.


Епархија банатска је црквена област у саставу Српске православне цркве. Седиште епархије је у Вршцу, Банат. Надлежни владика је његово преосвештенство епископ банатски господин Никанор (Богуновић).

Историјат епархије

У 16. и 17. веку било је на простору данашњег Баната пуно српског православног становништва и постојало је неколико епископија: Липовска, Темишварска, Бечкеречка и Карамешебешка или Вршачка. После Велике сеобе Срба 1690. бечкеречка епархија је спојена са темишварском.

Почетком 30-их година 20. века уједињењем вршачке епархије и делова темишварске епархије у Југославији настала је епархија банатска. Први епископ ове уједињене епархије био је Георгије Летић.

Према подацима из 2002. епархија има 158 парохија, 132 свештеника у 6 намесништава.


Цркве и манастири

Манастири епархије банатске су Месић код Вршца, Манастир Војловица код Панчева, Манастир Свете Тројице у Кикинди, Манастир Свете Меланије у Зрењанину, Манастир Баваниште код Ковина, Манастир Средиште код Вршца и Манастир Хајдучица код Пландишта.
Епископи

На овом подручју, које је некада имало више епархија, познати су бечкеречки епископи Висарион (1609.) и Михајло (1687.) као и епископ Теодор Несторовић који се спомиње као вођа устанка Срба у Банату против Турака 1594. Затим епископи Симеон (1611.), Антоније (1622.), Теодосије (1662, 1672.).

Од 1903. темишварски епископ је Георгије Летић (1872-1935). Он је 1931. постављен за администратора вршачке епархије. По ступању на снагу новог црквеног устава 1932. спровео је уједињење бивше епархије темишварске у југословенском делу Баната и епархије вршачке у банатску епархију.

Досадашњи епископи ове епархије су:

епископи вршачки
Спиридон Штибица (1695-17??)
Мојсије Станојевић (1722-1726)
Никола Димитријевић (1726-1728)
Максим Несторовић (1728-1738)
Јефтимије Дамјановић (1739)
Исаије Антоновић (1741-1748)
Јован Ђорђевић (1749-1769)
Викентије Поповић (1774-1785)
Јосиф Јовановић Шакабента (1786-1805)
Петар Јовановић Видак (1806-1818)
Максим Мануиловић (1829-1833)
Јосиф Рајачић (1833-1842)
Стефан Поповић (1843-1849)
Емилијан Кенгелац (1853-1885)
Нектарије Димитријевић (1887-1895)
Гаврило Змејановић (1896-1919)


епископи банатски

Иларион Радовић (1922-1929)
Георгије Летић (1931-1935)
Иринеј Ћирић (1935-1936) администратор епархије
Викентије Бујић (1936-1939)
Дамаскин Грданички (1939-1947)
Висарион Костић (1951-1979)
Сава Вуковић (1980-1985) администратор епархије
Амфилохије Радовић (1985-1991)
Атанасије Јевтић (1991-1992)
Хризостом Столић (1992-2003)
Никанор Богуновић (2003 - сада)


.

.


Привилегија је и велика част боравити у простору српске духовности, достојанствено и свечано, ходати по траговима Владика банатских, крај портрета Владика вршачке епархије, у ризници црквених предмета, икона и књига, осетити саму душу двора.

Двор епархије из XVIII века данас је резиденција банатских епископа. Мада није отворен за јавност.


Историјска вредност двора је огромна, зграда представља споменик културе од изузетног значаја. Давне 1750. године, седиште древне Епископије враћено је у Вршац, 8. маја 1757. освећен је камен темељац зграде двора, залагањем Јована Георгијевића, тадашњег вршачког епископа и задужбинара, двор је сазидан 1763. године.
1761-1765. придворну капелу је осликао иконама Никола Нешковић.
1902. Гаврило Змејановић је извршио значајну адаптацију двора, улазни део је у потпуности измењен, фасада је добила детаље необарока и неоренесансе, постављени су нови прозори, а кров је потпуно реконструисан.
1912. до 1914. сликар Антал Сирмај је урадио унутрашњу декорацију двора, композиције и орнаментику, а помагали су му Антал Јурејина и Јулије Мерлић.
2007-2008. године и двористе је комплетно реновирано.

Лепота једноставности и симетрије барокног дворца, чија основа по пројекту непознатог пруског архитекте никада није промењена, лицем ка улици Дворској, остаје за сва времена. Улазим у велико двориште, оивичено барокном оградом са украсима од кованог гвожђа, која и сама представља посебну вредност. Посебно изведен мансардни кров украшен је разнобојним црепом. Низ истих прозора, који не ремете склад, већ само пропуштају довољно снопова светлости у своје одаје.

У приземљу, лагано корачам крај придворне капеле посвећене сабору Св. архангела Михајла и Гаврила, задивљена иконостасом, једном од малобројних сачуваних из XВИИИ века, поред иконостаса фрушкогорског манастира Гргета.

У самој капели, ванвременском лепотом, блиста чудотворна икона Пресвете Богородице звана Винчанска бездинска.

Овде се хода тихо, да се не ремети духовна тишина простора. Завојитим степеништем, на одморишту, уз мали округли сто постављене су две ниске стилске фотеље, обасјане белом светлошћу што се прелама кроз два украшена окна. Изнад њих, две заставе. На врху степеништа, на зиду нас дочекују слике свих манастира банатских, необичне, са ликом свеца изнад свакога. Као и увек, застанем затечена ликом Св. Петке која се наслућује у небеској измаглици, изнад зрењанинског манастира.

На сваком кораку налазе се прелепе иконе. Вредну збирку банатских икона, сакупљаних током три минула века, радили су: Петар Зогоф (чије су иконе из прве половине XВИИИ века највредније), Шербан Поповић, Првул, Недељко Поповић, Јован Четиревић Грбован... Сликари Димитрије Поповић, Теодор Илић Чешљар и други мање познати мајстори, представљају српску уметност барока са краја XВИИИ века.

С поштовањем, пролазим крај портрета најзначајнијих владика вршачке епархије. Два прекрасна салона, златни и црвени, са оригиналним намештајем, чија се лепота одсликава у великим стилским огледалима. Посебно је интересантно да је грејање као некада, каљевим пећима са почетка XИX века. Једна је отмена, рељефно украшена и потпуно бела, а друга задивљује бојом тиркиза, плавозеленом до гримизно зелених нијанси, савршено очувана од неке 1910 год. па је још увек у гарантном року од 100 година.

Ипак, најснажнији утисак оставља библиотека. На средини просторије, округли сто високог сјаја природног дрвета, ослоњен на једну украсну ногару, са четири столице резбареног наслона, окружен полицама, за нијансу тамнијим, из којих мами богатство ретких рукописних књига. Међу пробранима, чува се и књига, која је под заштитом УНЕСК-а. Библиотека, удаљена од остатка света погледом на велико двориште, просто зрачи неком духовном тишином...

"Владичански" остаје заувек у души, у својој бесконачности и величанствености.

.

Posto sam ja iz Banata, i mnogo ,mnogo puta imala cast da se nadjem i sedim u nasem banatskom dvoru,udostojio me je Gospod,da budem vise puta sa nasim crkvenim odborom sa njegovim Preosvestenstvom Gospodinom Nikanorom.Velikim trudom i zalaganjem naseg Vladike,dvor je dobio sadasnji izgled. Onako kako to i dolikuje sedistu nase eparhije.
Dragom Prijatelju,i bratu u Hristu nasem,zelim da zahvalim na velikom trudu sto je ovo postavio.
Neka bi Drabi Bog dao sve najbolje...
Na mnogaja leta ziveli. AMIN!

.

.




До манастира се долази из Вршца у банатској равници према Вршачком Брегу а одатле до села Месић где се на уласку у само село са леве стране поред пута налази овај манастир. Црква је посвећена Св.Јовану Крститељу. По предању манастир је основао 1225 год. монах Арсеније Богдановић кога је Свети Сава поставио за његовог првог игумана.
Многи настанак манастира везују и за деспота Јована Бранковића.Први писани подаци потичу из Катастига Пећке Патријаршије 1660 год. и 1666 год. који важи за веома поуздан извор. Турци су доласком у Банат манастир спалили али је обновљен 1566.год.За време аустро-турског рата 1716 год. манастир је поново страдао.Обновљен је 1722 год.
а 1749 год. уз стару добија и нову припрату.Црква је радјена у старом рашком стилу.Године 1843 изградјен је манастирски конак.
У то време архимандрит је био Викентије Љуштина. Као веома образован човек свога времена 1790 год. оснива гимназију у Вршцу и то годину дана пре оснивања карловачке гимназије.Такодје је објавио монографију о манастиру Месић под именом:Кратка историја општежитељног манастира Месић из Темишварског Баната од 1225-1797 год.Фреске у манастиру радјене су 1743 год. и релативно добро су очуване. Испод се налази још старији слој фресака који није испитан.Као и сви манастири у Војводини уз цркву је доградјен звоник у барок стилу.У новије време изградјени су садашњи конаци.Манастир Месич био је једно време седиште банатских епископа.Манастир је женски и о њему брину монахиње.





.

.

.



Манастир се налази на путу Панчево - Старчево када се подје према рафинерији.
Не постоји никакав путоказ а манастир можете и да промашите ако не гледате на леву стране
према димњацима рафинерије. По предању црква је подигнута 1383 год од стране монаха који су се доселили из српских крајева.

У манастиру постоји запис из 1799. који наводи на то да је деспот Стефан Лазаревић обновио
манастир 1405. Први писании подаци датирају из 1535 године у зборнику.
Манастир Војловица био је метох старог манастира Винча на Дунаву. Манастир Војловица је више пута страдао али је упорно обнављан.Последњи пут је обновљен 1981.год.
Стари иконостас је радјен у 18 веку, мањих је димензија и садржи око 30 икона са старозаветним и новозаветним ликовима.Иконостас је позлаћен.У току другог светског рата у манастиру су били затворени од стране немаца српски патријарх Гаврило Дожић и владика жички Николај Велимировић. Манастир је активан и у њему живе монаси.





.

.




Када се из Панчева стигне у Баваниште пут оштро наставља десно за Ковин. За манастир се настави право, поред трафо станице, око 500 метара, до прве
мале раскрснице. Скренете лево, а затим узаним асфалтним путем, кроз шумицу стижете после 2 км. Црква Родјења Пресвете Богородице потиче из
15 века. Ктитор је непознат. Све до 18 века манастир није диран да би 1716 год био разорен и опљачкан од стране Турака.Манастирски зивот је опустео а манастир није обнављан делимично због постојеће забране аустроугарске царице Марије Терезије о изградњи и обнови манастира по Србији. Тек 1856 год. захваљујући милости народа манастир са црквом је обновљен. Тада је подигнута капела и припрата. Друга велика обнова почела је 1997 год. и још траје. Црква је обновљена скоро у целости.Урадјен је део живописа на коме се и даље ради. Сама црква је подигнута на извору.Извор постоји и данас и освећен је. Манастир је мушки и активан је.





.

Из Вршца се поред болнице крене путем за Велико Средиште.Већ након неколико километара правог пута наилазите на оштру кривину где се пут рачва.Пратећи кривину идете за Велико Средиште а право пут Вас води до Малог Средишта где се и налази Манастир који је у изградњи. Налази се на брду и са пута је веома уочљив.
До сада је изградјен конак, улазна капија,мала капелица, звоник и постављени су темељи за цркву. У манастиру тренутно борави само један монах и манастир је делимично активан до завршетка градње.




.