ДОБРОДОШЛИ НА АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ ФОРУМ

Ако још увек нисте члан нашег форума препоручујемо Вам да се региструјете и придружите нам се. Поделите са нама ваша искуства и мишљења. Желимо вам пријатан боравак и дружење на АНАСТАСИЈА - ПРАВОСЛАВЉЕ форуму.


Поздрав, чекамо вас !!!


КОРАК СРЦЕМ, УМОМ И РЕЧЈУ СТАЗАМА ПРАВОСЛАВЉА
 
HomePortalCalendarFAQ/УпутствоРегиструј сеПриступи
+ ДОБРО ДОШЛИ НА ФОРУМ! МОЛИМ ТЕ ДА НЕ БУДЕШ САМО ЧИТАЛАЦ ТЕКСТОВА. ПОСТАНИ ПРИЛОЖНИК ПРАВОСЛАВЉУ, ВЕЛИКА ДЕЛА СТВАРАЈУ МАЛИ ЉУДИ ПРОЖЕТИ ЉУБАВЉУ ПРЕМА ВЕРИ И НАЦИЈИ!!! + • + "Будите мудри као змије и безазлени као голубови". • + "Мудрост ће вас сачувати да вас вуци нe растргну, а доброта ће вас сачувати да ви не постанете вуци". • + Патријарх Српски, Г. Павле + •
ИЗВИЊАВАМО СЕ ПОСЕТИОЦИМА ФОРУМА ЗБОГ РЕКЛАМА КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ ИСПОД БАНЕРА (испод овог текста). РЕКЛАМЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ НА ФОРУМУ ИЗ ЈЕДНОСТАВНОГ РАЗЛОГА ЈЕР ЈЕ КОРИШЂЕЊЕ СОФТВЕРА ФОРУМА БЕСПЛАТНО И НА ИЗБОР РЕКЛАМА НЕМАМО УТИЦАЈ. ХВАЛА НА РАЗУМЕВАЊУ.

Share | 
 

 УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
АуторПорука
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:29 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ


Uploaded with ImageShack.us
Блажени мртви који од сада умиру у Господу (Откр. 14, 13).
Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1 Сол. 4, 12).

Када тугујемо за умрлима највише нас мучи следећа мисао: њих више нема са нама, ми их више нећемо видети. То је стварност, ми их више нећемо видети на земљи, они су заувек престали да живе овде.

Какав је твој удео човече! Ти живиш, добро или лоше али у сваком случају доживиш да те једнога дана не буде: положиће те у ковчег, однети и спустити у гроб и ту ћеш иструнути, постати глина: свим бишем својим претворићеш се у прах. Пролазе дани, недеље, месеци, после твоје смрти и ти као да још увек живиш у мислима своје родбине, још увек те спомињу и говоре о теби. Али, ето, проћиће године и десетине година и твоје родбине и пријатеља већ више неће постојати; тебе се више нико неће сећати, чак више нико неће ни знати да си живео на земљи. Такав је твој удео, човече, ако ти живиш само по плоти, а не по духу Христовом, не по вери у живот вечни!

Ах, вера, вера! једино ти можеш оживети душе наше, дати нам радост спасења; а без тебе? - ако би имао све земаљске радости, не би се дуго радовао и не би те могле утешити као спасоносна вера у Христа. О, браћо, како би нам било тешко да живимо на земљи без вере! Како би нам тада било ужасно тешко да се растанемо са нашом родбином и још теже да прихватимо своју сопствену смрт. Ако не би било вере то би и наша смрт била погибељ свега, а сам наш живот би се показао као једно бесмислено трајање, битствовање без икаквог циља; тада би ми, будући разумна бића, били несрећнији од свих створења на земљи, зато што удес свој ми знамо, разумемо, не као неразумне животиње. Како пак и зашто брате да се лишавамо вере, да својом вољом одгонимо такву сапутницу блаженог живота? Радосно је живети уз светлост вере и само при њеној светлости ми можемо припремити себе за достизање небесног, вечног живота. Ако имамо вере, наш растанак од родбине није неутешан, ми их духом својим пратимо и са оне стране гроба, у ту чудесну и тајанствену земљукуда одлазе сви смртници, а ниједан се не враћа. Тако, пријатељи моји, много утехе ми можемо имати од вере; с њом ми можемо угодити Богу и добити од Њега вечни живот. А без вере - једино мучење, неизбежна смрт, и пропаст свега!

Управо зато је апостол Павле и писао хришћанима свога времена: Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу (у вери у Исуса Христа) довести с Њим (у вечни живот) (1 Сол. 4, 13-14). Зато нама не доликује да се жалостимо због браће наше који су отишли у вечно битије; то приличи само невернима. Већ ко верује да је Исус Христос умро и васкрсао, тај је уверен и у Његове речи: Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у Мене ако и умре, живјеће (Јн. 11, 25). Ако ми верујемо да је Исус Христос истинити Бог, то такодје морамо веровати да су и све речи Његове, сва обећања Његова истинита. Вера у Бога Спаситеља, треба све у нама да оживљава; и сваки који живи, како говори Сам Господ: и верује у Мене неће умријети вавијек (Јн. 11, 26). За таквога човека, смрт је само прелаз од временог битија ка вечноме, излазак из овога света и пресељење у живот бољи, бесмртан. Ко пак од нас не жели да задобије за себе боље? Може ли коме од верних да буде непријатно да се реши, како се апостол Павле изразио: ослободити се од уза којима смо везани за земљу, и са Христом бити? Чак и они који љубе овај свет, који у злу лежи, и теже дуговечности, што су дуже овде добијају само горчину од њега. Још горе ће бити онима које весели овај свет и које привлаче његове варљиве насладе. Такви у ствари и нису хришћани, и живе овде као да не верују у Христа, Сина Божијег, Који се молио Оцу Својему: Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са Мном гдје сам Ја ...(Јован 17, 24). Који љуби овај свет, у таквоме како говори Свето Писмо, нема љубави ка Богу (1 Јован 2, 15); и зато он не говори од чистога срца, као пророк Давид: жели и умире душа моја за домом Господњим; срце моје се отима ка Богу живоме. Када ћу доћи и стати пред лице Божије? Из тог разлога и пише свима хришћанима возљубљени ученик Христов: Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет љубави Очеве нема у њему; јер, све што је у свијету: похота тјелесна, похота очију и надменост живота, није од Оца него је од свијета. И свијет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавијек (1 Јован 2, 15, 16-17) у радости и благој нади непоколебљивој.
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:31 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ ( 2 )


Uploaded with ImageShack.us

Блажени мртви који од сада умиру у Господу (Откр. 14, 13).
Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1 Сол. 4, 12).



И тако, возљубљена браћо, имајући тврду веру у обећања Господња, сада одагнајмо од себе сваку скорб и страх који происходи од смрти, размишљајмо о бесмртности која предстоји души по исходу из овига света. Слуге Божије би увек тако требало да поступају, а особито онда када се растају од умрле браће. Ако смо верне слуге Христове, можемо доказати да смо истински верујући, ако престанемо да тугујемо за умрлима. Ако смо верни то ћемо пребивати на земљи као у тудјој отаџбини, и живети овде као странци и избеглице; и тада нећемо туговати већ ћемо благословити тај дан у који Господ разреши свакога од нас од уза овога света и приведе нас к нашем дому, уведе нас у оно Царство које нам је припремио од настанка света (Мат. 25, 34). Који то браћо страник не жури да се врати у своју отаџбину? Који се то морепловац запљускиван таласима, не радује повратку у тихо пристаниште? Да ли онда треба и ми да се жалостимо и плачемо неутешно када испраћамо своје рођаке у бољи живот, где нема печали ни уздаха, већ радост, мир, спокојство безгранично? Такво стање произилази наравно отуда што нам недостаје вере у то да је Бог истинит у свим речима Својим, у свим обећањима. Размислимо браћо, ако би нам нешто обећао да уради важан човек који се налази уз цара, зар ми не бисмо поверовали његовом обећању? Може ли бити да нас је обмануо Син Божији? Ако нам је Он обећао да ће нас по изласку из света примити тамо где се и Сам налази - седи са десне стране Бога Оца, онда откуда сумњати у то?

Чујте ви, који сада тугујете због растанка са рођацима својим, послушајте колико користи има онај који одлази из овога света и како то треба да нас радује, а не жалости. Јеванђеље нам сведочи о томе да када су ученици Господа нашега били ожалошћени вешћу о растанку са Њим, Он Сам им је рекао: “Када бисте Ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу ...(Јован 14, 28). Овим речима, Господ нас је научио да и ми, када они које волимо напуштају овај свет треба више да се радујемо због тога, а не да тугујемо. Блажени Павле је говорио: Јер је мени живот Христос и смрт добитак (Фил. 1, 21). Из тога следи, да када верујући у Христа одлази из овога света, то не само да се ничега не лишава, већ напротив задобија себи вечни покој.

Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:35 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ (3)



Uploaded with ImageShack.us

Блажени мртви који од сада умиру у Господу (Откр. 14, 13).
Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1 Сол. 4, 12).

Када би хришћанин засигурно (тврдо) знао и увек имао на уму да се он овде налази у ропству, издржавајући тамницу (духовно), да се он овде лишава слободе чеда Божијих и гледања лица Божијег, то би он пре свега плакао и туговао због тога што се тако дуго овде задржава, што се тако дуго не враћа у своју отаџбину, своме Оцу Небеском, Оцу дарежљивости и сваке утехе. А да је то заиста тако, послушајте како су Светитељи овде уздисали, како су се жалили на ову, за њих истински (заиста) земљу изгнања и долину плача. Авај мене!, вапио је Давид, јер се продужише дани моји. Слично и пророк Илија: доста је већ Господе! - говорио је - узми душу моју (3 Цар. 19, 4). А апостол Павле је сматрао себе бедним (јадним) само зато, што га нико не може избавити како се изразио, од тела смрти ове (Рим. 7, 24). И не само да су Светитељи тако говорили, већ и Светији од свих Светитеља, и Он - Господ наш, - вапио је: “Али се Мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши (Лука 12, 50). И сваки од нас, коме предстоји по обећању Божијем прећи у Царство Христово и наслађивати се светлошћу Небеског Царства, не треба ли да плаче овде и да тугује, што се још увек није удостојио тога, чега су се свети удостојили добити. Ето заиста је тако! А ми по своме неразумевању плачемо и тугујемо због тога када Господ удостоји некога од блиских наших позвати к Себи.

Нисмо разборити браћо и нисмо благодарни у расуђивању добродетељи Божијих па пуно тога што нам је Бог послао чак и не признајемо за доброчинство. Колико пак неразумно поступамо кад молећи Бога да у свему с нама буде Његова воља, истога часа се противимо овој вољи и горко ридамо када Бог позове некога из овога света! Зашто пак онда и молимо Бога: да дође Царство Твоје - када нам је толико угодно и земаљско ропство? Зашто се молимо за то, ако више желимо да на земљи служимо непријатељима Христовим, него да царујемо са Христом на Небу? Зато браћо зар не треба да презиремо све земаљско и да се радујемо само очекивањем вечних блага? Управо се у томе и састоји разлика између нас и људи овога света који увек ропћу и тугују када бивају лишени земаљских блага. А ми браћо не треба да тугујемо када некоме од нас дође час да се растанемо са земљом и да идемо ка Христу, у Његово Небеско Царство. Јер Царство Његово није од овога света, није времено и пролазно већ како је речено: Господ је на Небесима утврдио престо Свој (Пс. 102, 19) те оно и јесте тамо. Све је речено у Писму и истина је. Зато треба да се боји смрти само онај ко није рођен водом и духом и ко ће се по одласку из овога света вечно мучити у огњу. А онај који верује у Христа и не сумња у Његова обећања, треба да се радује приближавању своје кончине и да кличе: Сад отпушташ у миру слугу својега Господе, по ријечи Твојој (Лука 2, 29).
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:38 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ (4)


Uploaded with ImageShack.us

Блажени мртви који од сада умиру у Господу (Откр. 14, 13).
Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1 Сол. 4, 12).

И како да се не радује подвижник Христов дану своје кончине? Зашто би се он плашио часа пресељења своје душе на небо? Шта је за њега смрт? Не друго до тамнички стражар који отвара врата и пушта на слободу, или небеска звезда која показује пут, спроводник из ове мрачне долине у чудесна насеља Божија, где га чека обиље радости пред лицем Његовим у векове (Пс. 15, 2). Смрт је само за грешнике љута; а ко је очистио душу своју сузама покајања, ко је овде прошао уским и тегобним путем, тај верује у Господа; који стварно верују у Њега, постају већ оправдани. И смрт за праведника није страшна: на самртном одру душу његову обузима покој, и кончина његова је слична тихој светлости која се гаси. Он већ тада види утешну наду: иза њега - многометежно море земаљског живота, а пред њим - тихо пристаниште небеског покоја; у прошлости - напор, скорби и сузе, а у наступајућем - неизрецива радост, вечно весеље. Јер који сеје овде сузама, радост ће пожњети (Пс. 125, 5), како је речено у Писму; они који плачу у овом животу, вечно ће се радовати у животу будућег века. Зато и Писмо говори: који се боји Господа благо ће бити напослетку; он ће у дан кончине своје обрести благодат (Сир. 1, 13), обрешће у Господу милост и пуно спасење у Њему.



Uploaded with ImageShack.us
Блажени мртви који од сада умиру у Господу. Овако говори Дух, да почину од трудова својих (Откр. 14, 13)! Зато браћо немојте туговати за онима који су имали блажену кончину, хришћанску смрт; имајте увек на уму да постоји и други живот, - живот неземаљски, живот предиван, бесконачан. Овај пак живот до кога је људима толико стало и који желе више од свега, тако је сиромашан, сујетан, ништаван, чији ниједан минут није вредан уколико не служи припреми за живот будући. Зато молим вас, почните што пре да се припремате за живот будућег века, постојано или што можете чешће размишљајте о нашој небеској отаџбини и тамо се преселите духом, у тај спокојан и тихи крај и тамо лебдите, у тој радосној и безметежној земљи. О, небо! Како оно обилује весељем! Како је оно преиспуњено радошћу! Мисао, устремљена ка нашем животу горе, увек доноси отуда души небеску утеху, тихо, радосно спокојство. И једна једина минута проведена тамо богољубивим умом, дуго одгони из срца мрак земаљске печали (туге). На тај начин, ако будемо уразумљивали себе сваки дан, трудећи се да имамо мисли о загробном животу и да тиме тешимо себе, тада и сам наш живот печални неће нам више бити тако тежак.
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:41 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ (5)



Uploaded with ImageShack.us

Блажени мртви који од сада умиру у Господу (Откр. 14, 13).
Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1 Сол. 4, 12).


Kо хоће да плаче за умрлим, тај нека плаче, само не тако као они који немају наде на живот вечни, већ како доликује хришћанину. И Света Црква нам не забрањује да плачемо за умрлима; она ставља следеће речи у уста умрлих: погледајте ме безгласна и бездихана, плачите за мном браћо и пријатељи, сродници и познаници ...
Зато плачите за умрлима, али тако да ваше сузе буду сједињене са молитвом Богу за њихово упокојење, а не тако како многи од вас, који видећисвоје мртве како их спуштају у гроб, сатиру се од плача. Њима се чини да се они од њих растају заувек, и не пада им на ум да ће једнога дана мртва тела оживети и изаћи из гробова својих; управо зато они тако и плачу и ридају неутешно над њима.
Станимо браћо уздржимо се од таквог неразумног плача коме се предају једино они који су лишени наде у бесмртни живот, већ плачимо као када се растајемо на кратко време, као они који имају тврду веру у загробно битије душе и који очекују живот будућег века. Тако плакати, тихо и умилно, не само да није грех и безумно, већ и похвално увек долично осећајном човеку. Тако је плакао и Сам Господ код гроба Лазарева иако је знао да ће га за који тренутак ослободити од уза смрти и извести из гроба.
Треба знати и зашто плакати како би се удостојили оне утехе о којој је Господ рекао: Блажени који плачу јер ће се утешити (Мт. 5, 4). Ако неко лишивши се рођеног свог плаче јер неће моћи да живи без њега, да живи без његове помоћи, то је плач туђ Богу и неће му донети утеху од Њега. Они који плачу због бриге ко ће их хранити, ко ће их одевати, нису блажени. Ко се више узда у човека неголи у Бога, тај није пријатељ Божији, није близак Богу; зато он и не разуме речи пророка: Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткријепити (Пс. 54, 22).
Сви који немају наду у Живога Бога, су мртваци пред Њим, због дрскости су лишени живота Божијег, оног суштинског у њима, због неверовања и окамењености њиховог срца. Сви такви плачу без утехе када се лишавају човека на кога су полагали сву своју наду и уздање.
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:43 pm


УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ (6)


Uploaded with ImageShack.us

Блажени мртви који од сада умиру у Господу (Откр. 14, 13).
Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1 Сол. 4, 12).
Ти плачеш зато што ће те после смрти твога пријатеља, брата, рођака, снаћи сиромаштво, лишење земаљских блага, што ти без њега нећеш имати на земљи где главу склонити? Ако се то догађа са тобом и више од тога, не треба због тога да плачеш: такав плач ће само показати твоју малодушност. Размисли само са ким ћеш се поредити када будеш злострадао у овом животу? Није ли са оним Божијим људима који су овде живели у оскудици, у невољама и патњама ? Не уподобљаваш ли се Самом Господу Који није имао овде где главе склонити? Хеј, заиста је тако! И ти због тога плачеш? И таквим уделом не желиш бити задовољан? О, неразумни! Теби изгледа више одговара да будеш подобан ономе који је у аду, у адским мукама, чуо: сети се да си ти примио добра своја у животу своме (Лука 16, 25). Видиш ли како је важно умети плакати и знати због чега плакати. Плакакле су и жене јерусалимске и то плачем потпуно исправним, по нашем мишљењу оправданим, јер су оне плакале због губитка Онога Који је творио само добро и то многима и многима. Али чак и те жене, Божијом

правдом нису биле оправдане, већ само поучене због чега треба да плачу: кћери јерусалимске! Не плачите за Мном, него плачите за собом и за децом својом (Лука 23, 28).

Ништа обрати на ово пажњу брате мој, ништа тако не чини човека чистим, бестрасним ка земаљском и ништа тако не узноси дух његов и не приближава Богу као злопаћења и ропство у овом свету. Невоља и жалости су на земљи били удостојени сви служитељи Божији што је посведочио и апостол Павле, који је говорио за себе: него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тијескобама (2 Кор. 6, 4). Дакле не будимо малодушни када нас сустигну лишавања и злопаћења у овом свету, не будимо умом својим слични малој деци; него схватимо у шта нас у ствари увлачи Божија мудрост када нас овде сналазе невоље и туге. Сине Мој! - говоре речи које нам долазе од Бога, не занемаруј карање Господње, јер кога љуби Господ онога и кара (Јевр. 12, 5-6).
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:45 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ (7)


Uploaded with ImageShack.us

Блажени мртви који од сада умиру у Господу (Откр. 14, 13).
Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1 Сол. 4, 12).


Ако ми у овоме свету трпимо разна злопаћења то Господ поступа са нама као са вољеном децом; а онај који остаје без икаквих невоља, попут оних који неће да знају за Бога, он није Божији. Господ остављајући мир свим својим ученицима, говорио им је: ви ћете имати туге, али ће се туга ваша обратити у радост (Јован 16, 20). Снашле су нас привремене невоље, зато ћемо задобити за себе вечну радост. Плакале су и то великим плачем и сестре Лазареве за својим умрлим братом, али су се зато после радовале када га је Господ васкрсао из мртвих. И ми сада плачемо, чак много плачемо за преминулим својим, спуштајући њега у гроб и затрпавајући раку,али не без вере у Божије свемогућство и обећања нашег Спаситеља. Знајмо да је Божија одлука да васкрсне све људе од почетка века. Још је у древна времена Бог о томе открио пророцима Својим.

Као доказ тога је делотворна свака реч Божија, још у древна времена су оживљавали мртваци: једанпут дувањем пророка Илије, а други пут додиром мртвог тела Јелисејевог. И Господ да би све утврдио у вери да ће доћи време да мртви опет живи буду, једном је васкрсао Јаирову кћи, други пут удовичиног сина, трећи пут Лазара који је већ почео да се распада. Тиме се после двоструког и троструког оживљавања мртвих у нама утврдила вера у свеопште васкрсење мртвих: пред двојицом или тројицом сведока да престане свака сумња. Осим тога, Сам Господ је благовестио: Ја сам васкрсење и живот: који верује у Мене и ако умре живеће (Јован 11, 25). И још је говорио: јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићиће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јован 5, 28-29). И када је Живот наш из гроба засијао, тада се по речи Господњој и гробови отворише како проповеда Јеванђеље, и устадоше многа тијела светих који су помрли; и изишавши из гробова по васкрсењу Његову уђоше у свети град и показаше се многима (Матеј 27, 52-53).
Како постоји пуно људи тврдога срца да би поверовали свему овоме што су пророци предсказали и Господ лично, то Господ још од стварања света до наших дана даје нам самом природом пример васкрсења мртвих, умртвљењем за време зиме свих биљака и враћање у нови живот са новом годином. Природа јасно поучава ономе чему учи Јеванђеље: јер у Бога је све могуће што каже (Лука 1, 37). И Господ, Син Бога Живога говори: Отац Мој досада дјела и Ја дјелам (Јован 5, 17). Погледајмо пак на видљиву природу, како у њој дела Творац наш, како свемогућа реч Његова, изречена при стварању света, није изгубила ништа од силе своје до наших дана. Погледајмо на земљу зими, када она бива покривена дебелим слојем снега, и на дрвеће на којем нема лишћа, зар бисмо могли и замислити ако би се то догодило да видимо први пут да ће та гола земља и то голо дрвеће на њој када прође неко време опет зазеленети травом и олистати и процветати и донети плод? Или још ово: видимо лети велико мноштво инсеката и гмизаваца па зар они не проведу целу зиму у некој пукотини као да су мртви? Исто тако, и та обамрла бића како видимо излазе из стања безживотности напуштају своја зимска станишта и изнова се радују животу. Зар ти све то не доказује маловерни човече да ће и за тебе настати сурова зима за све неизбежна смрт, али Онај Који је из ничега призвао у постојање сву твар Који и сада рој безбројних бића после изласка из зимског сна изводи у нови живот, призваће једном и све нас ка животу непролазном, васкрсавајући из праха и сама тела наша? “речима стварах”, - рекао је Господ.
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:48 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ ( 8 )


Uploaded with ImageShack.us

Блажени мртви који од сада умиру у Господу (Откр. 14, 13).
Нећемо пак браћо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1 Сол. 4, 12).


И ми треба да верујемо речима Господњим тим пре што је Он Сам рекао: небо и земља ће проћи, али речи Моје неће проћи (Матеј 24, 35). И како да не верујемо Ономе, Који је при стварању света само рекао: “Нека буде”, и по Речи Његовој појавило се небо и земља? Како не веровати када и сами спознајемо да је веран Господ, како пише у Писму, у свим речима Својим (Пс. 144, 17), и нема неправде у Њему: ниједна Његова реч не остаје неиспуњена.
И ми верујемо да је истина то што каже Господ, да ће мртви оживети и изаћи из гробова својих: зато и сваки од нас верујући у ово, говори пред Богом: чекам васкрсење мртвих. Међутим, при погребењумртвих, код многих од нас открива се несагласност између вере и видљивог маловерја: и тада они плачу и ридају тако горко, тако безнадежно, као да се растају с њим заувек, као да васкрсења из мртвих никада неће бити.
О безумља нашег и неодлучности нашег срца да поверујемо у оно што нам је предсказао Господ! Ако заиста верујемо у Свемогућег Бога, Који је речју Својом створио сву васељену, можемо ли сумњати у Његово обећање да ће све трулежно претворити у нетрулежно и смртно учинити бесмртним (1 Кор. 15, 53)? Можемо ли и помислити да Он све то неће испунити? Ах, па није ваљда да Онај Који при стварању света само рече и све би, заповеди и све настаде, не може једино да мртве поврати у нови живот! Еј, у Бога не остаје неиспуњена ниједна реч!

Када бисмо веровали речи Господњој, када би увек имали пред очима сведочанства силе Господње, јер Господ Бог увек чудотвори у природи. Ето, почетком пролећа животворна топлота сунца извлачи из земље и дрвећа растућу силу и сходно особинама сваког растиња, одева их различитим цветовима и плодовима. Неће ли тако и благодат Светога Духа дејством Своје животворне силе, оживотворити тела наша, износећи на видело и најскривенија дела наша и речи, чак и помисли наше?
Зар је узалуд Господ наш рекао: нема ништа скривено што се неће открити ни тајно што се неће дознати (Лука 12, 2). Тада ће за сваку празну реч, како благовести правда Божија, коју рекну људи дати одговор Богу (Матеј 12, 36). И не само на речи или дела већ и на саме помисли наше тада ће се обратити пажња: то се може видети чак и из тога што ми и данас по изразу лица или начину ходања разликујемо ко је каквим мислима обузет, радосним или тужним, смиреним или гордим: тим пре Свевидећи Бог може знати и исказати пред свима ко је чиме био обузет и шта је пре свега мислио у овом животу. Јер је казано: јер ћеш због својих речи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен (Мат. 12, 37); али, што су за нас речи то су за Бога помисли јер у духовном свету оне служе уместо речи.
Ако у животу нема самих дела, то и жеље и наклоност (стремљење) човека веома мења његову спољашњост тако да се и по изгледу разликује празнословац од трудољупца, надмена особа од кротког човека, очигледно је који је од нас трговац, мајстор, чиновник, или прост радник сада више поднео напора и невоља ради Господа, тај ће се по васкрсењу више разликовати од лењивих грешника. Тада ће се први, то јест они који су сада скрушени и смирени пред Господом, показати у слави Преображења Господњег на гори, очишћени од сваке скверни тела и душе и убељени као снег и у светлости таквој биће понесени ваздухом у сретање Господу; последњи пак остаће у низу сви непокајани грешници који су и умом и срцем били привезани само к земљи, показаће се у свој својој наказности и спустиће се у ад заједно са непријатељем Божијим, ђаволом и сатаном. Тако је пак речено и у Писму: Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога (Пс. 9, 17). Њихов је крај погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско (Фил. 3, 19).
Блажен је онај који сада говори од свега срца: чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. Блажен је онај слуга чији је ум обузет неземаљским ,а не привременим животом ,који испитује Божанствена откровења и припрема се за нови живот, живот који ће доћи на крају овога века.
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:53 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ (9)


Uploaded with ImageShack.us

Бдите, јер не знате дана ни часа у који ће доћи Син Човечији (Мт. 25, 13).

Ове речи Самога Господа, према томе, несумњиво сведоче да ми не знамо и не можемо знати, да ли је далек или близак тај час, тај тренутак, када ће доћи Господ, Судија и Дародавац наш и узети нас к Себи на Суд ради награде или осуде.

Несумњиво је ово истина, али ако она није очигледна за све, можемо са сигурношћу рећи да је свима јасно то колико је мало известан тренутак наше смрти.
Да ли је знао почивши о дану и часу своје смрти, када је почињао последњи дан његовог живота? Он је стао да се помоли за изненада умрлог свог рођака, а и сам је неочекивано прешао у тај загробни живот; он је желео да проведе дан у кругу родбине и пријатеља, и у трептају ока прешао је у онај свет, где су милиони и милиони душа њемунепознатих; он је ушао у храм да би се молитвено узнео ка Господу, Владици живота и смрти, да би се узнео само мишљу, а Господ га је из храма пак, позвао к Себи, окончавши његово земаљско битије.
Није знао почивши, а не зна и нико од нас “ни дана ни часа” у који ће доћи к нама Судија и позвати нас к Себи.
Зар нема никакве утехе у тој мрачној неизвесности грознога часа смрти, који може да нас сустигне свакога минута, и код куће, и на путу, и у храму, и у кревету?
Господ нам даје и утеху и оружје против ужаса изненадне смрти, у једној реченици - бдите, јер не знате дана ни часа.
Бдите, јер не знате тренутак смрти, већ је увек очекујте, увек мислите на њу, и у том ишчекивању, у тој сталној спремности за сусрет са смртним часом, наћићете и утеху у изненадној смрти и оружје против њеног ужаса. Смрт је неизбежна за свакога од нас, то свако зна, а мање-више сви се труде да одагнају од себе мисао о смрти. Зашто је то тако? Зато што земаљски живот ми у потпуности осећамо, сви у њему налазимо више или мање радости, или у крајњој мери постојаност наших животних сила и активности, а шта ће бити с нама иза гроба, све нам то изгледа тајанствено и тешко разумљиво.

Да, будући живот нам је непознат, али зашто бисмо покушавали да га упознамо: ми нисмо својом вољом дошли у овај живот и у овај свет, нити ћемо својом вољом напустити овај свет. Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи; јер ако живимо Господу живимо; ако ли умиремо Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо (Римљ. 14, 7-8). Господ нас је по Својој вољи увео у овај земаљски живот, Господ ће нас, пак, по Својој вољи увести и у други живот; рађајући се, ми нисмо могли знати какав нас живот очекује на земљи, умирући не знамо шта нас чека у животу с оне стране гроба, знамо само толико да се наш долазак у овај свет, као и наш одлазак из њега савршавају по вољи Господа, Владике и Промислитеља свих; знамо и више од тога. Да ради нас Христос и умре и васкрсе и оживе, да и мртвима и живима господари. Нека је благословено Име Господње и у часу нашег рођења и у часу наше кончине!

Али ако је непознато шта нас очекује у загробном животу, то нам никако не даје за право да овоземаљски живот проводимо лакомислено. Ко се спрема на далеки пут, у земљу непознату, тај се још доста пре поласка интересује шта ће му све бити потребно на том далеком путу, да у тој далекој, непознатој земљи не би патио од хладноће, глади, врућине, какво оружје да понесе како би сачувао свој живот и здравље од непријатељских насртаја. Управо тако пак, и сваком човеку коме предстоји ићи по мрачном путу смрти у тајанствени загробни свет, неопходно је по речи Господњој бдети, непрекидно и пажљиво размишљати о ономе што је потребно прибавити овде за тај далеки непознати пут.
Назад на врх Go down
Tijanabgd85
истакнути члан
истакнути члан


Female
Број порука : 662
Година : 31
Локација : Спаси, Боже, људе своје,
Члан од : 11.12.2009

ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Sat Feb 09, 2013 1:56 pm

УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ (10)

Uploaded with ImageShack.us

Бдите, јер не знате дана ни часа у који ће доћи Син Човечији (Мт. 25, 13).


Бдите увек браћо! О овом земаљском телу и његовој лепоти и украшавању, снази и елеганцији, нема потребе да се старамо ради будућег живота, тело наше ће остати овде као плен црва и трулежи. И када се наш земаљски храм телесни разори, саздани од Бога имамо храм вечни, нерукотворени на небесима.

Али, не само да је трулежно, већ то тело уноси у душу привезаност и страсти ка излишним и штетним задовољствима његовим, којих је потребно ослободити се још у земаљском животу, да ушавши у небеско станиште не нађемо се наги. У свету смо окружени породичним и друштвеним бригама о којима треба да се старамо само толико колико је за данас потребно, јер не знамо дан у који ће изићи дух човечији и у који ће пропасти сви његови земаљскипланови. Знамо да постоје веома богати људи, обасути славом, али нека вам је све то доступно, не приклањајте к томе своје срце, јер ће све то остати овде, док тамо - слуга и господар, богати и убоги, стоје пред Богом у истој части. Тамо се види и вреднује само душа и њене врлине и дела. Ако у срцу постоји гордост, завист, злоба и друге страсти, треба их благовремено искоренити из срца јер су то опасни сапутници на путу у живот вечни; као што овде од тих страсти нема мира, тако и тамо страсти неће дати покоја души, неће дозвољавати да се настани душа у царство мира и љубави. Тамо је потребно срце очишћено од страсти, које стреми к Богу благочестивом љубављу к Њему, украшено смирењем, незлобивошћу и кротошћу и оно је драго и мило у очима Бога и светитеља Његових. Ако се душа на овај и сличан начин припреми, онда јој неће бити страшан час смрти ма када и ма где нас он сустигао.

Нека би дао Господ да сви умиру са јаком вером и чистим животом, јер како можемо знати са чим одлази душа преминулога у онај свет? Због те недоумице срце боли у неизвесности какав је будући живот наших ближњих. Јер, шта нам ваља чинити да би успокојили своју стрепњу и страх због оних који су се преселили у далеки свет? Родбина и пријатељи њихови, који су их и испратили у далеку земљу, непознату, брину да отишли тамо не оскудевају у било чему. Обично се труде да им пошаљу помоћ и утеху, по мери својих снага и љубави, не питајући чак ни да ли су им помоћ и утеха потребни. Тако смо пак дужни поступати и ми са умрлим нашим ближњим. При обиљу благодати у земној Цркви Христовој, свако може одмах послати ономе који нас је напустио или молитвене уздахе свога срца, или обиље светих молитава и жртвоприношења Цркве, или дела милости и љубави, учињених у спомен преминулих. То је велика утеха и помоћ за оне којима је то потребно и уједно умножавање радости небеске за оне који већ предокушају рајске радости.

Не оклевајмо ни ми браћо да што чешће шаљемо молитвену и тајанствену благодатну помоћ Цркве свима почившим са којима смо се с љубављу односили у време њиховог земаљског живота.
На мрачном путу, са оне стране гроба, за преминуле ће бити драгоцена свака искра светлости, а светлост за цео свет јесте Господ наш, Исус Христос; и Његово Свето Име, за оне који пролазе посред сени смртне, није само светлост која показује пут већ и палица која одгони демоне! Да пођем и поред сени смрти, нећу се бојати зла јер си Ти са мном, штап Твој и палица Твоја, они ме теше (Пс.22).

Зато са вером у крсне заслуге Господа, у Име Његово, што чешће узносимо молитве за преминуле наше ближње: и један једини уздах тужног срца које се моли, овде једва чујнога, као гром одјекује у загробном животу, зато што се пред Именом Исусовим преклања свако колено на Небесима. И сила спасоносних Тајни Цркве Христове јасније се осећа у загробном животу, јер је Христос ради тога и умро и васкрсао и оживео да би и мртве и живе испунио.

Чинимо, пак по мери својих снага, у име почивших ближњих својих дела љубави и доброчинства, због којих ће, када и ми осиромашимо и нас примити у небеске станове, по обећању Спаситеља.
Назад на врх Go down
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ   Today at 7:14 pm

Назад на врх Go down
 
УТЕХА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ КОЈИ ТУГУЈЕ ЗБОГ ГУБИТКА БЛИЖЊИХ
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
 :: ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ :: IN MEMORIAM-
Скочи на: