Бога нико није никада видео. Али Бога, Господа Исуса Христа, Њега је видео цели свет. И није ли био Бог? Видео је Бога и Авраам, Видео Га Мојсије; међутим, они су Га видели како је Он желео да се покаже. Али природу Бога нико није видео, нити Херувими нити Серафими. Суштина Божија је недоступна свакој рационалној мисли са Неба и земље.
Шта, дакле, види наша душа трећега дана, када по први пут стигне пред престо Бога? Ево шта види, по сведочанству Светих Отаца. Гледа неописиву светлост, милијарде пута силнију од сунчеве и осећа миомир Духа Светога. Чује песме Херувима и Серафима и појављују се неки облаци златни и плаветни, и клизе ка истоку, и Анђели клече над њима, заједно са душом. И одједном зауставе се на месту окренутом истоку. Јер, зато да запамтите, клањамо се ка истоку када се молимо што је престо Божији на истоку. Ниси ли видео шта каже Свето Писмо: "И насадише рај у Едему на истоку"! Нисте ли чули шта каже Псалтир, који држите у својој кући? Господ се вазнео на Небеса, на истоку. Значи, на истоку је Престо Пресвете Тројице.
И зауставе се ови облаци и Анђели су ту који клече заједно са душом која је иста као они. Трећег дана душа има да чује овај глас на Адамовом језику: "Носите ову душу шест дана у Рај". Јер у току шест дана пролази нам душа по Рају брзином мисли. Тада Анђели узимају душу брзином муње и воде је ка Рајским баштама. Када стигне душа тамо са Анђелима, нико не може исказати ону лепоту. И онда ће видети, као што каже Свети Андреј за један цвет из Раја, да је скупљи од свих народа света, од свих украса и богатства; јер онај цвет има живот вечни, никада неће више увенути или умрети. Тамо ће душа видети, као што рекох, "Рај сладости", "Палату новог Сиона","Небески Јерусалим" и колико још имена помиње Свето Писмо. Али велика радост је када душа чује песме милиона Анђела, Херувима и Праведника који певају тамо. Потом види шаторе праведника, који се помињу на парастосу, као што каже Свети Козма, који је био по Рају. Колике лепоте има тамо! Долази се на неке ливаде, на нека поља без краја. Појављује се дрвеће са златним листовима, златним цветом и под сваким стаблом по један шатор и у шатору златан сто, на дрвећу певају птице чија крила нико не може описати како су лепа; а ове птице неће умрети у векове векова.
И чуди се душа, јер код некога је сребрн шатор, код некога златни, код неког од оникса, од рубина, од сафира и од осталих драгих каменова који се помињу у Откривењу. Она ће видети да ни столови нису једнаки. И дрвеће доноси род на свакој грани по 70 врста воћа. Певају и лишће, и цветови, певају птице; теку реке меда и млека преко ових ливада. Миомир Духа Светога, којег човек не може исказати, велика је радост, али највећа радост душе када пролази по Рају је друга: сусреће се са својим рођацима и пријатељима. Да знате, браћо, да из нашег рода имамо и у Рају и у аду, јер Бог је праведан. Ко је чинио зло отишао је у ад; ко је чинио добро отишао је у рај. И тамо у рају познаћеш када стигнеш, деду или прадеду (рођаке). Ако би те сада питао: "Познајеш ли свог претка од пре триста година?", одговорио би: "Како познајем! Једва познајем онога уназад 50-60 година!". А тамо у Рају, познају се људи једни са другима. Свети Јован Златоусти каже: "Питаш ме како се душе познају у Рају? Сети се Јеванђеља и приче о богаташу и убогом Лазару. Како је умро богат, а како Авраам? Хиљаде година између њих прође и познали су се и говораху узајамно". Тамо у Рају сусрећу те рођаци, јер они имају, уколико су добро чинили, највреднију ствар – спасење, и говоре: "Е, мој нећаче, еј! Ти си онога из оне државе, и онога села. Ми смо твоји рођаци. Ми смо се упокојили прије тебе сто година, триста година. Ти си онога, ти нас не познајеш, али ми те познајемо. Ми знамо где одлазиш. Ти идеш на суд душе. На 40 дана има да се одлучи где ћеш отићи, у Рај или у ад. Ако нађеш милост пред Богом, и пошаљу те к добру, да дођеш поред наших станова, јер ево какву лепоту имамо овде; какве палате и каква чудеса, које човек не може да појми."
И ево тако дочекују душе, и душа путује по Рају шест дана. Онда душа заборавља да је живела на овој планети, да је имала мајку, да је имала сестру, да је имала брата... Јер она тамо гледа другу радост, страну за овај пролазни свет. И онда Анђео са Крштења када види да се душа радује врло, приближи јој се и говори јој овако, ако зна да је душа праведна: "Душо, ево, након 40 дана доћи ћеш и заузећеш једно место овде!" Али ако зна да је грешна, казаће јој: "Сестро, душо, немој се радовати; нисам те довео да останеш овде. Довео сам те да видиш шта си изгубила у кратком времену колико си живела на земљи, ако ниси имала страх пред Богом и ниси се исповедала и ниси постила и ниси ишла у цркву и ниси чинила добра дела!" Када душа чује да не остаје у Рају, јер она мисли да ће тамо остати у векове – толика је радост у Рају, смркне се и почиње да плаче горко. "Како не могу да останем?" пита Анђела чувара. Но, одговара јој анђео: "Овуда ћеш проћи да видиш колико су неки људи зарадили за мало времена, страхом Божијим и шта су изгубили неверници, који се нису поклонили Богу!" Тако пролази душа по Рају, што са она три која је прошла претходно пред Престолом Пресвете Тројице, то чини укупно девет дана.
А након девет дана долазе поново, као муње са неба, Анђели, и одводе је пред Пресвету Тројицу, и незамисливу светлост. Душа не види Бога, јер ни Херувими Га не могу видети; само светлост, неизрециву светлост, која се не да исказати. И заустављају се облаци и душа након девет дана чује ову реч, ако је праведна: "Ова душа нека има наслађење и радост без граница свих девет чинова Анђелских!" Али ако је грешна: "Ова душа да нема наслађење и радост без граница свих девет чинова Анђелских!" Ове речи ће чути након девет дана, а потом ће чути следеће: "Водите ову душу по аду 30 дана". Онда је узимају Анђели окрену је ка западу, ка пакленом месту, које нема краја. И онда ће душа, када је Анђели одведу у ад, угледати тамо шта пише Свето Писмо: "Пакао је најдоњи", "Бездан дубине", и "Језеро огњено" из Апокалипсе. Тамо ће угледати црва који не умире, о коме је говорио Христос, Бог наш; угледаће неугасиви огањ, црни огањ који гори милијарде пута врелији од земаљске ватре и који нема граница у својој дубини. Тамо ће видети најкрајњи и најцрњи мрак, шкргут зуба и тартар, о чему читате у Писму. И када види онолико мука и толико врста ђавола, угледаће и своје непобожне рођаке који се муче, као што је оне побожне видео у Рају. И рођаци знају куда ће проћи и излазе му у сусрет и вичу му: "Брате, нећаче, унуче, ти ћеш ићи на посебан суд. Молимо те из свег срца моли Бога и за нас, ако будеш завршио у Добру. Ево ми се мучимо овде толико година, по двеста, по триста, по пет стотина година!" Као што се радоваше душа у Рају када је видела рођаке на месту Добра, тако се сада жалости због свих ових рођака, који су, због грехова својих, били одређени за муке.
И пролазе тридесет дана брзином мисли, као муња, и душа види небројене и неизречене муке адске. Значи, тридесет дана по паклу, и са девет која су прошла када се вратила из Раја јесу 39 дана. А у четрдесети дан носе Анђели душу пред престо Пресвете и Животворне Тројице, у близину сетлости неизрециве, да би се Богу поклонила. И тада, на 40 дана, чуће ова глас на арамејском језику, глас Авраама, ако је душа праведна: "Водите ову душу у Ган Едем!'', тј. у наслађивање и радост без граница; али ако је, сачувај Боже, грешна, чује: "Водите ову душу у сеол или ад", тј. у пакао и муку. Анђели Божији, иако су добри и милостиви, ако им Бог нареди да је воде, са тешкоћом је воде, али је воде, у ад. Ако би неко видео како наша душа онда моли Анђеле, када види да је воде на муке, плакали би и темељи света. Завуче се испод крила анђелских и каже: "Анђели Божији, пресвети, предобри, немојте ме оставити! Куда ме водите? Чијим рукама ме водите? Ко ће ме извући оданде? Ко ће имати још милости према мени? Ко зна са лица земље каквим мукама одлазим?'' А Анђели плачу и говоре: "Сестро, душо, ми смо слуге Бога, ми имамо заповест. Не можемо ништа више учинити, осим како нареди Творац; да те водимо ка добру или злу!" И воде је, ако је, сачувај Боже, душа живела у злу, у греху и без покајања, воде је у ад, а ка Добру је воде ако је била добра и чувала закон Божји, воде је тада у Рај; према делима добрим или злим. То се дешава 40 дана након смрти. Зато Црква, духовна наша мајка, брине о нама и чини помене после одласка сваког смртника након 3 дана, на 9 дана и након 40 дана, јер се онда одлучује где ће стајати наша душа, у злу или у Добру.
Од четрдесетог дана остају још једна вратанца отворена за нашу душу. Ако је душа била у правој Вери Православној и била је истинити син Цркве Христове, и ако није пала у неку секту или залутала другде, или ако је имала тешке грехе а исповедала се и причешћивала, Црква је може избавити из мука адских кроз Свете службе и кроз милостињу. Црква је наша духовна мајка, која нас је родила на Богом даном Крштењу водом и Духом. Црква је Стуб и Тврђава истине, Црква је Тело Христово, Црква је невеста Јагњета, као што пише у Откривењу. Зато, она има велику смелост према својој Глави са Небеса који јесте Христос. Чули сте ста каже Христос у Јеванђељу: "Ја сам чокот, а ви сте лоза; који остаје у мени, доноси пуно рода, а ко не остане у мени, у ватру се баца".
Значи, запамтите! Ко не остаје у Цркви, не остаје у Телу Христовом. Ко се отцепи од Цркве, сви секташи који су изашли и премрежили свет – јер има тренутно преко 800 секти само у Европи – то је кукољ из пшенице, то је сотонино семе; "Господе, каже Јеванђеље, - ниси ли посејао добро семе на њиви Твојој? Одакле, дакле, кукољ? Зло биће, тј. ђаво, учини ово." Секташи јесу трава која расте у сенци Цркве, људи покварени у мислима и вери, преко којих сотона жели да обмане друге. Да их не слушате! Ко се отцепи од Цркве, отцепио се од Тела Христовог.
Ево да вам илуструјем: Ако би ово стабло било препуно до врха бехаром или плодовима, и ако би се један ластар некако откинуо и пао због тежине доле, да ли ће то још родити? Шта се дешава? Осушиће се и заложићемо ватру. Таква је и душа која се отцепи од Цркве. Отцепила се од Тела Христовог. Јер, Црква је, као што каже велики апостол Павле, Тело Христово. И онај ластар, и она душа која се отцепила од Цркве, у векове векова неће више родити и неће имати спасења. Јер, Дух Свети и снага Духа Светога долази преко силе рукоположења, од Апостола до епископа, до свештеника и од свештеника се предаје верницима преко Тајне које одреди Бог да их врши свештеник, као иконом Божанских Тајни. Ни на један други начин не долази Дух Свети у Цркви. Чувајте се! Бежите колико можете, као од ђавола, од оних што вас уче да се не поклоните Светом Крсту, или Богородици, или пак да не идете у Цркву, или да не слушате свештеника. Они долазе са сотоном у свом срцу, и у мислима, да вас одвоје од Цркве, од наше догматске истине, од наше Православне Вере, која је неизмењена већ 2000 година, од Христа. Сада су секте поникле као печурке након кише, а све секте су дошле углавном са Запада. Штампао сам књигу против секти, и показао сам тамо историју, одакле су дошле, и са којим циљем су дошле. Долазе са циљем, да нам кваре веру и народ, да нам погубе душе! Немојте излазити из лађе Спасења. Немојте ићи из Христове Цркве. Црква је наша духовна мајка. Она нас је родила водом и Духом на Крштењу. Значи да поштујете Цркву и свештенике и архијереје и Свети Синод. Држите се наше Цркве као и увек. Да будемо добри Хришћани да испунимо заповест Светог апостола Павла: Дајте ономе коме треба част - част; дужнику - дуг; коме страх - страх, и никоме немојте остати дужни. Шта пише у посланици Римљанима: "Свака душа нека се покори власти јер свака власт је од Бога". И поново каже: "Онај што се не покорава власти, законима Божијим се супротставља".
Изашла је нека проклета секта, врло опасна за државу и Цркву, која се назива "Јеховини сведоци". Они су највештији против власти, државе и Цркве. Да бежите од њих као од ђавола, као од сотоне! Ови, не само што нису хришћани, него су рђавији од свих незнабожаца. Чувајте се од сваке секте, останите синови Цркве Христове, као што су били дедови ваши и прадедови кроз векове. Останите у Цркви, држите се ваше мајке, која је Црква. Јер, сачувај Боже, и ако човек оде у ад због његових неисповеђених и непокајаних грехова, Црква га може извући кроз Богом дане Литургије, преко помена, милостињом и жртвом. Без Цркве нема спасења! Ко је изашао из Цркве нема више Христа, јер Црква је Тело Христово, ко је изашао из Цркве, није син Бога по дару Крштења, него постаје сотонин син, јер се отцепио од духовне мајке и предаде се својим мњењима и изгуби се. Господ нек вам помогне. Овим завршавам и молим вас из свег срца да имате страх Господњи, немојте заборавити молитву, и да се молите и за нас грешне. Амин.



Назад на врх Go down
vucko
нови члан
нови члан
avatar

Male
Број порука : 3
Година : 51
Локација : Podgorica
Члан од : 29.06.2015

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Tue May 29, 2018 5:15 am

КАКО ОЛАКШАТИ ЗАГРОБНИ ЖИВОТ НЕКРШТЕНЕ ДЕЦЕ? - Архимандрит Рафаил Карелин



Да ли се у цркви може молити за некрштену децу? Ово питање је само по себи горуће, као да је напојено болом – оно носи у себи посебно трагичан карактер за људе који су починили чедоморство, а затим пришли Цркви и кају се за овај грех. – «Зар је наше дете заувек погинуло, зар нема могућности да му се помогне?» питају они…
Свештеник им објашњава каноне Цркве, да је спасење без крштења немогуће, али то не олакшава њихово мучно стање између очајања и блесака неоствариве наде и они с молбом гледају свештеника као да он има власт и средства да им помогне ако буде хтео. Пред овим људским болом неки свештеници као да се повлаче и сликовито говорећи не могу да издрже тугу женских очију због изгубљеног цензурисаноинства, те почињу да их теше апокрифским предањем. Они лажу из самилости правдајући себе да лекари дају болеснику морфијум ако он трпи велике болове. Понекад се сами труде да поверују да је могуће да се спасу некрштена деца обраћајући се с молитвом мученику Уару или помињући их у одређене дане (Тројицка субота и празник чуда Арханђела Михаила). Црква је «стуб и утврђење истине», а свака лаж је од демона. Морамо указати оваквим родитељима пут између очајања и лажне наде, тачније како олакшати загробни живот детета.

Као прво, човек треба да постане свестан и да схвати зашто Црква у својим молитвама не помиње некрштене, зашто је у овом смислу тако категорична. Одговор је један: због љубави. Благодат црквене молитве, коју некрштени не може да прими само појачава његову патњу. Благодат, која није примљена као да се окреће против човека. Осећање губитка постаје за њега нарочито болно и оштро. Молитва мора одговарати духовном стању човека и степену његове пријемчивости. Постоји још и метафизичка страна питања, које се овде не дотичемо, тачније, некрштени у загробном животу остају под влашћу демона и у оковима првородног греха као проклетства. Они су оно тамно благо вавилонског цара о којем се говори у Библији. Служити погреб за некрштеног и певати «со свјатими упокој» значи лагати и лажју ширити власт демона над њима. Сама реч «спасење» има два аспекта, две стране, два значења – негативно и позитивно. Негативно значење је избећи неку опасност и невољу, на пример, искочити кроз прозор зграде у пламену, побећи од прогонитеља итд. Позитивно значење ове речи значи остварити главни циљ свог живота; спасити се значи заувек бити с Богом. Некрштени може да се спаси у првом значењу ове речи, односно да избегне паклене муке или да добије олакшање. Праведници, који су живели пре Христа Спаситеља налазили су се у паклу, али не у мукама, очекујући искупитељну Жртву. У једном од српских манастира постоји следећа фреска. Праотац Аврам седи на трону, окружују га душе деце; Аврам још није ушао у рај, али ово место, које се назива «наручје Аврамово» служи као обитељ за некрштену децу. Она нису у рају, али нису ни у вечним мукама.

У житију светог Григорија архиепископа Римског, описан је случај кад је он својом молитвом издејствовао ослобођење душе цара Трајана – познатог прогонитеља хришћана, од вечних мука, али ово не значи да је Трајан ушао у Небеско Царство – да би човек био у рају треба да има рај у својој души. Јефрем Сиријски и Василије Велики сведоче о томе да у паклу постоје различита места. Јефрем Сиријски пише да постоји место које се назива гејена, друго – тартар, треће – спољашња тама итд. Олакшање по молитвама угодника Божјих добијали су и пагани, о чему је душа египатског жреца говорила преподобном Макарију Великом. Некрштеном Господ може да да милост, али не и благодат Духа Светог. Некрштена деца у загробном животу могу да добију извесну утеху, али неће видети Господа.

Родитељи могу да помињу некрштену децу отприлике овако: «Господе, олакшајњихову судбину по вољи Твојој. Дај им милост коју могу да приме и немој моју молитву мојупримити као дрскост, већ као глас грешника, који се каје.» Али после сваке овакве молитве треба додавати: «Нека буде, Господе, воља Твоја, а не моја. Ти боље знаш шта је потребно сваком од нас.»

Некрштеној деци може да се помогне и тако што ће се сиромашнима давати милостиња.

У последње време почели су да се издају апокрифи, који се проглашавају за предање Цркве, као и изврнута тумачења хагиографских дела. На пример, у житију мученика Уара је написано да се светац молио за спасење рођака своје доброчинитељке Клеопатре и да је његова молитва била услишена. У његовом житију није речено да ли су Клеопатрини рођаци били крштени или не, а аутори нових апокрифа су измислили верзију о томе да је мученик Уар молитвеник за некрштену децу. Познати екумениста, митрополит Никодим Ротов, је чак сачинио мученику Уару канон као заступнику за некрштене пред Богом.

Има случајева, истина ретких, кад родитељи моле да се крсти мртво дете или крију да је оно умрло некрштено како би свештеник извршио хришћански погреб. Овде се показује неверовање у Цркву и тајна мисао да човек може да буде милосрднији од црквених канона. Међутим, обреди и тајне Цркве, који се обављају путем лажи или насиља остају без дејства; и више од тога, они изазивају Божји гнев. Некрштена деца се не налазе ни у светлу, ни у тами, ни у блаженству, ни у мукама. Њихово стање личи на тихи сумрак после заласка сунца док још није наступила ноћ.

Неки богослови су симболично изображавали пакао у виду концентричних кругова. Центар пакла је место на којем се налази сатана, где стоји престо Луцифера: што је ближи центар муке су теже, што је центар даље веће је олакшање, које душа добија. На спољашњем кругу пакла налазе се некрштена деца и најбољи пагани. До њих не допире паклени огањ, они не осећају муке, али тамо нема Бога. Свети Атанасије Велики, Григорије Богослов и Кирил Александријски сведоче о томе да некрштена деца неће бити у слави као крштена и да неће бити кажњена као грешници, који су свесно чинили преступе.

Шта да ради жена, која је у свом животу чинила чедоморства? Пре свега треба да постане свесна тежине свог греха, да се покаје и да замоли свештеника да јој да епитимију – црквену казну чије испуњење привлачи милост Божију. Крв се омива само сузама. У древном патерику постоји прича о томе како је неки монах био чобанин. Једном је на пустом месту срео трудну жену и ђаво је у његово срце убацио помисао да погледа како се дете налази у утроби мајке и он је расекао женин живот. Затим се ужаснуо због почињеног злочина, али није пао у очај, већ је отишао у пустињу и почео је да води подвижнички живот исповедајући пред Богом и монасима-пустињацима свој грех. Плакао је дању и ноћу сећајући се како је убио два живота. Протицале су године. Господ је открио његовом духовном оцу да му је убиство жене опроштено и заповедио је да му то каже. Неколико година касније Господ је поново открио старцу да му је опростио убиство детета, које је било тежи грех јер је дете умрло некрштено, али је заповедио да му то не говори да овај не би попустио у подвигу покајања.

Чедоморци треба да буду опрезни кад су у питању две крајности: 1) да не оправдавају свој грех трудећи се да не виде дубину свог пада и да не варају своју савест. Чак и ако је до убиства дошло нехотице не сме се заборавити да су нехотични грехови последица и казна за хотимичне, које је човек раније починио. Разуме се, они су лакши од свесних, али за њих је такође потребно покајање и очишћење. 2) Очајање је крајњи степен унинија, стање безизлазности. Човеку се чини да за њега више нема спасења. Како оправдање греха тако и очајање доводи до истог резултата: човек се лишава покајања – јединог пута ка духовном препороду.

Покајање родитеља доноси одређено олакашање душама убијене деце, пошто између њих остају неке невидљиве везе. Покајање привлачи милост Божију на целу породицу, оно растерује невидљиву демонску таму, која се као отровни облак налази у кући у којој је било планирано убиство. Али покајање треба да буде спојено са следећим условима: да се грех не понавља и да се човек труди да помогне другима чиме помаже да они не чине овај злочин. На пример, нека таква жена помогне жени, која је одбила да изврши чедоморство у издржавању и васпитању детета. Као што смо рекли, она може души убијеног да донесе извесну утеху и радост својом молитвом и милостињом датом сиромасима. Ова свест дуга према убијеном детету треба да јој да снаге да чини добра дела. Кад буде ишла у храм, исповедала се и причешћивала, кад у сваком живом детету буде видела одраз свог убијеног детета и испољавала према њему бригу и љубав, душа њене деце ће за то време осећати утеху.

Треба одбацити, као своје непријатеље, и лажну наду у безнадежност. На оном свету мајка ће још видети своју убијену децу и иако њено покајање није могло да им замени крштење она ће приликом овог сусрета као на ватреном испитивању моћи да им каже:

«Учинила сам велики грех према вама, али сам се затим целог свог живота трудила да учиним за вас све што сам могла.»

Из књиге архимандрита Рафаила Карелина „Како вратити породици изгубљену радост“, Сакт-Петербург 2004.
Назад на врх Go down
http://vukmanbelojevic.ucoz.com/
cecajeca
нови члан
нови члан
avatar

Female
Број порука : 15
Година : 47
Локација : Podgorica
Члан од : 13.01.2012

ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   Tue May 29, 2018 5:18 am


Назад на врх Go down
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ   

Назад на врх Go down
 
ОПШТИ ПОМЕНИ УМРЛИХ
Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
Pravosljavlje Forum :: ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ :: IN MEMORIAM-
Скочи на: